Актуелно

Седам векова манастира Крупе у Далмацији

-Данас, на овај велики празник, нећу говорити о злим временима и страдањима, а било их је. Да их бар данас заборавимо. Ово је време благослова и праштања, томе нас учи ова светиња. Велики је само онај човек који је спреман да опрости и само онај народ који је спреман да прашта, речи су којима се Преосвећени Епископ далматински и изабрани зворничко-тузлански г. Фотије обратио присутнима на прослави 700 година постојања манастира Крупе (фотогалерија).

На дан када Црква празнује Успење Пресвете Богородице, 28. августа 2017. године, светом архијерејском Литургијом начелствовао је Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, а поред епископа Фотија саслуживали су Преосвећени Епископи горњокарловачки г. Герасим, славонски г. Јован и франкфуртски и све Немачке и изабрани бихаћко-петровачки г. Сергије.

Епископ бачки Иринеј: Опет неистине о Цркви у „Вечерњим новостима”

Епископ бачки Иринеј: Опет неистине о Цркви у „Вечерњим новостима”

У  „Вечерњим новостима” од 15. августа, на другој страни, под насловом „Самоуправа манастирима”, неуморни новинар необуздане маште, Раде Драговић, опет пушта машти на вољу – овог пута не на тему Степинца, којом се неславно прославио, него на тему такозваног унутрашњег српског дијалога о Косову и Метохији. По свом – и не само свом – обичају, овај аутор је, у недостатку информацијâ и чињеницâ, веома плодан у производњи дезинформацијâ и неистинâ. Он продаје маглу својих претпоставки, нагађањâ и произвољних тумачења. Стога, уместо индикатива презента и других глаголских времена, којим се изражава нека радња или стварно стање, у читавом свом текстићу прибегава употреби кондиционала, глаголског начина којим се изражава само могућа, условна или пожељна радња, односно стање: те „подразумевала би”, те „гарантовале би”, те „имала би”, те „највероватније би се нашли”, те „могуће је да се прошири” и све тако. Ова „димна завеса” ипак је провидна. У самој ствари, овај збрда-здола склепани чланчић и не заслужује осврт, али се на њега морам осврнути ради оних неупућених и притом несвесних чињенице да је „много пропаганде, а мало новинарâ”, како наводи Ги Метан. Још је Гебелс добро знао да дуго и учестало понављана неистина итекако може да собом замени истину.

Устоличен Епископ нишки г. Арсеније

Устоличен Епископ нишки г. Арсеније
Устоличен Епископ нишки г. Арсеније
Устоличен Епископ нишки г. Арсеније
Устоличен Епископ нишки г. Арсеније

Његова Светост Патријарх српски Иринеј началствовао је 13. августа 2017. г. светом архијерејском Литургијом у Саборном храму у Нишу и том приликом увео Преосвећеног Арсенија (Главчића)  у трон Епископа нишких. - Свечаности су присуствовали изасланик Председника Републике Србије г. Никола Селаковић, градоначелник Ниша Дарко Булатовић, високи представници Војске Србије, јавног и културног живота Ниша – Богослужењу и интронизацији присуствовали апостолски нунције Лучијано Суријани и Надбискуп београдски Станислав Хочевар.

Торжественом Литургијом је началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј а саслуживали су: Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански Порфирије, Преосвећена господа Архијереји: нишки Арсеније, бачки Иринеј, жички Јустин, врањски Пахомије, шумадијски Jован, браничевски Игњатије, далматински Фотије, будимљанско-никшићки Јоаникије, рашко-призренски Теодосије, крушевачки Давид, славонски Јован,тимочки Иларион, полошко-кумановски Јоаким, викарни епископ стобијски Давид.

Животопис Епископа изабраног нишког г. Арсенија

Његово Преосвештенство Епископ топлички и изабрани нишки г. Арсеније (Главчић) рођен је 10. марта 1978. године у Вршцу, од оца Богдана и мајке Ружице, рођене Ненадовић, добивши на крштењу име Миломир.

По породичном пореклу aрхимандрит Арсеније потиче из места Ковачи код Јошаничке Бање, где је рођен његов отац Богдан. Мајка Ружица, рођена у селу Баваниште код Панчева, пореклом је из чувене породице Ненадовића из Бранковине. Деда по мајци Никола потомак је Јакова Ненадовића. Основну школу завршио је у родном месту 1993. године, одакле, по благослову тадашњег Епископа банатског Хризостома (Столића), одлази у Богословију Светог Саве у Београду. Школовање у Богословији завршава са одличним успехом 1998. године. Одмах након завршетка Богословије, уписује се на Православни богословски факултет у Београду. У току студија два пута је одлазио на усавршавање руског језика на Пушкиновом институту у Москви, 1999. и 2000. године.

Устоличен Епископ милешевски г. Атанасије (Ракита)

  Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 6. августа 2017. године светом архијерејском Литургијом у манастиру Милешеви и том приликом увео Преосвећеног г. Атанасија (Ракиту) у трон Епископа милешевских. Свечаности су присуствовали изасланик Председника Републике Србије г. Никола Селаковић, министар одбране г. Александар Вулин и министар правде гђа Нела Кубуровић.

У присуству више архијереја Српске Православне Цркве, представника државних власти, представника Исламске заједнице Србије и верног народа обављен је свечани чин устоличења Његовог Преосвештенства г. Атанасија (Раките) у трон Епископа милешевских. Његовој Светости Патријаху српском г. Иринеју саслуживали су Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и Преосвећена господа Епископи  жички Јустин, рашко-призренски Теодосије, врањски Пахомије, банатски Никанор, будимљанско-никшићки Јоаникије, изабрани бихаћко-петровачки Сергије и брегалнички Марка.