Орден Светог Саве проф. др Авксентију Калангосу

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј уручио је данас, 12. марта 2010. године, у Српској Патријаршији у Београду господину проф. др Авксентију Калангосу из Женеве орден Светог Саве првог степена. Највише одликовање наше свете Цркве професору Калангосу додељено је у присуству Његовог Преосвештенства Епископа бачког Г. Иринеја, члана Светог Архијерејског Синода СПЦ, Његовог Преосвештенства викарног Епископа хвостанског Г. Атанасија, протојереја-ставрофора Сава Јовића, главног секретара Светог Архијерејског Синода СПЦ, Њихових Височанствава престолонаслединка Александра Карађорђевића и принцезе Катарине, као и чланова Крунског савета, господе Драгомира Ацовића и академика Матије Бећковића.

Саопштење Епархије рашко-призренске

Православна Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска поседује проверена сазнања да црноречки монах Антоније Давидовић, за кога је Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве више пута тражио да буде црквено кажњен због свог нецрквеног и немонашког понашања, а који је сада коначно стављен у надлежност црквеног тела, тренутно борави на подручју Ораховца и Велике Хоче, где подбуњује народ против Патријарха и Цркве и уноси смутњу разним суманутим причама, наводно у заштиту епископа Артемија. Давидовић оваквим поступцима истовремено тражи подршку и себи, јер је под црквеним судским поступком.

Уз подршку Дејана и Јоване Баљошевић из Ораховца*, који су му пружили гостопримство и помажу му у раду ширењем порука секташке садржине преко интернета, Давидовић лично посећује српске породице на овом простору и шири смутњу, а о чему је Епархија директно обавештена од више житеља Ораховца и Велике Хоче који су узнемирени понашањем Давидовића и не желе да учествују у његовом деловању против црквеног поретка.

Одговор на клевете псевдо-бранитеља

БРАНЕ ВЛАДИКУ ОД ЦРКВЕ И ПАТРИЈАРХА

Већ данима се наставља цркворушитељски рад групе људи који су се најпре потписивали као духовна чада епископа Артемија, да би сада своје текстове потписивали као "Информативна служба Епархије рашко-призренске у време заточења епископа Артемија". Иако је увек било и биће људи секташког менталитета, у овом случају је индикативно што се и даље незаконито користи назив једне Епархије Српске Православне Цркве и што се отворено насрће на духовни и морални интегритет српског Патријарха и чланова Светог Архијерејског Синода, чије се слике објављују под насловима „Безаконици" или "Срамни Синод". Нажалост, ови ревнитељи мржње или, како сами себе сматрају, "бранитељи лика и дела епископа Артемија", не само да му не помажу већ потврђују и најцрње сумње да је стварањем култа личности у Епархији рашко-призренској међу једним, мањим бројем монаштва и верника, годинама стваран потенцијал за рушење угледа Српске Православне Цркве и тако припреман раскол, и то на начин како то чине разне расколничке и псеудо-православне групе којих има по целом свету.