Хришћански свет

Владимир Вукашиновић: Европа има пуно брава

Бескрајним условима које нам поставља, свет лагано и перфидно поткопава и раслојава наше национално достојанство и понос. Запитајмо се ко је могао тако нешто да нам затражи пре десет година. А данас може свако, готово без зазора. Питање је шта ћемо бити спремни да дамо после следеће деценије, ако Косово дамо данас. Тренутак у коме се Србија налази, овако сагледава професор Православног богословског факултета и духовник београдске цркве Ружице и капеле Свете Петке протојереј-ставрофор Владимир Вукашиновић.

Божићне активности Верског добротворног старатељства

Божићне активности Верског добротворног старатељства
Божићне активности Верског добротворног старатељства
Божићне активности Верског добротворног старатељства
Божићне активности Верског добротворног старатељства

Велики празник Рождества Христовог чланови Милосрдне секције Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке на челу са јерејем Владимиром   Марковићем прославили су богослужебено, породично  и ангажовано. Цела седмица пред Божић била је испуњена бројним активностима.

Проф. др Љубивоје Стојановић: Поделимо радост једни са другима

Ево нас усред великог празновања, неко слави Божић, неко Нову годину, а неко и једно и друго, али сви спајамо оба славља на овај или онај начин. Као да нам је добро дошло да мало предахнемо од свакодневице и скупимо нову снагу за нове-старе животне покрете. Заправо, огромна већина једва чека да се повуче у свој дом, одмори у свечаној атмосфери. Код свих је приметна неизвесност, страх од будућих догађаја и некако несвесно се повлачимо у себе са једном једином жељом: да се преживи! Тако су све наше честитке које упућујемо једни другима оптерећене, чак и безнадежне. Свако је затворен у свој страх, тако да једни друге доживљавамо под притиском долазеће неизвесности. Тражимо само успешније од себе на које бисмо се могли ослонити у невољи док су нам они други, мање успешни, неинтересантни и непотребни. Или нам служе за лажну утеху, па говоримо: хвала Богу што ја нисам такав! Управо ово и није утеха, пре је притајени страх који може изненада да нас обузме. И тако славимо, а страхујемо! То није добро! Али постоје реални разлози за то, рећи ће неко. Да, ако све посматрамо површно и без дубљег смисла, биће да је тако. Зато, покушајмо да мало боље и више промишљамо славље, празнике и поруке празника.

Стаза рачанских монаха

Стаза рачанских монаха

У понуди гостима Националног парка "Тара" однедавно је и "Стаза Рачана" која води од истоименог манастира до термалног врела Лађевац. Стаза је посвећена чувеним рачанским монасима, утемељивачима нове српске књижевности, у 17. веку.

Уз десетак до сада уређених пешачких стаза, посетиоцима Националног парка "Тара" на располагању је и "Стаза Рача". У физичку и духовну авантуру креће се од средњовековног манастира Рача, стазом којом су, пре четири века, ходили до својих испосница, рачански монаси.

Владе Дивац у Аустралији

 Владе Дивац у Аустралији

Прослављени српски кошаркаш и председник Олимпијског комитета Србије, господин Владе Дивац, познат је и као велики хуманиста који годинама са успехом води хуманитарни фонд Ана и Владе Дивац који се бави обезбеђивањем смештаја за избеглице у Србији. Управо тим поводом Владе Дивац ће у јануару посетити и Србе на Петом континенту, односно у Аустралији и Новом Зеланду. Већ 22. јануара 2012. године Владе ће бити на Светој Архијерејској Литургији у цркви Светог Архиђакона Стефана у Рути Хилу одакле ће се упутити у Српски центар Бонириг где га очекује права мала српска "олимпијада". Наиме, Владе ће у Бониригу започети своју прву хуманитарну акцију у Аустралији. У меморијалној сали Дража Михаиловић приказаће се кратки документарни филм о његовом хуманитарном фонду, након чега ће се и он обратити кратком беседом на шта ће се надовезати наступ најбољих фолклорних група Сиднеја и околине.

Нова година

Нова годинаНова година је дан када по соларним и сличним календарима почиње следећи календарски, датумски, циклус, односно то је први дан у следећој години.

У данашње доба, већина земаља је прихватила рачунање времена по грегоријанском календару и почетак нове године рачуна од 1. јануара. Прослава Нове године je у Србији, односно Југославији, посебну важност почела да добија тек после Другог светског рата када jе покушано сузбијање значајa који је велики део хришћанског становништа са ових простора придавао прослави Божића, тако што се пажња усредсредила на до тада мање прослављану и непопуларну календарску „Нову годину".

Рекордан број ходочасника у Витлејему

За последњих десет година, у ноћи између 24. и 25. децембра, рекордан број поклоника окупио се у Витлејем, како би заједно прославили Божић.

Навече 24. децембра израелске оружане снаге које контролишу кретање у град и из града, саопштили су да је приближно 55 хиљада посјетилаца, укључујући странце и арапске хришћане из Израела, стигло у Витлејем.