Блажена Матрона Московска

Велика руска светитељка Блажена Матрона (Матрона Димитријевна Никонова) рођена је 1881. године у селу Себино, Епифанског округа, Тулске губерније. У породици је било четворо деце: два брата - Иван и Михајло, и две сестре - Марија и Матрона. Матрона је била најмлађа. При таквој оскудици у којој су живели Никонови, четврто дете је представљало велики терет. Зато је, услед сиромаштва, још од рођења последњег детета мајка намеравала да га се некако ослободи. О убиству младенца у утроби материној у патријархалној хришћанској породици није могло бити ни речи. Зато је постојало мноштво прихватилишта, где су незаконито рођену и незбринуту децу васпитавали средствима државе или добротворним прилозима.

Преподобни Јован Ветхопешчерник

Обитељ преподобног Харитона у Палестинској пустињи близу Јерусалима називала се Ветхом Лавром, јер би подигнута пре других лавра. У тој Ветхој Лаври подвизавао се овај преподобни Јован. Од младости рањен божанском љубављу, он се приљуби уз Бога, по речи псалмопевца: Мени је добро приљубљивање уз Бога (Пс. 72, 28). Презревши ништавне сласти овога света и гордост, он се уклони из своје домовине, узе крст монашког живота и оде у туђу земљу Господа ради, Који је од рођења Свог био туђинац на земљи и све до смрти није имао где главе склонити.

Томина недеља

Томина недеља је прва недеља после Васкрса. Назива се још и Недеља Антипасхе, Бела недеља. Новом недељом се назива, јер почетак свих недеља почиње од ње, јер после Васкрса први пут понавља и као да обнавља велики празник Васкрсења. Посвећена је Светом апостолу Томи, и његовом неверству у Христово Васкрсење. Тог дана је апостол Тома своје неверје заменио вером. Сумње апостола Томе је уклонио сам Господ, ушавши кроз затворена врата у просторију у којој су се налазили апостоли окупљени на молитву, рекавши Томи да опипа Његове ране. Након тога, апостол Тома је узвикнуо: Господ мој и Бог мој!

Преподобни Јован Исавријски, ученик Светог Григорија Декаполита

Постојала су два Декапоља: један близу Галилеје у Палестини који спомиње свети еванђелист Матеј (Мт. 4, 25), и други у Исавријској покрајини. Из овог Исавријског Декапоља бејаше свети Григорије Декаполит, учитељ овог преподобног Јована о коме је реч. Омрзнувши свет и заволевши Христа од младости, овај свети Јован оде к светом Григорију Декаполиту. Свети Григорије га замонаши, и он остаде поред њега подвизавајући се и у свему служећи Богу. И он беше толико смирен и послушан, и за свако добро дело ревносан, да се духовни отац његов свети Григорије радоваше због њега и слављаше Бога.

Источни петак

Источним петком зове се у народу празник Мајке Божје чије је слављење потекло у храму код извора поред Цариграда који се називао „Живоносни источник“. Храм је подигао је византијски цар Лав Велики у петом веку. Предање каже да је Цар једном наишао у шуми на слепог човека. По Божјем указању, нашао је извор, напојио слепца и умио га, и овај је тад прогледао. У храм је са свих страна долазио народ тражећи и налазећи лека, тако да је цар Јустинијан, након сто година, и сам се излечивши обновио и проширио храм.

Ту су се исцељивали од водене болести, сушице, беснила, рака, грознице и температуре, неплодности, скорбута, тумора, душевних болести, болести очију и многих других. Историјат ове светиње и повест празника записао је Никифор Калист у 14. веку. На икони се слика Мајка Божја са дететом, изнад извора којем прилазе болесни, цареви и свештеници. Код Срба се овај дан назива још Светлим петком, јер пада у петак Светле седмице, као и Благим петком, јер се блажи, не пости се. Обичај је био да се зором излази на најближи извор или водицу, где се умива, пије вода, бере цвеће, весели, након великопосних дана и враћа се кући тек увече. Данашњи празник, као славу, прослављале су понегде механџије.