Хришћански свет

Упокојио се схимонах Јован Хиландарац

Схимонах Јован Хиландарац, најстарији монах на Светој Гори, упокојио се у Господу у недељу 29. јула 2012. године, у 104. години живота, на метоху манастира Хиландара Мило Арсеница (Каково).

Непосредно пре упокојења, оца Јована је причестио протојереј ставрофор Велибор Џомић који је уз Епископа тимочког Г. Јустина, служио Свету Литургију у цркви Живоносног Источника на манастирском метоху. Схимонах Јован ће бити сахрањен у Светој царској српској лаври Хиландару у понедељак 30. јула 2012.

Отац Јован (Витомир Радојичић) рођен је 1908. у Умчарима код Гроцке. Од најраније младости је био испуњен вером Христовом и духом светосавског родољубља. Након окупације Србије 1941. године Вита Радојичић приступа Србском добровољачком корпусу.

Крајем Другог светског рата емигрирао је прво у Италију, затим у Немачку, да би се коначно настанио у Енглеској. Годинама је посећивао и помагао манастир Хиландар, а по смрти своје супруге у њему се и замонашио.

Епархија ваљевска помаже социјално угрожено становништво

Епархија ваљевска помаже социјално угрожено становништво
Епархија ваљевска помаже социјално угрожено становништво
Епархија ваљевска помаже социјално угрожено становништво
Епархија ваљевска помаже социјално угрожено становништво

Мисија Цркве Христове има један циљ: да према Икономији, плану Божјем о човеку и твари, оствари спасење човека и твари; да врати и да задржи човечанство на путу Божјем, како би човека и целокупну творевину довела до пуноће времена у Царству Божјем. Али како тај пут до пуноће времена пролази кроз време, кроз историју, он има мноштво препрека, а пастирска мисија Цркве је да помогне и све их превазиђе. Једна од препрека у животу човека је и немаштина, и тамо где човек не може да се побрине за основне потребе, ту је Црква да помогне и олакша бреме. Ових дана, у договору са Владом Републике Србије, Епархија ваљевска је обезбедила 78.128 артикала разне робе (одећа, обућа, алати, опрема за домаћинство, књиге), која ће залагањем свештенства доћи до оних који су на ивици егзистенцијалног опстанка.

Још једна успјешна акција Клуба добровољних давалаца крви “Свети Сава“

Још једна успјешна акција Клуба добровољних давалаца крви “Свети Сава“

Клуб добровољних давалаца крви “Свети Сава“ из Никшића организовао је у понедјељак 16. јула у никшићком Кабинету за трансфузију, акцију добровољног давалаштва крви.

И ова, као и претходних девет самосталних акција, била је, према ријечима Драгомира-Баја Алексића, предсједника Клуба веома успјешна. Прикупљено је 83 јединица крви, а осим њихових чланова, одзвали су се и гости из неколико градова Црне Горе, Србије и Републике Српске.

Уништени дом љубави и милосрђа

На поду скеле, грађевински отпаци, гомиле птичјег измета, раскопани зидови и повађене инсталације, на часној трпези, најсветијем делу храма, у отвор где су се некада налазиле мошти светитеља убачен је мртав голуб

Раскривени храм, смеће, остаци грађевинског материјала,сува трава ибалега– говеда пландују у хладу дрвећа у дворишту цркве Светог Михаила у Штимљу. Објекат се налази на брду изнад варошице и одатле се пружа један од најлепших погледа на косовску равницу, међутим на овом видиковцу нема места за седење, нема клупа, нема трагова да се неко о нечему стара. Зашто је то тако? Коме смета овај лепи споменик складних линија, који само може да краси несређену касабу, сабијених и кривудавих улица затрпаних продавницама и споменицима подигнутим Ослободилачкој војсци Косова? Прва жена архитекта у код Срба Јелисавета Начић урадила је пројекат, а Друштво „Кнегиња Љубица” подигло је цркву 1922. године. Бодљикава жица око храма, на крову ветар помера потргану изолацију, на бетону мало даље деца играју фудбал. Има ли разлога и мотива да се цео овај комплексуништава и буде у тако  јадном стању? Докле ће та црква бити мета становништва које испод ње живи? Мантра албанских националиста и доминантно јавно мишљење каже да је она израз „српске хегемоније, осионости, моћи и освајачких претензија”, да је, као и остали храмови из доба старе и нове Југославије, „политичка црква саграђена послеокупације Косова 1912. године”, а друга „историјска школа” каже да су оне старије средњовековне споменике,Дечане, Грачаницу, Патријаршију, Срби у још једној окупацији отели од Албанаца и присвојили. У том „нововековном освајању албанских земаља” Друштво „Кнегиња Љубица”, и његова председница Милка Св. Вуловић, саградило је ту уз цркву Дом милосрђа за незбринуте девојке. Од њега данас нема ни трага.

Монаси манастира Тврдош помагали у гашењу пожара

Монаси манастира Тврдош помагали у гашењу пожара
Монаси манастира Тврдош помагали у гашењу пожара
Монаси манастира Тврдош помагали у гашењу пожара
Монаси манастира Тврдош помагали у гашењу пожара

На гашењу пожара, који је избио у рејону села Дужи, осим ватрогасаца и мјештана, учествовали су и монаси манастира Тврдош, као и запослени у „Подрумима манастира Тврдош“. Ово није први пут да братство манастира Тврдош несебично помаже у гашењу пожара у Херцеговини.

Апел за помоћ народним кухињама на Косову и Метохији

Апел за помоћ народним кухињама на Косову и Метохији

Драга браћо и сестре, драги пријатељи, користимо ову прилику да упутимо још један јавни апел за помоћ народним кухињама на Косову и Метохији, које су у протеклих десет година остајале и опстајале захваљујући помоћи људи добре воље који су од својих уста одвајали за помоћ нашем страдалном народу.

И поред свих тешкоћа, успевали смо, с Божијом помоћу, да на време обезбедимо топли оброк и хлеб у шест постојећих народних кухиња за наших две хиљаде корисника. Иако су у неколико наврата кухиње биле пред затварањем, братска помоћ увек је пристизала у правом тренутку.

Народ брине о својој светињи

Народ брине о својој светињи
Народ брине о својој светињи
Народ брине о својој светињи
Народ брине о својој светињи

У селу Збориште, општина Велика Кладуша, очишћен је простор око цркве који је био зарастао шумом и разним коровима. Обзиром да су из овог села са Суве Међе Срби избјегли и да ниједан Србин овдје не живи више од двадесет година, црква Светог пророка Илије и гробље су зарасли у шуму. После посјете Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког Г. Хризостома 19. новембра 2011. године - када је Епсикоп видио у каквом се стању налазе црква и гробље - уследио је Владикин налог да се иста уреде.