Интервјуи

Часни крст на дар манастиру Крка

Поклоници из Београда даровали светињу освештану о Васкрсу у Јерусалиму

КркаДалмација - Манастир Крка, бисер Далмације, минулог викенда је на дар добио Часни крст, освештан о Васкрсу у Светој земљи. Жеља да се крст дарује манастиру или цркви који до сада такав поклон нису примили потекла је на традиционалном Никољданском дечјем сабору. Међу поклоницима који су кренули из Београда биле су и девојчице из Велике Хоче, учеснице ове манифестације и чланице Kултурно-уметничког друштва „Божидар Мицић".

Часни крст осликао је Зоран Маслић, по узору на иконостас манастира Крка, а на гроб Господњи носио га је Вујадин Еркић са Хаџи Ристом Пурићем. Најмлађи који је у наручју родитеља Часни крст пратио у Свету земљу, а потом и до коначног одредишта у манастир, био је једногодишњи Илија, син Хаџи Ристе Пурића.

Епископ Григорије: НЕДЈЕЉА ДРУГА ПО ДУХОВИМА И ВИДОВДАН

Косовски бој "A идући покрај мора Галилејског видје два брата, Симона, званог Петар, и Aндреја, брата његова, гдје бацају мреже у море, јер бијаху рибари. И рече им: хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи. И они одмах оставише мреже и пођоше за њим. И отишавши одатле видје друга два брата, Јакова Заведејева и Јована брата његова, у лађи са Заведејем, оцем њиховим, гдје крпе мреже своје и позва их. A они одмах оставише лађу и оца својега и пођоше за њим. И прохођаше Исус по свој Галилеји учећи по синагогама њиховим, и проповиједајући јеванђеље о Царству, и исцјељујући сваку болест и сваку немоћ у народу " (Мт. 4,18-23).

У вријеме Христовог живота на земљи и Његове проповиједи, као уосталом кроз читаву историју, од старозавјетног времена до данас, Јудеји су за себе сматрали да су управо они, као народ - изабрани народ Божији, те да свако откривење Божије, свако добро, па и Сам очекивани Месија неизоставно мора потећи од њих. Самарјане су они сматрали нечистима, називали их "незнабожним народом" и као такве су их избјегавали до те мјере да су са њима прекинули свако општење. Други, себи такође близак народ - Галилејце - сматрали су непросвјећенима, помраченима и толико слијепима за све духовно, да су их називали "народом који сједи у тами и сјенци смрти."

Епископ Григорије: НЕДЈЕЉA СВИХ СВЕТИХ

Владика Григорије "Сваки који призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима. A ко се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на Небесима. Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан. И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан. (...) Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за мном, у новом животу, кад сједне Син Човјечији на пријесто славе своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.

И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу имена мога ради, примиће сто пута онолико и наслиједиће живот вјечни. Aли ће многи први бити посљедњи и посљедњи први" (Мт. 10,32-33 и 37-38; 19,27-30).

Епископ Григорије: У Свету Недјељу Педесетнице

Глас Српске "A у посљедњи велики дан Празника стајаше Исус и повика говорећи: Ко је жедан нека дође мени и пије! Који у мене вјерује, као што Писмо рече, из утробе његове потећи ће ријеке воде живе. A ово рече о Духу кога требаше да приме они који вјерују у име његово, јер Дух Свети још не бјеше дат, зато што Исус још не бјеше прослављен" (Јн. 7,37-39).

Владика ГригоријеМного је пута и на много мјеста у Св. Јеванђељу Господ говорио, свједочио и најављивао Духа Светога, Утјешитеља, Који је од Бога Оца послан и у пуноћи откривења се јавио свијету тек пошто Исус бјеше прослављен. Послање Духа Светога је свршетак, круна, осмишљавање свега што је Господ (од Рођења Свога, преко Крштења у Јордану, Распећа и Страдања све до славног Васкрсења и Вазнесења на небо), живећи као Човјек на земљи чинио. Aко је Васкрсење темељ и основ нашег спасења, Педесетница је његово испуњење, остварење и усавршење. Тек у свјетлости присуства Св. Духа, Црква коју је Христос основао на земљи (и ради које је и постао Човјек, пострадао и васкрсао побиједивши смрт), бива у потпуности конституисана, остварена, рођена за вјечност од Њега и Њиме Који њу већ сада и овдје, на земљи, орошава вјечношћу и узводи од чисто људске, друштвене организације до богочовјечанске заједнице Тијела Христовог.

За опстанак српског народа у Метохији

БлицПрихватају и помажу повратнике и опстају упркос честим нападима Албанаца који каменују аутобусе, владичино возило и ударају на манастирске зидове

Дечани Деветогодишње анатемисање православља с једне стране и непрестана молитва с друге стране спустиле су на двери и на братство манастира Високи Дечани сјај који утврђује ову средњовековну светињу у нади да ће се православна паства поново окупити око моштију Светог краља.

Млада братија, предвођена владиком Теодосијем, томе се нада.

- Готово да нема мировњака било у цивилу или у униформи који опрост души није потражио поклањајући се моштима Светог Стефана Дечанског. Много смо ангажовани и на прихвату и давању помоћи повратницима. Јесте да је наша улога превасходно духовно уздизање људи, али ми такође морамо да се нађемо људима у невољи. Тешко је остати сам, слободе кретања нема и ми смо непрестано изложени ризику, али манастир ипак у последње време постаје све живљи - прича отац Сава Јањић и наводи да је возило манастира у коме се налазио игуман владика Теодосије каменовано пре неколико дана. Пре неколико недеља аутобус са ознаком Унмика такође је каменован у центру Дечана само зато што су нападачи сазнали да су путници кренули у манастир.

Ћилими за Хиландар

ПресИз Пирота ће пут манастира Хиландара 4. јуна кренути 21 пиротски ћилим, које су четири године вредно ткале пиротске ткаље. Тиме ће се обновити скупоцена колекција пиротских ћилима која је изгорела у пожару

Ћилим Ћилими су дар Пирота манастиру Хиландару, српском манастиру у Грчкој, који се обнавља после великог пожара. Израда ћилима започета је 2004. године, одмах након вести о катастрофалном пожару. Тим поводом, у галерији „Чедомир Крстић" у Пироту прексиноћ је отворена изложба ових ћилима.

Према речима Марије Симоновић, директорке „Пиротекс трикоа", у чијем погону су ћилими изаткани, до сада је урађен 21 ћилим површине 70 квадратних метара, а до септембра треба да почне израда још 130 квадрата ћилима, који ће бити поклоњени Светој српској царској лаври у Светој гори.