Хришћански свет

Човекољубље: јеванђељска заповест

Човекољубље: јеванђељска заповест

Данас је вероватно мало оних којима је познат пример великог богољубља и човекољубља какав је био Свети кнез Стефан Штиљановић. Овај, како је у једној беседи назван, „војник доброг срца“ живео је у 16. веку и у историји је остао запамћен као велики доброчинитељ, а његове милостиње обрадовале су и утешиле многе.

У тешким временима, „видећи глад и страдање народа свога од немаштице, праведни и човекољубиви Стефан отвори тада народу своје житнице, и братољубиво раздаде жито свакоме према његовој потреби, те тако прехрани гладне људе своје“.

Молитва побољшава физичко здравље

Молитва побољшава физичко здравље

Молитва и атлетске вјежбе показују слично дјеловање на физичко стање човјека и нервни систем. До таквог закључка је дошао стручњак за неурологију њемачке Више школе спорта у Келну, Штефан Шнајдер, саопштава Седмица.Ру.

У интервјуу за KNA, научник је говорио о свом последњем истраживању, чији је један од циљева био поређење промјена које се дешавају у нервном систему човјека и на физичком нивоу, под утицајем трчања и као посљедица молитве. У оба случаја смањује се стање стреса. У просјеку, након 28 минута молитве, испитаници су се осјећали физички здравији. Упоредо са тим, спортисти који су трчали 45 минута, саопштили су да је стање стреса са којим су почињали тренинг, нестало.

Патријарх Московски Кирил честитао 85. рођендан Фиделу Кастру

Патријарх Московски Кирил честитао 85. рођендан Фиделу Кастру

Његова Светост Патријарх Московски и све Русије упутио је честитке бившем предсједнику Кубе, Фиделу Кастру, поводом његовог 85. рођендана:

Драги команданте, на дан Вашег 85. рођендана примите моје најсрдачније честитке и жеље за добро здравље. Ваш животни пут представља јасан примјер несебичног служења отаџбини. Ви сте у кубанском народу уживали највиши могући ауторитет и задобили њихову искрену љубав. Уз Ваше непосредно учешће, међу нашим народима успостављени су топли односи, који су претрпјели искушења времена.

Годишњица Боја на Иванковцу

Годишњица Боја на Иванковцу

Полагањем венаца и одавањем државних и војних почасти, данас ће у Спомен парку на Иванковцу код Ћуприје бити обележена 206. годишњица Боја на Иванковцу, када су Карађорђеви устаници, на челу са војводом Миленком Стојковићем, нанели први пораз регуларној турској царевој војсци коју је предводио Хафис паша.

Реч је о централној државној манифестацији Србије на којој ће говорити државни секретар у Министарству рада и социјалне политике Негован Станковић и председник општине Ћуприја Боривоје Калаба, саопштио је данас Танјугу Организациони одбор.

Злочин на Теразијама

Злочин на Теразијама
Злочин на Теразијама
Злочин на Теразијама
Злочин на Теразијама

Данас се обележава 70 година од злочина који су починиле немачке окупационе власти 17. августа 1941. године на Теразијама.

Црно бели за народне кухиње на Косову и Метохији

Црно бели за народне кухиње на Косову и Метохији

ФК Партизан се прикључује хуманитарној акцији за помоћ народним кухињама у  енклавама на Косову и Метохији. Укупан приход од улазница на утакмици Партизан – Нови Пазар, која се игра у суботу 13.08. са почетком од 20.00х,  биће уплаћен за помоћ народним кухињама.

Циљ хуманитарне акције је да се обезбеде новчана средства за редовне оброке у народним кухињама за 1830 најсиромашнијих људи из енклава на Косову и Метохији, као и да се отвори нова народна кухиња за 500 корисника у општини Штрпце.

Крхким душама верника прејаке речи нису служене

Знало се реда у нека стара, кажу и добра времена. Кад је сеоска фешта, дан посвећен ранохришћанским страдалницима за веру, Светом Кирику и Јулити у Карину, разуђено село љуте Буковице.

У задарском залеђу, сјате се Срби из готово целог краја, не би ли домаћинима увеличали славље. Сајам, како се таква фешта назива у том крају, окупи и по неколико хиљада душа, па се после литургије у стародревном храму посвећеном овим свецима у Доњем Карину, заређа по кућама добрих домаћина каринских којима никада није недостајало доброг вина, пршута од макар две године и младе и вруће јагњетине. Некад било, сад се спомињало. Данас, 16 година након изгона готово свега што је српско са обале Каринског мора, на сеоску фешту пристиже се са разних крајева света. Карињани и њихова родбина планирају своје летње ферије у далекој Аустралији, Америци, Канади, Белгији... нешто ближој Србији и Републици Српској, не би ли кућне прагове, попаљене у „војно-редарственој” акцији Олуја, макар сузама залили.