Победа у знаку крста

О цару Константину у делу једног немачког аутора

Пре нешто више од 1700 година, 28. октобра 312, Константин Велики је однео победу над својим противницима на Милвијском мосту, северно од Рима. Да ли је тај тријумф био плод предсказања (визије) крста и Константина, као првог хришћанског цара, односно да ли је тим догађајем Запад постао хришћански – то су махом фокуси око којих круже мултиперспективна испитивања у различитим публикацијама на немачком говорном подручју.

Слика Константина Великог је била од почетка кроз крајња размимоилажења доведена до искључивих супротности. Таква дијаметрално опречна слика није постојала само међу присталицама и противницима, међу староверујућим и хришћанима, већ је и унутар хришћанства била инкохерентна: дело и личност цара Константина су православни, аријанци, донатисти начелно противречно оцењивали.

Гроб Свете Јелене у цркви Santa Maria in Ara Coeli у Риму

У цркви Santa Maria in Ara Coeli у Риму у порфирном саркофагу налазе се мошти Свете Јелене, мајке цара Константина.

Flavia Iulia Helena (рођена 248./250. г. у Дрепануму, данашњем Карамурзелу, у малоазијској области Витинији, а преставила се у Господу вероватно 18. августа 330. г. у Никомидији, данашњем Измиту), названа још и Јелена Константинопољска, била је мајка цара Константина, па је називана и Августа, царица. Јелена је у Јерусалиму пронашла једну од највећих хришћанских светиња - Часни крст, па се стога поштује као светитељка и у Православној и у Римокатоличкој цркви. Наша Црква слави свете цара Константина и Јелену 3. јуна по новом, а 21. маја по старом календару.