Култура

Интервју са протопрезвитером-ставрофором Гојком Перовићем, ректором Цетињске богословије за „Православљеˮ

Живот је поклон. Ред је да на тај поклон узвратимо, најбоље и највише како умијемо!

v. У педесети дан након Празника над празницима, а у десети дан по празнику Вазнесења Господњег, богослужбено се прославља празник силаска Светог Духа на Апостоле – Света Педесетница. Замолио бих Вас да читаоцима Православља приближите суштину и спасоносни значај овог пресветлог празника.

-        У мом првом сусрету са Светим Писмом, једна од тема која ме је посебно збуњивала, јесу Господње ријечи упућене апостолима ”Ако ја не одем Оцу, неће вам доћи Утјешитељ”. Питао сам се – ”А шта ће мени/нама Утјешитељ”? ”Зар није боље да ти останеш Господе”? Другим ријечима, питамо се сви ”Зар је Господ  морао да оде”? ”Зашто није васкрсли Господ остао међу нама”? То јесу била наивна и дјетиња питања, али и данас држим, да се у њима крије и одговор на Ваше питање о смислу празника Свете Педесетнице. Зашто је то велики празник? Шта њиме славимо? Зашто га зовемо рођенданом Цркве?

Сликарска колонија у манастиру Петковица

Сликарска колонија у манастиру Петковица
Сликарска колонија у манастиру Петковица
Сликарска колонија у манастиру Петковица
Сликарска колонија у манастиру Петковица

Манастир Петковица  Епархије сремске Српске Православне Цркве већ једанаест година под  покровитељством Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама одржава се сликарска колонија.

Од прошле године колонија има и свој каталог, а од ове и зборник и изложбу која ће бити представљена током октобра у свечаном холу Покрајинске владе. Интересантно је да су учесници овогодишње колоније млади сликари: Данило Вуксановић, Лидија Мартиновић, Драган Бартула, Данијел Бабић, Видоје Туцовић и Алекса Пивнички, инспирисани манастиром Петковица и његовом идиличном околином на фрушкогорским обронцима. Своје колеге Данило Вуксановић представља као уметнике који се, поред профаних тема, баве и традицијом и духовношћу на савремен начин. Овакво размишљање „оних на којима свет остаје“ и те како је важно и охрабрујуће, тим пре што долази у времену скрајнутих истинских културних вредности. Овогодишња сликарска колонија трајаће од 31. маја до 2. јуна, а са благословом игуманије Манастира Петковица, мати Антонине, ова колонија прерасла је у години јубилеја – осам векова аутокефалности СПЦ – у уметничку колонију сликара и књижевника.

Игуманија Антонина надалеко је позната по томе што је оживела манастир, па самим тим и цео крај, од 2001.г. када је дошла у Петковицу. А, на отварању овогодишње манифестације још једном је стала уз свој народ на најдирљивији и најлепши начин, као песникиња, и то песмом посвећеном својој Србији. Песма је, каже, настала на једном путовању, када је у селу Медвеђа, код Свилајнца, наишла на празник Дани кукуруза. У реду највећих родољуба српске књижевности, мати Антонина  нас је још једном подсетила како је света свака стопа своје земље, како и кукуруз може да буде камен, бедем и бусија (Ђ. Јакшић „Отаџбина“). „Уметност речи значи бити близу Богу и близу људском срцу“, нагласила је игуманија приликом отварања манифестације. Значајно је споменути да манастир има и свој годишњак, као и још једну песникињу у дванаесточланом сестринству, искушеницу, сестру Гордану Југовић, чија песничка реч и те како завређује пажњу.

На утемељењу књижевне задужбине у овој колонији представили су се и чланови „Књижевне заједнице Сремска Митровица“: Мирјана Марковић, Весна Кебедес Чворић и Јасна Арбанас, као и чланови Књижевног клуба „Иво Андрић“ из Земуна: Даринка Марковић, Душан Живанчевић, Гордана Јеж Лазић, Оливера Шестаков, Момо Дедић, Милијана Шумњак, Боса Перић Батак, Милана Кљајић и рецитатор Милан Спасић. У музичком делу програма наступио је хор Вера, нада, љубав из Добановаца.

На самом отварању колоније присутне је поздравио Мирослав Илић, помоћник покрајинског секретара, изузетним предавањем на тему задужбинарства Немањића, али и подсетивши нас на задужбинарство кроз историју српског народа, као и на дух задужбинарства данас, те на чињеницу да је СПЦ институција која осам векова има непрекинут континуитет.

Уметничка колонија Манастира Петковица, који је настао у првим деценијама 16.в, оживела је дух задужбинарства кроз културу,  дух опстанка и напретка једног народа, достојанствено нас подсетивши да је црква у трајању које не познаје јуче, данас и сутра увек уз свој народ.

Извор: Епархија сремска

Валтер Ниг: Књига јеретика

Косу јеретици: Симон Гатар (отацјереси), Ориген, Маркијан, Иринеј, цар Јулијан Апостата, Арије, Пелагије, монах Готшалк, Јохан Скот Ериугена, Пјер Абелар, Мајстор Екхарт, Арнолдиз Бреше, Џон Виклиф, ЈанХус, Мартин Лутер, Томас Минцер, ХансДенк, МигелСервето, СебастијанКастелио, Себастијан  Франк, Готфрид Арнолд, Ђордано Бруно, Барух Спиноза, Блез Паскал, Готхолд Ефраим Лесинг, Лав Николајевич Тилстој. Са немачког превела Мирјана Поповић. Предговор: Владета Јеротић. Ф 17,5 × 24,5. С 548. Тврд повез. ISBN 86-7058-277-5.Цена: 1.920 дин.

Нови број Православља - новина Српске Патријаршије

У овом броју Православља, новина Српске патријаршије читајте:

Заједничко саопштење за медије Српске Православне Цркве и Антиохијске Православне Цркве и свега Истока, дато поводом посете Патријарха српског Иринеја и делегације Српске Православне Цркве Антиохијској Патријаршији.

У званичној и мирној посети Православној Цркви Антиохије и свег Истока, Његова Светост Патријарх српски Иринеј и делегација СПЦ су боравили од 1–7. јуна 2019. године. У овом, јунском, броју новина, читајте сажет извештај са овог значајног пута, који смо морали прилагодити новинском формату Православља, али који је пропраћен и бројним, јединственим фотографијама које одишу величанственим колоритом и душом дочека који је приређен Првојерарху српском и делегацији СПЦ.

„Метафраст“, нови часопис Московске Духовне Академије

Објављен је први број новог научног часописа Московске Духовне Академије "Метафраст".

 „Метафраст“ је научни часопис Московске Духовне Академије, који објављује истраживања наставника, дипломираних студената и студената који се специјализују за класичну филологију (старогрчки, латински и оријентални језици), историју грчке и латинске хришћанске књижевности, као и предања хришћанског Истока. Часопис посвећује посебну пажњу објављивању споменика античке и средњовековне хришћанске књижевности у новим или прерађеним старим преводима на савремени руски језик.

Поштанска марка поводом јубилеја Српске Цркве

Растко Немањић – у монаштву Сава, најмлађи син великог жупана свих српских земаља, Стефана Немање, имао је предсудну улогу за добијање самосталности Српске Православне Цркве.

Напустивши управу облашћу Хум, око 1191. године, замонашио се на Светој Гори, где је 1197. сачекао оца, тада већ монаха Симеона. Пошто су обновили запустели манастир Хиландар, наговештен је даљи развој српског црквеног питања. После смрти Симеона у Хиландару (1199.), Сава се са очевим моштима враћа у Србију у студеничку Лавру – место покоја Преподобног – да измири завађену браћу. На Светој Гори и у Студеници, где је био игуман од 1206. до 1217. године, Сава посвећено ради на постављању темеља Српске Цркве оснивањем манастирâ, писањем типикâ, устројавањем поретка монашког и богослужбеног живота, као и превођењем и кодификацијом богатог византијског писаног црквено-правног наслеђа.

Промоција нове књиге у Покровској цркви

У недељу, 23. јуна 2019. године, са почетком у 19 часова, угледни протојереј-ставрофор Радомир Аћимовић, пензионисани парох из Лондона, одржаће у сали Парохијског дома храма Покрова Пресвете Богородице промоцију своје нове књиге „Заборављени Кајмакчалан“.

Да подсетимо да је прота издао већ неколико књига а међу њима издваја се „Зборник приступних беседа новохиротонисаних епископа СПЦ“ од 1946-2007. године. Позивамо све парохијане и људе добре воље да искористе прилику и дођу у Покровску цркву, ул. Кајмакчаланска 55. О књизи говори аутор прота Радомир Аћимовић.