Интервјуи

Владика будимљанско-никшићки Јоаникије: Безумна је власт која мисли да ће донети добро чинећи насиље

Владика Будимљанско-Никшићки Јоаникије говори за Православие.ru о изузетном поштовању благоверног кнеза Александра Невског и Царских страстотрпаца, о руско-српским везама у току многих векова, о значају и важности јединства словенских народа, о расколима и ситуацији у Украјини као о великом духовном искушењу.

«Наша веза с Русијом је изузетан Божји Промисао»

– Владико, често долазите у Русију, у последње време сте неколико пута гостовали у Санкт-Петербургу који је повезан с именима познатих личности Српске Цркве и српског народа. Реците нам нешто о овим везама.

Из Епархије будимљанско-никшићке

Из Епархије будимљанско-никшићке
Из Епархије будимљанско-никшићке
Из Епархије будимљанско-никшићке
Из Епархије будимљанско-никшићке

Беране - Дана 24. септембра 2015. године на Саборном храму Светог Симеона Мироточивог у Беранама подигнута су два крста на звоницима. Раније су подигнута четири крста. Донатор свих крстова је г. Здравко Станковић са породицом из Берана.

Интервју Митрополита црногорско-приморског Амфилохија

Митрополит Амфилохије за Нови ТВ: Политичари се прилагођавају тренутном опредјељењу, али Црква није установа која данас јесте, сјутра није.

Митрополит Амфилохије: Изгледа да политичари сада хоће да Цркву учлане у ДПС

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије поручио је у интервјуу за ,Дан“ да би један од доприноса Црне Горе у Европској унији (ЕУ) био да помогнемо европским народима да се НАТО расформира. Коментаришући Нацрт закона о слободи вјероисповијести, Митрополит је у разговору за наше новине оцијенио да политичари, изгледа, желе да Цркву учлане у Демократску партију социјалиста (ДПС)

Митрополит Амфилохије је поновио да никад није крио да је за учлањење Црне Горе у ЕУ и да је против НАТО.

Најрадоснији догађај у новијој историји Херцеговине

Најрадоснији догађај у новијој историји Херцеговине
(разговор вођен са философом Елисом Бекташем)

Jедан од најтежих злочина који се у II свјетском рату десио над српским народом у Босни и Херцеговини јесте усташки покољ житеља села Пребиловци, у првим данима августа 1941. године. Комунистичке власти, погрешно вјерујући да мукли заборав може имати снагу изљечења, нису биле склоне отварати простор говорењу о овом и о многим другим злочинима, какав је покољ Бошњака билећког краја над јамом Чавкарица. Пребиловачке жртве извађене су из јаме 1991. године и тада је направљена спомен-костурница, коју су припадници ХВО минирали већ идуће године. Ове године довршено је обнављање спомен-костурнице, те изградња Храма Васкрсења Христовог, па је обиљежавање тог догађаја одржано 8. августа. О томе и о другим темама разговарали смо са Његовим преосвештенством епископом захумско-херцеговачким и приморским Григоријем, који је зачетник идеје о изградњи храма и који је најзаслужнији за дух којим је била прожета ова церемонија.

Деманти Епископа славонског г. Јована

У броју београдског магазина ”Недељник” од 27. августа објављен је интервју који је са Епископом славонским г. Јованом (Ћулибрком) урадио новинар ”Недељника” Вељко Миладиновић.

Тај интервју је најављен на насловној страни ”Недељника” уз наслов ”Срби, добро вагајте сваку реч о Степинцу”. На жалост, те речи нити је епископ Јован изрекао у интервјуу, нити такав наслов може да се извуче из било чега што је епископ Јован у интервјуу за ”Недељник” рекао. Судећи по наслову који је дала редакција ”Недељника”, испада да се епископ Јован поставио као адвокат Алојзија кардинала Степинца, надбискупа загребачког у време Другог светског рата, што он свакако није нити жели да буде.

Из Канцеларије Епархије славонске

Интервју Епископа славонског Јована за “Недељник”

Причали сте својевремено о судбини Крајишника који су се после ”Олује” склонили у Пећ, a 1999. године су тамо последњи остали… Сада сте у Пакрацу, двадесет година после ”Бљеска” и ”Олује”, да ли препознајете вертикалу страдања Срба из ових крајева?