Актуелно

Епископ бачки др Иринеј: Божићни интервју „Печату”

Епископ бачки др Иринеј: Божићни интервју Печату (2021)

1.   Протекло, још увек не и прошло, време обележено короном донело је Цркви и нашем народу силна искушења и патње. Болест која је однела много људи, однела је и патријарха Иринеја и тројицу епископа – Амфилохија, Атанасија и Милутина. Болест је у колективном искуству страдања ујединила човечанство, а њено дуго трајање има не само здравствену и биолошку већ и политичку, економску и духовну димензију. Како би се, према Вашем виђењу, време короне могло окарактерисати – историјски, политички, антрополошки, цивилизацијски…?

Потпуно сам сагласан са Вашом констатацијом да је наше време, обележено епидемијом коронавируса, донело силна искушења и патње нашој Цркви и нашем народу, а додао бих – и читавом човечанству. Такође се слажем да ова дуготрајна и необична пошаст, поред основне, физиолошко-здравствене димензије, има и више других димензија – политичку, економску, духовну… Тачно је и Ваше запажање да је колективно искуство болести и страдања ујединило човечанство, али то запажање допуњујем: истовремено су болест и страдање, а нарочито начини лечења, и дубоко разјединили ионако подељено или, боље рећи, разбијено човечанство.

Епископ западноевропски Лука Ковачевић (1950-2021)

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 27. децембра 2021. године светом заупокојеном архијерејском Литургијом пред одром блаженоупокојеног Епископа западноевропског Луке у манастиру Ваведења Пресвете Богорoдице.

Саслуживали су Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и преосвећена господа епископи сремски Василије, банатски Никанор, бачки Иринеј, британско-скандинавски Доситеј, врањски Пахомије, шумадијски Јован, браничевски Игнатије, милешевски Атанасије, рашко-призренски Теодосије, крушевачки Давид, нишки Арсеније, ваљевски Исихије, будимљанско-никшићки Методије, топлички Јеротеј, хвостански Јустин, топлички Јеротеј, мохачки Дамаскин, марчански Сава и хумски Јован.

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, у седници одржаној 21. децембра 2021. године, на основу одлуке са овогодишњег заседања Светог Архијерејског Сабора, донео је одлуку којом се, у циљу превазилажења проблема насталих у Црквено-школској општини Светог Саве у Њујорку, као и васпостављања црквеног поретка и јединства међу тамошњим парохијанима, ова Црквено-школска општина и припадајућа јој парохија привремено поверавају на духовно старање и управљање Његовој Светости Патријарху српском Г. Порфирију до нормализације прилика у поменутој Црквено-школској општини.

из Канцеларије Светог Архијерејског Синода

Уснуо у Господу Епископ западноевропски Лука (Ковачевић)


Обавештавамо јавност и верни народ да се 17. децембра 2021. године у 15 часова упокојио Преосвећени Епископ западноевропски г. Лука. Царство му небеско и вечан спомен! Датум и време сахране биће накнадно објављени.

Епископ западноевропски Лука (Ковачевић)

Рођен је 30. октобра 1950. године у Пискавици код Бања Луке. Богословију Света Три Јерарха у манастиру Крки завршио је 1971. године, а студије теологије 1982. године на Институту Светог Сергија у Паризу. Замонашен је 26. јуна 1976. године, а исте године на празник Светог пророка Јелисеја рукоположен је у чин јеромонаха од стране Епископа аустралијско-новозеландског Николаја. Од 1982. до 1992. године био је сабрат манастира Светог Саве у Илајну у Аустралији. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању 1992. године, изабрао је архимандрита Луку за Епископа аустралијско-новозеландског.

Чин епископске хиротоније у манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Београду 17. августа 1992. године обавио је Патријарх српски Павле уз учешће већег броја архијереја. Исте године у манастиру Светог Саве у Илајну устоличен је у трон Епископа аустралијско-новозеландских. Године 1997. године изабран је за Епископа западноевропског са седиштем у Паризу, а уједно је обављао дужност администратора Епархије аустралијско-новозеландске све до 1999. године.

Епархија западноевропска

Богословље код Срба: изазови и перспективе

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је благословио и отворио научни скуп „Богословље код Срба: изазови и перспективе“ поводом стогодишњице почетка рада Православног богословског факултета Универзитета у Београду и осамстогодишњице Беседе о правој вери, коју је под сводовима манастира Жиче произнео Свети Сава.

Свечана прослава је одржана у крипти Саборног храма Светог Саве 15. децембра 2021. године, док је радни део научног скупа настављен сутрадан, 16. децембра 2021. године, на Православном богословском факултету. Научни скуп су организовали Православни богословски факултет Универзитета у Београду и Храм Светог Саве на Врачару.

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода

Свети Архијерејски Синод је, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, у Патријаршији српској у Београду, од 7. до 10. децембра 2021. године, приступио извршењу обавезујућих одлука Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве које се односе на новоформиране корпорације у Сједињеним Америчким Државама, Православни богословски факултет Светога Саве у Либертивилу и Црквено-школску општину Светога Саве у Њујорку.

Седницама су, поред чланова Светог Архијерејског Синода, присуствовали и Њихова Преосвештенства епископи новограчаничко-средњезападноамерички г. Лонгин, канадски г. Митрофан, западноамерички г. Максим, источноамерички г. Иринеј и буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило, као и чланови Комисије Светог Архијерејског Синода за разматрање наведених питања: Њихова Преосвештенства епископи бачки г. Иринеј и шумадијски г. Јован, као и протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, протојереј Владан Симић, протонамесник Мирослав Чолаковић, те господа правници Срђан Тодоровић, Мирослав Николић и Милан Андрић.