Култура

Отворена „Светосавска недеља" у Врању

Тадиционална културно-просветна и духовна манифестациjа „Светосавска недеља" у Врању свечано је отворена обраћањем градоначелника Слободана Миленковића и отварањем изложбе „200 година цркве Успениjа Пресвете Богородице у Собини" у галериjи позоришта.

Светосавска недељa се у Врању организује пуне три деценије, рекао је отварајући манифестациjу градоначелник и додао да је Врање једини град у земљи који се може похвалити тако дугом традицијом организованог прослављања Светог Саве.

Завештање Светог Саве

Програмски садржај овогодишње Светосавске недеље у Суботици употпунило је књижевно вече одржано у суботу, 23. јануара 2021. године. Представљена је књига под наловом „Завештање Светог Саве”, новинара и публицисте Луке Мичете.

Страдање православних свештеника током Шајкашко-новосадске рације

У Историјском архиву града Новог Сада, 22. јануара 2021. године, отворена је изложба „Страдање православних свештеника током Шајкашко-новосадске рације”, посвећена свештеницима који су побијени у Погрому (Шајкашко-новосадској рацији) у јануару 1942. године.

Светосавска недеља у Суботици

У Задужбини Душана Радића у Суботици, у просторијама Српског културног центра Свети Сава, у четвртак, 21. јануара 2021. године, свечано је отворена, двадесет и девета по реду, Светосавска недеља.

Сакрална архитектура Бањалучке епархије

Монографија Сакрална архитектура Бањалучке епархије на њеном садашњем простору од Миланског едикта до краја средњег вијека штампана је поводом 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве и 120 година од оснивања Бањалучке епархије. Издавач је Архив Републике Српске и Удружење архивских радника Републике Српске, а издавање је помогао Републички секретаријат за вјере Владе Републике Српске.

Аутори монографије су Славољуб Лукић, доктор теологије, Бојан Вујиновић, мастер археологије, и Марко Јанковић, мастер историје. Монографија је подијељена на четири цјелине: „Црквене прилике на подручју садашње Бањалучке епархије од апостолског доба до Берлинског конгреса 1878. године”, „Базилике на простору садашње Бањалучке епархије”, „Активни манастири” и „Угашени манастири – манастиришта и црквишта”. Свако од поглавља је заокружена цјелина и може стајати самостално.