Интервјуи

Интервју eпископа Григорија за „Спутник Србија“

Интервју Епископа захумско-херцеговачког г. Григорија за „Спутник Србија“ - ауторизовани текст- разговор водила: Сенка Милош

Осврнимо се на почетку на сусрет руског патријарха и папе. Да ли мислите да је до тог састанка дошло јер се, како би хришћани рекли, испунило време које је морало да прође да би до њега дошло или су га иницирали мигрантска криза, догађаји на Блиском истоку, најгрубље речено, одбрана хришћанства?

Сусрет је несумњиво значајан и велика вест за цео свет. Шта ће настати из тог сусрета, можемо само да претпостављамо. Мислим да је један од главних предуслова за овакав сусрет био долазак таквог човека на место римског папе, као што је папа Франциско. Он је личност без предрасуда, предубеђења када су у питању православци, у овом случају Руси и Руска православна црква. Јако је занимљиво што се сусрет догодио управо на Куби, јер срж хришћанства је превазилажење болних ствари, исправљање греха и грешака. Било је сликовито када су се Раул и Фидел Кастро састали са патријрхом и папом, види се да је људско неразумевање, људска глупост ипак кратког даха. Атеизам у тој прелепој земљи није уродио злим плодом, дошло је до тога да и један и други Кастро можда боље увиђају вредности хришћанства него неки који се декларативно изјашњавају као бранитељи хришћанских вредности.

Епископ бачки Иринеј о сусрету поглавара у Хавани: за добро будућности хришћанства!

Интервју Епископа бачког Иринеја "Политици"

1. Како гледате на сусрет папе Фрање и патријарха московског и све Русије Кирила? Медији га с правом називају историјским догађајем, будући да се поглавари двеју Цркава нису никада до сада срели...

Чини ми се да се за данашње историјске околности, нарасле антагонизме и многоструку кризу разрешење не може наћи у постојећим институционалном оквирима, па, нажалост, ни у разореном систему међународног права. Осим тога, општеприхваћена традиционална правила која су владала у појединачним друштвима такође су, под притиском секуларизма, доведена у питање. Готово апокалиптички претећа светска ситуација захтева зреле, изграђене, часне, храбре и отворене личности, у већој или мањој мери богонадахнуте, способне да, следећи сопствену традицију, савест и искуство, у отвореном братском дијалогу, понуде савременој цивилизацији и сваком човеку благотворне одговоре о смислу света и живота. Међу таквим, ретким личностима данашњице издвајају се патријарх Кирил, поглавар најмногољудније Православне Цркве, и епископ древног Рима, папа Фрања, поглавар најмногољудније хришћанске Цркве, Римокатоличке.

Митрополит Порфирије: Интервју за Вечерњи лист

-Радује ме да и на хрватској и на српској страни постоје људи који граде мостове између наших народа, као што ме растужују они који подстичу нетрпељивост и мржњу. Мржња и нетрпељивост нас не смеју поколебати, него морају подстаћи да још више негујемо љубав Христову и према овим другима јер само љубав има шансу да допре и до најкаменијег срца. А мржња је најтежа ономе који је носи, каже на почетку разговора Митрополит загребачко-љубљански Порфирије (Перић).

Тек сте након недељу дана реаговали саопштењем на говор мржње да у православној цркви у средишту Загреба столују четнички викари?

Захваљујући медијима, био сам уверен да ме је Хрватска довољно упознала и да таква апсурдна тврдња неће бити прихваћена у јавности. Поготово што је од тренутка изрицања злонамерних оптужби inbox почео да се пуни стотинама пријатељских изјава подршке од људи, одавде из Загреба и Хрватске, који са индигнацијом одбацују говор мржње. Али када је та груба медијска злоупотреба наставила да се шири преко интернетских платформи и друштвених мрежа, осетио сам потребу да, колико је то могуће, спречим даљу манипулацију сензибилним људским душама које неко, из мени непознатих разлога, жели да улови у мрежу зла и мржње.

Патријарх Иринеј: Интервју за Вечерње новости

Патријарх српски Иринеј за „Новости” о косовској рани, замкама које нас очекују на путу ка Европској унији, дијалогу са Ватиканом, односима са Русијом и Републиком Српском

Ако се Европа уједињује тако што се бришу границе међу државама, зашто се онда унутар наше Србије цртају границе? Кад ово говорим не бавим се политиком, већ као првојерарх СПЦ промишљам даље последице живљења распарчане Србије у "уједињеној" Европи. Ово је превише озбиљно питање да би се њиме бавили само политичари са ограниченим роком трајања. Овако патријарх Иринеј, у ексклузивном божићном интервјуу, за "Новости" говори о искушењима које нашу земљу чекају на европском путу. Први по части у Српској цркви у својим беседама никада не заборавља да помене љуту "косовску рану". Зато предлаже да се ова вишедеценијска национална траума, али и деликатно европско питање реше широким - међународним дијалогом.

Епископ бачки Иринеј: Интервју за божићни број Печата

Епископ бачки Иринеј: Интервју за божићни број Печата, дат главном и одговорном уреднику г. Милораду Вучелићу

Уважени и цењени Владико, разговори са Вама које Печат објављује у бројевима штампаним о Божићу традиција су до које наш лист, и ја лично, посебно држимо и сматрамо је драгоценом. Разматрајући садржај наших протеклих празничних разговора, сада увиђам да - због тешких и веома опасних историјских  и геополитичких прилика које су се над светом надвиле – многе духовне, политичке, културне колико и верске теме, из године у годину, бивају једнако актуелне. Предстојећи Божић, међутим дочекујемо у досад најтежим и најозбиљније заоштреним односима у свету. Колико можемо бити оптимисти и чему се можемо надати?

И ове године сте ми учинили велику част дајући ми могућност да поделим своје скромне  мисли и осећања са читаоцима Вашег угледног недељника. Настојаћу да, колико могу, одговорно дам одговоре на Ваша питања.