Прослављен имендан Патријарха српског Порфирија

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 2. децембра 2021. године, на празник Светог Порфирија Кавсокаливита, свету архијерејску Литургију у Патријаршијском придворном храму Светог Симеона Мироточивог.

У молитвеном присуству преосвећене господе епископа топличког Јеротеја и хвостанског Јустина, Његовој Светости су саслуживали протосинђел Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије; протосинђел Нектарије, главни секретар Светог Архијерејског Синода; архимандрит Нектарије из Епархије британско-скандинавске; презвитер Србољиб Убипариповић и ђакони Драган Радић, Владимир Радовановић и Владан Таталовић.

После освећења славских дарова, поводом свог имендана Његова Светост је примио честитке најближих сарадника и службеника Патријашије српске.

Патријарх Порфирије: Црква не може да се уподобљава свету, јер је она Тело Христово

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 28. новембра 2021. године светом архијерејском Литургијом у храму Светог архангела Гаврила у Београду. Беседу Његове Светости Патријарха преносимо у целости:

У име Оца, Сина и Светога Духа. Браћо и сестре, ево нас на почетку Божићног поста који је Црква устројила пред радосни, велики, спасоносни празник доласка Сина Божјег међу нас, Његовог доласка у телу. Син Божји је дошао, узео све оно што је људско осим греха, те заједно са људском природом прошао кроз све што је људско, а онда на крају узнео се на Небеса и сео са десне стране Оца. Христос је тако отворио могућност да свако од нас, сваки човек који чезне за истином, за правдом, за вечношћу, може да заједно са Њим учествује у свему оном што је божанско.

Епископ Сергије: Слово о васкрсењу манастира Рмањ

Тамо гдје се Унац неповратно сједињује са плаветном Уном, гдје се мученичка Земља грли са Небом Светих, гдје у самотној тишини још увијек одјекују манастирска звона, стоји древни Рмањ, да својом скромношћу посвједочи некадашњу славу коју је стицао молитвом и подвигом, али и оданошћу његових монаха чије нам свете мошти ових дана израњају на видјело – да нас оснаже, окријепе и благослове.

Дуго је ова крајишка светиња била неправедно запостављана од свега и свих, али људски заборав надвладан је небеским благословима овдашњих митрополита, игумана и монаха, чији су незнани гробови разасути, као звијезде на небу, у храму и порти Светониколајевског манастира, чијој великој обнови свједочимо љубављу и вјером, али и трудом да опет засија ова тврђава вјере која је нашим прецима била духовни светионик онда када слободе није било на видјелу, када је мир био оно за чим се чезнуло и кад је вјера била све што се могло понијети у избјеглички збјег.

Протојереј Слободан Лукић: Дом Очев

Црква је дјело Христовог искупитељског подвига и слика Његовог боравка у свијету у „све дане до свршетка вијека“ (Мт. 28,20).

У Цркви се, као у „дому Очевом“ испуњава и продужава тајна спасења и благодатног обожења људи и цијеле творевине. Сваки вјерујући члан Цркве, кроз мистиријско-подвижнички живот учествује у „великој тајни побожности“ и предокуша живот будућег Царства. Сваки лични подвиг и жртва добијају свој смисао и пуноћу у саборној Литургији Цркве у којој се вјерујући на благодатни начин освећује и исцјељује.

Стогодишњица Руске Православне Заграничне Цркве

У Београду и Сремским Карловцима од 23. до 25. новембра 2021. године одржана Међународна научна конференција „Везе времена – закључци и преспективе – ка једном столећу Руске Заграничне Цркве“

Почетак научног скупа се поклопио временски са оним данима рада Првог руског свезаграничног црквеног сабрања које је пре тачно једно столеће одржано у Сремским Карловцима од 21. новембра до 3. децембра 1921. године. Организатори научне конференције су Архив Српске Православне Цркве и „Историјске студије Руске Православне Заграничне Цркве“ предвођене ђаконом др Андрејем Псаревим, професором црквене историје у Џорданвилској Семинарији.