Интервјуи

Деманти Епископа славонског г. Јована

У броју београдског магазина ”Недељник” од 27. августа објављен је интервју који је са Епископом славонским г. Јованом (Ћулибрком) урадио новинар ”Недељника” Вељко Миладиновић.

Тај интервју је најављен на насловној страни ”Недељника” уз наслов ”Срби, добро вагајте сваку реч о Степинцу”. На жалост, те речи нити је епископ Јован изрекао у интервјуу, нити такав наслов може да се извуче из било чега што је епископ Јован у интервјуу за ”Недељник” рекао. Судећи по наслову који је дала редакција ”Недељника”, испада да се епископ Јован поставио као адвокат Алојзија кардинала Степинца, надбискупа загребачког у време Другог светског рата, што он свакако није нити жели да буде.

Из Канцеларије Епархије славонске

Интервју Епископа славонског Јована за “Недељник”

Причали сте својевремено о судбини Крајишника који су се после ”Олује” склонили у Пећ, a 1999. године су тамо последњи остали… Сада сте у Пакрацу, двадесет година после ”Бљеска” и ”Олује”, да ли препознајете вертикалу страдања Срба из ових крајева?

Интервју епископа Фотија Вечерњим новостима

Владика далматински Фотије о положају српског народа у Хрватској: Политичка и национална слобода Срба још би требало да се осваја. Не значи нам да у цркву вратимо реликвије, ако у њој нема народa

Свакодневно се молимо за повратак и трајни опстанак Срба и у Далматинској епархији и у Хрватској. До рата деведесетих, у Далмацији је живело око 120.000 Срба, данас једва четвртина, већином старијих. Највише народа иселило се из градова, и тамо се најмање вратило. Њихови станови су заузети, па врло тешко могу да се у њих врате. У унутрашњости Далмације, у селима, стање је боље. Чак и ако се нису одлучили за коначан повратак, Срби из тих крајева су барем куће обновили, а у њих увек неко може да се врати.

Архиепископ охридски Јован: Моја слобода у затвору

Највише учимо од онога што смо преживели, без обзира на то да ли нам је живот задао бол или донео радост. – Пред тајном живота најозбиљнији су они који прихватају да је живот радосна туга, каже архиепископ Јован, дугогодишњи затвореник скопског затвора Идризово

„Зашто нас издаде, попе?” Ово питање поставио је полицијски службеник у затвору Идризово у Скопљу архиепископу охридском Јовану (Вранишковском), стављајући му до знања колико цени његов црквени чин и шта мисли о његовој мисији, коју архиепископ Јован сматра животном. А то је да се врати у јединство са осталим православним црквама.

Интервју: Владика захумско-херцеговачки Григорије

На Сабору је заиста било различитих погледа, али не и подела. С онима који су од мене имали различито мишљење заједно сам обедовао, пио кафу и разговарао

Управо завршено мајско заседање највишег црквеног тела, Светог архијерејског Сабора, показало је да није само држава на тешким искушењима и пред важним одлукама, већ и Српска православна црква. Предстоје разговори с Римокатоличком црквом о канонизацији Алојзија Степинца. Поново ће се сести за преговарачки сто с представницима канонски непризнате Македонске православне цркве, не би ли се нашло заједничко решење за њен статус после више деценија. Као да већ то само по себи није довољно, до јавности су стизале информације да су архијереји и међу собом подељени, да је Сабор почео жестоким полемикама.

Проф. Колoсимo: Криза хришћанства је увод у кризу Европе

Блискоисточни хришћани, који су 20 векова подносили инвазије, покоље и окупације, први пут ризикују да комплетно нестану из колевке хришћанства

На Блиском истоку данас се збива једна монументална катастрофа цивилизације. Хришћани који су 20 векова подносили многобројне недаће – инвазије, покоље, окупације – први пут у историји ризикују да оданде комплетно нестану. Они су „живо камење хришћанства”, јер тамо је хришћанство рођено, а колико сутра тамо неће бити ничега осим мртвог камења.

Ово је порука француског теолога Жан-Франсоа Колoсима, професора на Теолошком институту Светог Сергија у Паризу, где води и постдипломске студије Православље у савременом свету. Реч је о врсном интелектуалцу, директору Националног центра књиге између 2010. и 2012, аутору серије књига о савременим идеологијама и религијама, издавачу, писцу неколико филмских сценарија...

Владика Милутин: Даривање је божанског порекла

Владика Милутин: Даривање је божанског порекла
Владика Милутин: Даривање је божанског порекла
Владика Милутин: Даривање је божанског порекла
Владика Милутин: Даривање је божанског порекла

Интервју Његовог Преосвештенства Епсикопа ваљевског г. Милутина дат Православљу, новинама Српске Патријаршије

Док су трајале катастрофалне поплаве и отварала се нова и нова клизишта, слушали смо на ТВ екранима различите изјаве и гледали људе, често немоћне и несрећне пред стихијом. Гледали смо како невоље уједињују људе. У тим околностима најбоље се могла видети радост давања. Радост, која је била обострана. Најпре онога ко је давао, а ништа мање онога ко је примао. У сталном контакту са пострадалима, на територији целе Епархије ваљевске, у тренуцима пружања помоћи пострадалима, најдубље сам разумео речи Господа Исуса Христа изречене устима Апостола Павла – "блаженије је давати, него примати" (Дап. 20, 35). Сам Бог је дао Сина свога за спасење света, а сам Син Божји дао је Себе да се разапне да бисмо ми имали живот вечни.