Интервјуи

Митрополит Амфилохије: Изгледа да политичари сада хоће да Цркву учлане у ДПС

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије поручио је у интервјуу за ,Дан“ да би један од доприноса Црне Горе у Европској унији (ЕУ) био да помогнемо европским народима да се НАТО расформира. Коментаришући Нацрт закона о слободи вјероисповијести, Митрополит је у разговору за наше новине оцијенио да политичари, изгледа, желе да Цркву учлане у Демократску партију социјалиста (ДПС)

Митрополит Амфилохије је поновио да никад није крио да је за учлањење Црне Горе у ЕУ и да је против НАТО.

Најрадоснији догађај у новијој историји Херцеговине

Најрадоснији догађај у новијој историји Херцеговине
(разговор вођен са философом Елисом Бекташем)

Jедан од најтежих злочина који се у II свјетском рату десио над српским народом у Босни и Херцеговини јесте усташки покољ житеља села Пребиловци, у првим данима августа 1941. године. Комунистичке власти, погрешно вјерујући да мукли заборав може имати снагу изљечења, нису биле склоне отварати простор говорењу о овом и о многим другим злочинима, какав је покољ Бошњака билећког краја над јамом Чавкарица. Пребиловачке жртве извађене су из јаме 1991. године и тада је направљена спомен-костурница, коју су припадници ХВО минирали већ идуће године. Ове године довршено је обнављање спомен-костурнице, те изградња Храма Васкрсења Христовог, па је обиљежавање тог догађаја одржано 8. августа. О томе и о другим темама разговарали смо са Његовим преосвештенством епископом захумско-херцеговачким и приморским Григоријем, који је зачетник идеје о изградњи храма и који је најзаслужнији за дух којим је била прожета ова церемонија.

Деманти Епископа славонског г. Јована

У броју београдског магазина ”Недељник” од 27. августа објављен је интервју који је са Епископом славонским г. Јованом (Ћулибрком) урадио новинар ”Недељника” Вељко Миладиновић.

Тај интервју је најављен на насловној страни ”Недељника” уз наслов ”Срби, добро вагајте сваку реч о Степинцу”. На жалост, те речи нити је епископ Јован изрекао у интервјуу, нити такав наслов може да се извуче из било чега што је епископ Јован у интервјуу за ”Недељник” рекао. Судећи по наслову који је дала редакција ”Недељника”, испада да се епископ Јован поставио као адвокат Алојзија кардинала Степинца, надбискупа загребачког у време Другог светског рата, што он свакако није нити жели да буде.

Из Канцеларије Епархије славонске

Интервју Епископа славонског Јована за “Недељник”

Причали сте својевремено о судбини Крајишника који су се после ”Олује” склонили у Пећ, a 1999. године су тамо последњи остали… Сада сте у Пакрацу, двадесет година после ”Бљеска” и ”Олује”, да ли препознајете вертикалу страдања Срба из ових крајева?

Интервју епископа Фотија Вечерњим новостима

Владика далматински Фотије о положају српског народа у Хрватској: Политичка и национална слобода Срба још би требало да се осваја. Не значи нам да у цркву вратимо реликвије, ако у њој нема народa

Свакодневно се молимо за повратак и трајни опстанак Срба и у Далматинској епархији и у Хрватској. До рата деведесетих, у Далмацији је живело око 120.000 Срба, данас једва четвртина, већином старијих. Највише народа иселило се из градова, и тамо се најмање вратило. Њихови станови су заузети, па врло тешко могу да се у њих врате. У унутрашњости Далмације, у селима, стање је боље. Чак и ако се нису одлучили за коначан повратак, Срби из тих крајева су барем куће обновили, а у њих увек неко може да се врати.

Архиепископ охридски Јован: Моја слобода у затвору

Највише учимо од онога што смо преживели, без обзира на то да ли нам је живот задао бол или донео радост. – Пред тајном живота најозбиљнији су они који прихватају да је живот радосна туга, каже архиепископ Јован, дугогодишњи затвореник скопског затвора Идризово

„Зашто нас издаде, попе?” Ово питање поставио је полицијски службеник у затвору Идризово у Скопљу архиепископу охридском Јовану (Вранишковском), стављајући му до знања колико цени његов црквени чин и шта мисли о његовој мисији, коју архиепископ Јован сматра животном. А то је да се врати у јединство са осталим православним црквама.

Интервју: Владика захумско-херцеговачки Григорије

На Сабору је заиста било различитих погледа, али не и подела. С онима који су од мене имали различито мишљење заједно сам обедовао, пио кафу и разговарао

Управо завршено мајско заседање највишег црквеног тела, Светог архијерејског Сабора, показало је да није само држава на тешким искушењима и пред важним одлукама, већ и Српска православна црква. Предстоје разговори с Римокатоличком црквом о канонизацији Алојзија Степинца. Поново ће се сести за преговарачки сто с представницима канонски непризнате Македонске православне цркве, не би ли се нашло заједничко решење за њен статус после више деценија. Као да већ то само по себи није довољно, до јавности су стизале информације да су архијереји и међу собом подељени, да је Сабор почео жестоким полемикама.