Култура

Из новог броја Православног мисионара

Света тајна крштења тема је новог броја Православног мисионара, из кога  издвајамо интервју са проф. др Здравком Пеном под насловом Света тајна крштења из догматског угла.

Професоре, у Светом Писму налазимо сведочанство да је Св. Јован Крститељ крштавао у реци Јордан и да су при том људи исповедали грехе своје. Данас су ово две одвојене Свете Тајне, а Миропомазање је трећа. Можете ли нам рећи нешто у вези са историјским развојем Свете тајне Крштења из догматског угла?

– Све три Свете Тајне су уствари једна Тајна – Тајна Христова. Крштења нема тамо где нема покајања, тј. метаноје или преумљења. Исто тако, ни Крштење није завршено без Миропомазања. А смисао Крштења је одувек у учешћу у Евхаристији.

Слободан Продић: Из рукописне племените баштине

У оквиру издавачке делатности часописа „Видослов“ објављена је и једна, за данашње услове, помало несвакидашња књига. Наиме, реч је о радовима господина Слободана Продића који се баве српском рукописном грађом из времена средњега века. Слободан Продић који је иначе по образовању теолог и историчар, и чија је сфера интересовања српски средњи век, током својих научних истраживања начинио је и низ значајних радова кроз које је данашњим читаоцима настојао да приближи детаље не само из политичког живота Срба, него и детаље из њихове свакодневице. Уредништво часописа „Видослов“ његове радове уврстило је у неколико бројева часописа и они су, према коментарима читалаца, оставили упечатљив утисак на њих јер су имали прилику да се упознају са подацима о којима до тада готово и да нису чули.

Годишњи концерт хора “Свети Роман Мелод“ из Кичинера

Црквени хор „Свети Роман Мелод“ одржао је у суботу, 7. децембра, у храму Свете Тројице у Киченеру свој тарадиционални годишњи концерт. За разлику од претходних година када се годишњи концерт одржавао у великој сали наше црквене заједнице, ове године је на велико задовољство присутних концерт одржан у самом светом храму.

Лукијан Богдановић, последњи Патријарх карловачки

Aутор: Протојереј-ставрофор Душан Н. Петровић, професор и ректор Карловачке богословије у пензији. Издавач: Српска православна епархија сремска, Сремски Карловци 2013.

Са благословом Епископа сремског Василија, светлост дана је угледала по свему значајна књига која би могла бити права књига у сваком српском дому и породици, права књига за све свештенослужитеље наше свете Цркве који брину о народној души српској.

Ово је истовремено књига која треба да буде при руци свакога ко је у могућности да одлучује о политичкој судбини српског народа, јер времена  и околности у којима данас живе Срби, не разликују се  много од времена у којем је живео Патријарх Лукијан.

Слободан Продић: Од Кулина бана и добријех дана...

Након дуговремене летаргије у којој се обрела медиавелистика међу ауторима који стварају на српском језику, коначно смо у прилици да са искреном радошћу говоримо о томе да је светлост дана угледала једна заиста интересантна књига. Реч је о делу са, за савременог читаоца, помало необичним насловом. Наиме, Слободан Продић, еминентни познавалац историје средњега века на Балканском полуострву, прихватио се труда да у неколико интересантних прилога изложи занимљиве детаље о догађајима из историје средњовековне Босне.

Централна личност у овим прилозима јесте босански бан Кулин - једна, слободно то можемо рећи, контраверзна личност о којој се данас мало тога поуздано зна. Историјских извора који говоре не само о бану Кулину, него уопште о историји Босне у периоду друге половине 12. и првих година 13. века заиста је мало. Управо то и отежава озбиљно историографско проучавање овог периода историје, али Продић, као истраживач који историјским изворима приступа на крајње професионалан начин и у њима тражи детаље који могу бити од користи у изналажењу нових чињеница везаних за поједине личности или догађаје из средњега века, кроз анализу ћириличног натписа на плочи бана Кулина и детаља из тзв. ,,Билинопољске изјаве” од 8. априла 1203. године, заиста успева у томе да савременом читаоцу приближи поједине детаље из живота бана Кулина.