Догма

Беседа Преподобног Јустина Ћелијског на Светли понедељак

Христос воскресе! Ваистину воскресе! Ето, у четири речи сва судбина свих људи свих времена! У четири речи сва историја рода људскога! У четири речи твоја историја и моја. У четири речи највећа револуција у свима човечанским световима, највећа прекретница, највећа скретница. Када је воз људског живота, који је јурио шинама смрти, скренуо одједанпут ка бесмртности, све се изменило. Преврат невиђен! Шта се десило то са родом људским?

Васкрсењем Својим Господ је из пакла извео род људски и узнео у Рај. Господ је из смрти ишчупао род људски и узнео га у Бесмртност. Господ је из ништавила, из небића, васкрсао људско биће у Живот Вечни. Господ је отео човека од ђавола и дао га у загрљај Богу. То је Ускрс! То је Васкрс! Највећа, заиста, револуција у свима световима. Једина савршена и довршена револуција, савршена и довршена, јер њоме - шта се даје човеку? Живот Вечни! Живот Вечни у који се улази кроз Истину Вечну, кроз Правду Вечну, кроз Љубав Вечну, кроз Радост Вечну.

Откуда пост и чему служи?

Пост је божанског порекла; Божја установа и наредба. Пост је рајска установа и заповест Божја (1.Мојс. 2. гл.9. и 15–17.ст).

Хришћански пост води порекло од Господа Исуса Христа. Господ је и сам постио  четрдесет дана, пре него што је почео да проповеда своју науку и посту поучавао своје бројне следбенике (Мт.6. 16-18); Постио је пре њега и пророк Мојсеј и други пророци. Постили су и апостоли и сви православни хришћани кроз векове. "Пост је све Свете руководио у животу по Богу", каже Свети Василије Велики. Пост је не само Божја заповест, него и божански начин живота, по речима Светог Симеона Солунског, ''Бог не потребује хране, пост нас приближава анђелима, који не једу, нити пију, пост укроћује тело да би душа живела, док угађање телу – убија душу ''.

Епископ пожаревачко-браничевски Игнатије (Мидић): Проблем смрти у хришћанској онтологији

Смрт је суштински проблем не само за човека већ и за свако биће које постоји на земљи. Свака људска активност, све што човек чини има иза себе страх од смрти и тежњу да се смрт победи и превазиђе. Чак и зло које чине људи често је мотивисано циљем да се њиме превазиђе смрт и живи вечно. Уосталом, грех у хришћанском схватању није ништа друго до акт којим човек жели да победи смрт и живи вечно, али то не постиже. Сам живот, само постојање није просто позитивна категорија, већ и негациона. Живети, постојати значи стално побеђивати и избегавати смрт. Није случајно што живот констатујемо — тј. постајемо свесни да живимо, у пуном смислу ове речи — онда кад избегнемо смрт и кад год сагледавамо живот из перспективе смрти.

Пост у животу хришћана

Узводећи нас на поприште светог поста Црква је за нас још од апостолских времена поставила правила за пост, побуђујући и оспособљавајући нас тиме да подражавамо посту Господа нашег Исуса Христа, ради обнављања и утврђивања духовног јединства са њим. На VIII толедском Сабору, око 653. године, VIII правилом је утврђено следеће: "Сви који се без крајње нужде реше да током Четрдесетнице користе месо за исхрану, лишавају се причешћа и забрањује им се једење меса током целе године". Педесетшесто правило трулског или Шестог васељенског сабора утврђује "да Црква Божија, у целој васељени, поштујући једнообразност, савршава пост и уздржава се, како од свега закланог, тако и од јаја или сира, који су такође производ тога од чега се уздржавамо".

Божићни пост

Пошто црквени устав сматра Рођење Христово као другу Пасху, то пост пред Божић траје такође 40 дана. По строгости овај пост се може упоредити с Апостолским. У Божићном посту строго се пости само у среду и петак. Понедељком, уторком и четвртком разрешава се на уљу и вину, а суботом и недељом и риба. Од 20. до 24.децембра (од 2. до 6. јануара по новом календару) пост постаје строжији и нема разрешења на рибу. Најстрожији пост је 24.децембра (6. јануара по новом календару), уочи Божића, то јест на Бадње вече (Типик, под 14. нов.).