Актуелно

Епископ бачки Иринеј: Лични став уз „Став Српске Православне Цркве о црквеној кризи у Украјини”

У више помесних Православних Цркава став Српске Православне Цркве наилази на одобравање и честитање. Ипак, код неких који су нам писали јавља се недоумица да ли то наша Црква прекида општење са Васељенским Патријархом јер је он први саслуживао са Епифанијем, човеком без благодати архијерејства, позивајући се на своја права и привилегије Првога и некако превиђајући – привремено, надам се – реч Христову да је у Цркви први онај ко хоће да свима буде слуга, по угледу на Њега, Првога у апсолутном смислу, али Првога Који није дошао да Му служе него да служи и да живот Свој положи за многе, за све. Неки сајтови, штавише, било из неразумевања било из рђаве намере, тврде, ни мање ни више, него да је наша Црква прекинула општење са Цариградском Црквом у целини. У вези с тим нудим следећа размишљања и објашњења.

Став Српске Православне Цркве о црквеној кризи у Украјини

Српска Православна Црква је, прва међу аутокефалним Православним Црквама, званично, на највишем нивоу (Свети Архијерејски Сабор), већ у новембру прошле године реаговала на намеру Његове Светости Цариградског Патријарха да по свом нахођењу и самовласно, као „први без једнаких” (primus sine paribus), а не као „први међу једнакима” (primus inter pares), што је иначе вековно православно еклисиолошко и канонско начело, „решава” и „реши” црквене проблеме на тлу Украјине, и молила ју је да то не чини него да, у братском дијалогу са Руском Православном Црквом и саветујући се са осталим Црквама, стварно помогне да се криза реши. Нажалост, глас Српске Цркве је остао „глас вапијућег у пустињи”: из Цариграда није уследио никакав одговор – само гробно ћутање. Потом се Свети Синод Српске Цркве обратио Цариграду новим апелом да не жури већ да поступа у духу саборности, братске љубави и одговорности не само за Цркву у Украјини него и за јединство Православља као целине. Реакција је била иста – гробно ћутање. Затим је Његова Светост Патријарх српски у Солуну лично, усмено, молио Светејшег Патријарха константинопољског исто то – нажалост, са истим резултатом. Ваља приметити да је Српска Црква о своме ставу и о корацима које предузима сваки пут обавестила све сестринске помесне Цркве.

Покајања врата отвори ми Животодавче!

Кажеш да постиш. Увери ме у то својим делима. А која су то дела?

Ако видиш сиромаха, удели му милостињу. Ако се нађеш са непријатељем својим, измири се са њим. Видиш ли на улици неко лепо лице, одврати свој поглед од њега. Дакле, не само да постиш стомаком, већ и очима и слухом, и рукама и ногама и свим удовима тела. Руке нека посте уздржавајући се од сваке грамзивости и крађе. Ноге нека посте тако што нећи ходити путевима греха. Очи нека посте тако што страсно неће посматрати лепа лица нити у зависти гледати на добра других људи. Кажеш да не једеш месо. Али, чувај се да не гуташ похотљиво очима оно што видиш око себе. Пости и слухом својим не слушајући оговарања и сплетке. Устима и језиком својим пости и уздржавај се од ружних речи и шала. Каква нам је корист ако не једемо месо и рибу, а уједамо и прождиремо своје ближње.

Свети Јован Златоусти

Помозимо рад Верског добротворног старатељства

ЈКП „Инфостан технологије“ и Верско добротворно старатељство организовали су акцију прикупљања финансијских средстава за помоћ Црквеној народној кухињи која сваки дан припрема више од две хиљаде оброка за суграђане који нису у прилици да себи обезбеде оброк.

Уз фебруарски рачун за инфостан, који пристиже средином марта, Београђани ће добити уплатницу којом ће моћи да дају свој прилог и помогну рад Црквене народне кухиње.

Нахранимо гладне - Ваша помоћ је неопходна!

Државно руководство код Патријарха српског

Државно руководство код Патријарха српског
Државно руководство код Патријарха српског
Државно руководство код Патријарха српског
Државно руководство код Патријарха српског

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 10. марта 2019. године у Патријаршији српској у Београду председника Републике Србије г. Александра Вучића.

Пријему су присуствовали чланови Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве: митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и епископи бачки г. Иринеј, шумадијски г. Јован и ваљевски г. Милутин; као и председница Владе Републике Србије гђа Ана Брнабић, први потпредседник Владе и министар спољних послова г. Ивица Дачић и генерални секретар Председника Републике Србије г. Никола Селаковић.

Завршен научни скуп „Православно монаштво“

Завршен научни скуп „Православно монаштво“
Завршен научни скуп „Православно монаштво“
Завршен научни скуп „Православно монаштво“
Завршен научни скуп „Православно монаштво“

Радни део научног скупа „Православно монаштво“ одржан је 8. марта 2019. године у манастиру Светог Стефана у Липовцу. 

-Велики је значај монаштва за свет, посебно за српски народ који је у монасима увек препознавао не само хришћанску философију и теорију већ живе примере подвижника на Христовом путу на који смо сви позвани. Монаштво је слика праве побожности. Снага једне Цркве и духовна снага једног народа мери се према монаштву које има тај народ. Тамо где је доста монаха, тамо је  присутан живот по Христу и по Јеванђељу, поручио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј.

Ниш: Отворен научни скуп „Православно монаштво“

Ниш: Отворен научни скуп „Православно монаштво“
Ниш: Отворен научни скуп „Православно монаштво“
Ниш: Отворен научни скуп „Православно монаштво“
Ниш: Отворен научни скуп „Православно монаштво“

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, у Светосавском дому у Нишу 7. марта 2019. године отпочела је дводневна научна конференција „Православно монаштво“ у организацији Центра за црквене студије из Ниша.

Научни скуп је благословио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, који је говорио о развоју монаштва у хришћанској Цркви, а нарочито у Србији, где „манастири нису празни, народ их посећује и долази да види један прави хришћански живот по Јеванђељу. Богу хвала, ми у својој историји имамо такве личности које су заиста били прави учитељи духовнога живота у своме народу, које народ памти и који се труди да се угледа на њихов живот".