Хришћански свет

Умрла бака "чувар грчке заставе"

Најпознатија бака у Грчкој, која је сваког дана, готово пола века, подизала грчку заставу на граници са Турском, умрла је у 107. години.

Василики Ламбиду је од 1962. године живела у кући удаљеној свега десетак метара од грчко-турске границе, која се пружа реком Еврос и сваког јутра подизала је грчку заставу. Тај чин уздигао ју је до статуса националног хероја.

За обнову Хиландара 60 милиона

Министарство културе, информисања и информационог друштва ове године је издвојило 60 милиона динара за обнову манастира Хиландар на Светој гори, који је 2004. оштећен у пожару.

Ове године Министарство културе је за обнову манастира Хиландар издвојило 60 милиона динара, од чега је 28,8 милиона динара намењено за завршетак грубих радова и покривање западног крила Великог конака који је 2004. године оштећен у пожару.

Сећање на храбре добровољце

Деведесет пета годишњица Прве српске добровољачке дивизије, која је по наредби Врховног команданта Српске војске Александра Карађорђевића, број 19. од 16/29. априла. 1916. године, уз сагласност Владе и благослов цара Русије Николаја Другог Романова, формирана у Одеси, достојно је, крајем априла 2011. године, обележена радним и свечаним скуповима у Кикинди, Војводи Степи и Банатском Карађорђеву. Покровитељ читаве манифестације била је Влада Аутономне Покрајине Војводине.

Обележене 202 године од битке на Чегру

У граду на Нишави у среду је пригодно обележена 202. годишњица битке на Чегру, чувеног боја из 1809, за време Првог српског устанка, у којем је погинуло око 3.000 Срба под командом легендарног ресавског војводе Стевана Синђелића. Истовремено, посечено је и скоро двоструко више Турака...

Од Видовдана војни свештеници у Војсци Србије

Уредбом Владе Републике Србије од 24. марта 2011. г. о вршењу верске службе у Војсци Србије створени су услови за имплементацију пројекта према коме ће од Видовдана сви припадници ВС остваривати право на слободу вероисповести. Војни свештеници ће бити део редовне професионалне војне службе и бринуће у касарнама о религиозним потребама војника у свакодневном животу према угледу на највеће армије света чиме се обнавља најдубља повезаност Цркве и војске у модерној српској историји.

Хоће ли преживети господски град

„Дошао сам на Васкрс у свој град. Нигде не могу да се прилагодим, не знам о чему се ради, шта год започнем имам утисак да сам нешто заборавио и изгубио", каже у Призрену Марко Поповић. Он је само један од стотина хиљада расељених и изгубљених у ратовима бивше Југославије.

Шта је изгубио овај човек: кућу, посао, новац, пријатеље или породицу? Прошло је много времена, па је већину наведеног могао стећи и надокнадити, негде на другом месту. Он је то и урадио. Да је, којим случајем, у јуну 1999. године отишао на запад стекао би и зарадио много више, али - како каже - не би имао „ову муку, не би ме истерали одавде као звер". Овако, стално тражи оно што му недостаје или нешто што му је на силу одузето. У храму у центру Призрена, а чини се више око њега, тражи потврду свог пређашњег живота, тражи детаље неопходне за повратак у „оно што је био".

Аутентични српски модел

Пуковник Стевица С. Карапанџин, на дужности је начелника Реферата за традиције и веру Управе за људске ресурсе (Ј-1) Генералштаба Војске Србије. Носилац је реализације пројекта успостављања верске службе у Војсци Србије.

У којој мери је реформа Војске била предуслов за стицање могућности да се у српским оружаним снагама организује верска служба?