Интервјуи

Уз трпезу љубави

Мрзитељи сваког успеха овдашњег и мрзовољници који би да овом народу ускрате свако право на радовање могу да одахну.

Стишавају се усхићење РТС-а, самозадовољство градских власти, похвале целокупне званичне јавности ваљаношћу 53. издања „Евросонга" у Београду... Одбојкашицама које су се квалификовале за Олимпијаду није приређиван свечани дочек на чувеном градском балкону, а мечеви за титулу на „Ролан Гаросу" тек су почели... Нема наговештаја да ће ускоро неки међународни турнир младих математичара, физичара, правника, неки сајам проналазаштва или престижни уметнички фестивал са учесницима из Србије.

Промјена односа власти према Цркви довела је до дубоке кризе

Митрополит Амфилохије каже за "Вијести" да се нада да неће бити српски Патријарх, али да о томе одлучује Господ

Митрополит Амфилохије Митрополит црногорско-приморски Амфилохије изјавио је, одговарајући на питање да ли жели да постане сљедећи српски патријарх, да му је и ово што јесте много, али да је то велика одговорност.

- Што се мене тиче, на служби сам Цркве - казао је митрополит Амфилохије у интервјуу "Вијестима".

У случају да будете изабрани за патријарха, који би био сљедећи редосљед корака у Митрополији?

- Бира се нови митрополит, када би се то десило, а надамо се да неће.

Шта се дешавало на протеклом Сабору, било је опречних информација, а медији су извјештавали о несугласицама међу епископима око виђења скорије будућности и управљања СПЦ?

- То је било редовно засједање Архијерејског сабора. Ове године имали смо потешкоћу јер је Његова Светост, Патријарх Павле, као предсједник Сабора, био одсутан због болести, и требало је ријешити питање предсједавања.

Епископ Григорије: За недељу Самарјанке

Владика ГригоријеУ ову недјељу, четврту по Васкрсењу Христовом, прослављамо спомен на још један сусрет - сусрет Христов са женом Самарјанком. И као и кроз сусрете које смо прослављали и којих смо се присјећали у претходне три недјеље овог периода између Пасхе и Педесетнице, и кроз овај сусрет Господ нам открива Себе и полако нас води и узводи ка празнику Силаска Духа Светога.

Глас Српске У свјетлости тог празника сви догађаји којих се у ове дане присјећамо добијају један дубљи смисао, јер без Духа Светог ми смо немоћни да чинимо било шта и једино уз његово присуство наша немоћ постаје моћ и ограничени разум постаје облагодаћени ум.

Мирко Благојевић: Ни учаурена, ни претерано прилагођена

Актуелна догађања у Цркви у вези са болешћу патријарха Павла медијски се прате са оним интересовањем и пикантеријама као да је у питању постизборна математика политичких странака

Политика Југословенски социјалистички друштвени оквир изразито је дестимулативно деловао на религиозност људи и Српску православну цркву, у том смислу да је непрестано погоршавао њен друштвени полажај, прећуткивао национални значај који је историјски имала за српски народ, економски је обогаљио, сместио на маргине друштвеног живота без озбиљне могућности за јавно деловање и суделовање. Религије и цркве су имале право на постојање, али искључиво у сфери приватности људи. Као приватна ствар појединца, религија није имала додирне тачке са јавним и посебно политичким животом друштва. Но како је немогуће за кратко време избрисати вековну традицију, религије и цркве су се појављивале као неформални опоненти друштвеном систему, што је само појачавало њихову друштвену стигматизацију и изопштеност. Ове установе су се систематски негативно политизовале као конзервативне институције, с оне стране официјелних и општеприхваћених социјалистичких и атеистичких вредности, а медијски су третиране готово као да не постоје, осуђене на полагано али сигурно нестајање са историјске сцене.

Епископ Григорије: За Недељу о раслабљеном

Глас Српске Оно што нам доноси Хришћанство, Јеванђеље, Христос, Његов живот међу нама и наш живот у Цркви, јесте радост сусрета са другим човјеком и Христом Спаситељем.

Владика Григорије У свим јеванђелским догађајима се ради управо о сусретима, о сретањима личности Бога и личности човјека. Сваки од тих сусрета је спасоносан и преображавајући за људе, али најкарактеристичнији су они у којима Христос исцјељује болесне људе. Таквом једном догађају посвећена је и ова недјеља, трећа по Васкрсењу, коју зовемо Недјеља о раслабљеном.

Политика као религија

политикаСа политиком као религијом и метафизиком (а и религијом као политиком), како каже један сатиричар, „не треба да бринемо за будућност, јер је немамо"

БиговићУ новије време политика је код нас постала нека врста метафизике и нове религије, егзотичан опијум за широке народне масе. Она је Молох који прождире све. Политика све прожима. Присутна је у свему и свачему. Све је њој подређено и према њој усмерено. Из ње све црпи снагу и моћ. У тој религији данашњице врховно божанство је партијски вођа. Изабрани народ и највиша вредност је партија; врховно добро је чврста и ефикасна организација; најузвишенији морал обожавање вође и статуса кво; највећа слобода је утопљеност у партију и тотална обезличеност. Портпароли су „апостоли нове религије". Најуноснији посао је бити члан партије, најузвишенија лепота је величање партијског вође, главног и извршног одбора (партијских светаца) и бизнисмена; најпреча дужност је немати своје ЈА (свој став, суд) већ ЈА партије и говорити што вођа мисли и жели; најблиставија интелектуална достигнућа су успешне апологије свезнања партијских вођа и свих његових поступака.