Слава Епархије зворничко-тузланске

Слава Епархије зворничко-тузланске
Слава Епархије зворничко-тузланске
Слава Епархије зворничко-тузланске
Слава Епархије зворничко-тузланске

Дана Господњег 17. априла 2015. године, у храму Христа Спаситеља у Доњем Брезику у Брчком, Епархија зворничко-тузланска прославила је своју крсну славу Животворни источник - Источни петак.

Ове године велику част и радост указали су својом посјетом и присуством крсној слави Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, као и Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и Преосвећена господа Епископи жички Јустин и рашко-призренски Теодосије.

Васкрс у капели Централног затвора у Београду

Васкрс у капели Централног затвора у Београду
Васкрс у капели Централног затвора у Београду
Васкрс у капели Централног затвора у Београду
Васкрс у капели Централног затвора у Београду

У здању некадашњег Централног затвора, у Окружном затвору у Београду на други дан Васкрса први пут је служена Пасхална Литургија.

У капели Васкрсења Христовог духовнику ове установе, презвитеру Глигорију Марковићу, придружили су се чланови Милосрдне секције Верско-добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке са ђаконом Браниславом Јоцићем на челу. Осим 700 васкршњих јаја раздељених лицима која се налазе у овој установи, даровали су и одређену количину средстава за личну хигијену.

Прослава Васкрса у Јужној Америци (други део)

Прослава Васкрса у Јужној Америци (други део)
Прослава Васкрса у Јужној Америци (други део)
Прослава Васкрса у Јужној Америци (други део)
Прослава Васкрса у Јужној Америци (други део)

Сабрања у Маћагају и Венаду Туерту (Аргентина)

Празник Васкрсења Христовог свечано је прослављен на североистоку Аргентине, у цркви Светог Николе у Маћагају, провинција Ћако. У литургијском слављу су учествовали православни верници из читаве покрајине. Више од стотину верника поделило је радост Васкрсења Христовог, а певало се на српском, шпанском, грчком и црквено-словенском језику. Литургију је служио презвитер Бранко Станишић. За певницом је појала монахиња Марија (Переира), а помагала јој је породица г. Алексеја Шокуна - гђа Марија Шокун је завршила регентску школу чувене Почајевске лавре и посебно за ову прилику је допутовала из Бразила.

Нови број Православнoг мисионара (бр. 342)

По­чет­ком апри­ла 2015. го­ди­не из штам­пе је иза­шао но­ви број
ча­со­пи­са
Пра­во­слав­ни ми­си­о­нар (све­ска 2 за 2015. годину, бр. 342), по­све­ћен Пре­све­тој Бо­го­ро­ди­ци.

Но­ви бро­ј овог ми­си­о­нар­ског гла­си­ла Срп­ске Пра­во­слав­не Цр­кве за мла­де сво­јој пу­бли­ци у те­мат­ском де­лу до­но­си ви­ше чла­на­ка ко­ји се од­но­се на пра­во­слав­но по­што­ва­ње Мај­ке Бо­жје, за ко­ју је ре­че­но да је не­пре­су­шна пе­сма бо­го­сло­вља. У окви­ру те­мат­ске це­ли­не на­ла­зе се члан­ци о при­сно­дјев­ству Бо­го­ро­ди­це, о Све­тој Го­ри као Бо­го­ро­ди­чи­ном вр­ту, мо­ље­њу ро­ди­тељâ Све­тог Са­ве Пре­све­тој Бо­го­ро­ди­ци, о Ус­пе­њу Пресвete Бо­го­ро­ди­це, као и пре­во­ди бо­го­слов­ских тек­сто­ва о Мај­ци Бо­жјој - са грч­ког, ен­гле­ског, ру­ског и укра­јин­ског је­зи­ка, чи­ји су ау­то­ри све­то­гор­ски ста­р­ци, о. Џ. А. Мак­га­кин, aр­хи­епископ Јо­ван (Ша­хов­скиј), Пе­тар Па­ла­мар­чук и митрополит Вла­ди­мир (Са­бо­дан). У окви­ру те­мат­ског бло­ка на­ла­зи се и раз­го­вор (pdf) са ста­нов­ни­ком Бо­го­ро­ди­чи­ног вр­та - Све­те Го­ре, је­ро­мо­на­хом До­си­те­јем (Ра­ди­во­је­ви­ћем), са­бра­том ма­на­сти­ра Хи­лан­дар.

Браничевски весник (6/V, 2014)

Будући да су многи покушали изложити казивање о догађајима који су се догодили међу нама, као што нам предадоше они који су од почетка били очевидци и слуге Логоса, намислих и ја, испитавши тачно све од почетка, по реду писати теби, племенити Теофиле…

Тим речима је Свети апостол Лука отпочео своју јеванђелску повест и ударио темељ свега што би се могло назвати хришћанском или црквеном историјом. Суштина ових речи се огледа у делу једног потоњег историчара Цркве, чувеног Јевсевија Памфила, који је, желећи да попут Луке пише црквену историју, схватио да то не може чинити по старим правилима, тј. нити Ab Urbe Condita, нити олимпијадама, нити сотвореніемъ міра, нити листама краљева и царева. Историја Цркве је, наиме, таква да, као икона Будућег, обухвата све историје – сваког града, државе, племена и народа. Јевсевије је, стога, у свом Хроникону упоредо поређао хронографске табеле различтих народа и крајева, препознавши да је њихово кључно одређење време за сотворити Господеви, тј. време Цркве.