Интервјуи

Један дан са Епископом далматинским

Један дан са Епископом далматинским
Један дан са Епископом далматинским
Један дан са Епископом далматинским
Један дан са Епископом далматинским

-Ја сам научио да сам Србин из Далмације. Национално и завичајно упоредно постоје у мени, каже владика Никодим.

Премда је прошло двадесет осам година, јасно се сјећам кад је заправо престало вриједити све што сам дотад знао о људској природи. Припијен сам стајао уза зид код Студентског клуба у Задру, гледајући како се избезумљена руља ваља улицама, разбија излоге и помамно граби конзерве, цигарете, ципеле, кошуље, постељину, завјесе, пегле, столице, лустере, чак и, за не вјеровати, књиге. Људи су трчали опијени од радости носећи у наручјима тањуре, лонце, хаљине, телевизоре, телефоне, зимске саламе, укисељену циклу, вињаке, бомбонијере, грамофонске плоче и тепихе. До сљедећег јутра опљачкано је више од деведесет српских дућана и кафића.

Епископ Теодосије: Васкршњи интервју за Јединство

-Вечни живот је безусловни дар Божји и Бог не тражи да му платимо улазницу, али да бисмо примили овај дар мора да отворимо своје срце и за Бога и за ближње. Без тога нема спасења тј. истинског живота у Христу Господу. Никада не смемо заборавити да је светлост Васкрсења засијала управо из гроба Христовог и да ако зрно пшенично не умре неће родити плода, беседио је Његово Преосвештенство Eпископ рашко-призренски г. еодосије

Род човечији је пре доласка Христовог и Његовог Васкрсења проходио кроз „долину смрти” како се каже у псалму 23. Ово не означава само смрт као физички феномен који и даље постоји, већ пре свега дубоку духовну одвојеност човека од Бога, што и јесте најдубље значење смрти. Христовим оваплоћењем, крсним страдањем и Васкрсењем побеђена је сила смрти јер човек је не само вечно сједињен са божанском природом у личности Христовој, већ и биолошки феномен смрти више није безнадежни крај и одлазак у свет таме, већ за оне који живе у Христу, наставак узрастања у „пуноћи раста висине Христове” (уп. Еф. 4.13) јер како Господ говори уплаканој Лазаревој сестри Марти „Ја сам васкрсење и живот; који вјерује у Мене ако и умре, живјеће. И сваки који живи и вјерује у Мене неће умријети вавијек.” (Јн 11.25-26). Ово је нови смисао живота који надраста биолошко постојање које је нама познато. Овај нови живот у Христу изразио је најбоље апостол Павле речима „Не живим више ја него живи у мени Христос” (Гал. 2.20), беседио је епископ Теодосије одговарајући на питање „Јединства”, какав је био смисао људског живота пре Васкрсења Господњег.

Интервју епископа Сергија за Глас Српске

-Прилике и неприлике одређује вријеме у којем живимо, као и наше људске слабости, али наша Црква почива на неразоривој истини, због чега је била и остала светионик српског народа који у својој прошлости није губио себе само онда док је био уз Цркву, каже у интервјуу за васкршњи број Гласа Српске Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије.

Он каже да је потребно да се чешће осврћемо на прошлост, на живот наших предака који су живјели у далеко лошијим животним условима него ми, али су имали неупоредиво више животне радости, више вјере и снаге да се носе са животним искушењима. -Због тога су опстајали чак и онда када није било наде за опстанак, поручио је епископ Сергије.

Васкршњи интервју владике Атанасија за Курир

-Искористимо и овај Васкрс да остваримо што блискије јединство са Христом Победитељем, Просветитељем и Водитељем. Потрудимо се да остваримо његова начела живота – љубав и међусобно разумевање. Када сви имамо добре намере, успех је загарантован. На тај начин славити Васкрс, значи корачати напред.

Ово је поручио Владика милешевски г. Атанасије Ракита у васкршњем интервјуу за Курир и додао да том задатку треба да се посветимо, уважавајући једни друге и са љубављу.

Патријарх Кирил: Дивимо се храбрости Срба на Косову

Интервју Његове Светости  Патријарха московског и све Русије г. Кирила за дневни лист „Политика“

Ваша Светости, односе између српског и руског народа, укључујући и односе између две Православне сестринске Цркве, који су увек били братски, снажни и веома дубоки, посебно је подстицао Ваш претходник, блаженопочивши патријарх Алексије ΙΙ. За време НАТО-агресије у априлу 1999. године он је посетио Београд и пред Храмом Светога Саве, заједно с патријархом Павлом, служио молебан за мир, на којем су се молиле десетине хиљада верника. У то трагично време и Ви сте, тада на дужности председника Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, веома често посећивали Србију и на све начине подржавали страдалну Цркву и народ на српској земљи. Ви сте једини архијереј православне васељене који је био сведок немилосрдног бомбардовања Београда усред бела дана, како нам је потврдио епископ бачки Иринеј. Данас српски народ високо цени руски допринос украшавању тог највећег српског храма. У кавом Вам је сећању остала 1999. година? Да ли су Ваши утисци утицали на одлуку Русије да учествује у обликовању унутрашњег уређења храма Светога Саве?

Имао сам више пута прилику да боравим у Београду 1999. године, када су вашу земљу нелегитимно напале земље НАТО-алијансе. Југославија је, ослабљена вишегодишњим економским санкцијама, била жртва циничне агресије и уцене; према њој су примењени двоструки аршини. Такве интервенције смо касније видели и на Блиском Истоку. Становници Југославије су патили зато што су тежили да остану слободни, зато што су желели да сачувају своју земљу и светиње својих отаца од насртаја терористâ.