Интервјуи

Интервју епископа Фотија Вечерњим новостима

Владика далматински Фотије о положају српског народа у Хрватској: Политичка и национална слобода Срба још би требало да се осваја. Не значи нам да у цркву вратимо реликвије, ако у њој нема народa

Свакодневно се молимо за повратак и трајни опстанак Срба и у Далматинској епархији и у Хрватској. До рата деведесетих, у Далмацији је живело око 120.000 Срба, данас једва четвртина, већином старијих. Највише народа иселило се из градова, и тамо се најмање вратило. Њихови станови су заузети, па врло тешко могу да се у њих врате. У унутрашњости Далмације, у селима, стање је боље. Чак и ако се нису одлучили за коначан повратак, Срби из тих крајева су барем куће обновили, а у њих увек неко може да се врати.

Архиепископ охридски Јован: Моја слобода у затвору

Највише учимо од онога што смо преживели, без обзира на то да ли нам је живот задао бол или донео радост. – Пред тајном живота најозбиљнији су они који прихватају да је живот радосна туга, каже архиепископ Јован, дугогодишњи затвореник скопског затвора Идризово

„Зашто нас издаде, попе?” Ово питање поставио је полицијски службеник у затвору Идризово у Скопљу архиепископу охридском Јовану (Вранишковском), стављајући му до знања колико цени његов црквени чин и шта мисли о његовој мисији, коју архиепископ Јован сматра животном. А то је да се врати у јединство са осталим православним црквама.

Интервју: Владика захумско-херцеговачки Григорије

На Сабору је заиста било различитих погледа, али не и подела. С онима који су од мене имали различито мишљење заједно сам обедовао, пио кафу и разговарао

Управо завршено мајско заседање највишег црквеног тела, Светог архијерејског Сабора, показало је да није само држава на тешким искушењима и пред важним одлукама, већ и Српска православна црква. Предстоје разговори с Римокатоличком црквом о канонизацији Алојзија Степинца. Поново ће се сести за преговарачки сто с представницима канонски непризнате Македонске православне цркве, не би ли се нашло заједничко решење за њен статус после више деценија. Као да већ то само по себи није довољно, до јавности су стизале информације да су архијереји и међу собом подељени, да је Сабор почео жестоким полемикама.

Проф. Колoсимo: Криза хришћанства је увод у кризу Европе

Блискоисточни хришћани, који су 20 векова подносили инвазије, покоље и окупације, први пут ризикују да комплетно нестану из колевке хришћанства

На Блиском истоку данас се збива једна монументална катастрофа цивилизације. Хришћани који су 20 векова подносили многобројне недаће – инвазије, покоље, окупације – први пут у историји ризикују да оданде комплетно нестану. Они су „живо камење хришћанства”, јер тамо је хришћанство рођено, а колико сутра тамо неће бити ничега осим мртвог камења.

Ово је порука француског теолога Жан-Франсоа Колoсима, професора на Теолошком институту Светог Сергија у Паризу, где води и постдипломске студије Православље у савременом свету. Реч је о врсном интелектуалцу, директору Националног центра књиге између 2010. и 2012, аутору серије књига о савременим идеологијама и религијама, издавачу, писцу неколико филмских сценарија...

Владика Милутин: Даривање је божанског порекла

Владика Милутин: Даривање је божанског порекла
Владика Милутин: Даривање је божанског порекла
Владика Милутин: Даривање је божанског порекла
Владика Милутин: Даривање је божанског порекла

Интервју Његовог Преосвештенства Епсикопа ваљевског г. Милутина дат Православљу, новинама Српске Патријаршије

Док су трајале катастрофалне поплаве и отварала се нова и нова клизишта, слушали смо на ТВ екранима различите изјаве и гледали људе, често немоћне и несрећне пред стихијом. Гледали смо како невоље уједињују људе. У тим околностима најбоље се могла видети радост давања. Радост, која је била обострана. Најпре онога ко је давао, а ништа мање онога ко је примао. У сталном контакту са пострадалима, на територији целе Епархије ваљевске, у тренуцима пружања помоћи пострадалима, најдубље сам разумео речи Господа Исуса Христа изречене устима Апостола Павла – "блаженије је давати, него примати" (Дап. 20, 35). Сам Бог је дао Сина свога за спасење света, а сам Син Божји дао је Себе да се разапне да бисмо ми имали живот вечни.

Васкршњи интервју Владике топличког г. Арсенија

Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Арсеније говори за Радио Слово љубве: због чега је Васкрс највећи хришћански празник; прате ли наши верници богослужбену динамику током Васкршњег поста који најављује Васкрс и Господњу победу над смрћу, а то је истовремено и наша могућност да и ми у тој победи учествујемо; како разумети Васкрсење и будући, вечни живот тела и душе; шта је симболика обичаја фарбања јаја која је везана за Васкрс; како хришћанин треба да прослави Васкрс; како је дошло до реализације преноса Благодатног огња у Србију? Аутор и водитељ: Славица Лазић.