Култура

Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић: Српска Црква и модерна државност

У издању Института за српску културу из Никшића објављена је монографија Српска Црква и модерна државност протојереја-ставрофора др Велибора Џомића. Рецензенти књиге су универзитетски професор др Саво Марковић, правни историчар, и научни саветник др Недељко Радосављевић, историчар из Историјског института из Београда. Монографија је посвећена 800-годишњици аутокефалности Српске Православне Цркве (1219-2019) и 800-годишњици од оснивања Епископије зетске (1220-2020).

Књига представља један од плодова ауторовог дводеценијског истраживања државно-црквених односа. Аутор у уводном делу констатује да ”однос Цркве и државе у српској историји, па и данас, представља један од најважнијих и најсложенијих друштвених односа који је имао и има свој нормативни израз у различитим правним системима”. Имајући у виду да се у модерној државности темељ државно-црквених односа утврђује уставом, аутор подсећа да је Свети Сава је у Карејском типику први у нашем народу употребио појам “устав” (”уставац”). Такође, веома је важна констатација да, све до наших дана, питању односа државе и цркава и верских заједница није посвећивана одговарајућа пажња у савременој правној науци на нашим просторима. С једне стране, у времену идеолошких тумачења државе, устава и права уопште, разматрање односа државе и верских заједница није била популарна тема и није завређивала посебну научну пажњу и теоријску разраду. Преко овог питања се у правној науци деценијама само овлаш прелазило, а коментари о томе готово да нису дужи од уставног текста који регулише ову значајну област.

Јан Асман: ”Култ и уметност. Бетовенова Missa Solemnis као богослужење”

Бетовенова «Missa Solemnis», често потцењено позно дело, заправо је велика уметност и празнично богослужење у једном. Јан Асман нам показује зашто је ово дело зенит у дугој историји богослужења и уједно маркира тачку на којој из религиозног култа прераста у аутономну уметност. Ово је бравурозна етида о рођењу уметности из религије, коју нам омогућују да Бетовенову музику и истовремено западно хришћанско богослужење боље разумемо.

Missa Solemnis (”Свечана миса”), тако је у средњем веку католичка литургија називана.

Јан Асман, емеритус египтологије на универзитету у Хајделбергу, прилази Бетовеновој ”Миси” као хришћанском богослужењу, развијајући један историјски лук преко два миленијума: од Тајне вечере и анамнеза раног хришћанства до настанка чврстих литургичких облика, који су у средњем веку кроз полифоно појање прерасли, као и преко њихових нововековних партитура и композиција, у музику. Такође је и Бетовенова ”Миса” својим неуобичајеним интензитетом надрасла оквире форме.

Награђене ракије манастира Драче

Подрум манастира Драче са својим производима и ове године је учествовао на престижном Међународном фестивалу ракија у Панчеву. Позив за учешће је послат на рекордних 1300 узорака из пет држава које је оценила међународно призната комисија за оцену квалитета дестилата под председништвом проф. др Нинослава Никићевића, највећег ракијског ауторитета на Балкану.

Манастир Драча је на такмичењу учествовао са своја три дестилата: лозовача (barrique) из 2017. године која је оцењена оценом 18,18 и тиме освојила златну медаљу, ракија од крушке калуђерке 2018. година која је оцењена оценом 18,02  и такође награђена златном медаљом, као и ракија од јабуке из 2018. са оценом 16,60 за коју је добила сребрну медаљу. Поред две златне и једне сребрне медаље, манастирски подрум је добио још једно сребро и пехар признања за друго место у категорији лозовача (barrique) са 18,18 поена.

Поштанска марка у част јубилеја манастира Светог Прохора Пчињског

На основу предлога Организационог одбора за обележавање јубилеја 950 година манастира Преподобног Прохора Пчињског, у сарадњи са ЈП Пошта Србије, пуштене су у оптицај пригодне поштанске марке и коверте са мотивима манастира Преподобног Прохора Пчињског. 

Свети краљ Милутин, највећи задужбинар из лозе Немањића

Средњовековни владари из лозе Немањића оставили су бројне задужбине. Краља Милутина, једног од највећих ктитора цркава и манастира, Српска Православна Црква литургијски велича 12. новембра. У студеничком манастирском комплексу својим скромним димензијама задивљује црква Светих Јоакима и Ане, познатија као Краљева црква. Задужбина је праунука Стефана Немање, краља Милутина. Подигнута је у српско-византијском стилу као и главна Богородичина црква у Студеници.