Култура

О двема књигама о новомученику Александру Шморелу

Новопросијавши новомученик Александер Шморел (1917-1943) причислен је лику локално поштованих светитеља у Берлинско-германској епархији Руске Заграничне Цркве. Новомученик Александар Шморел је једини мартир и светитељ немачко-руског порекла у 20. веку. Као Немац са очеве и Рус са мајчине стране био је подједнако у обема културама социјализован. Православна вероисповест његове мајке се сливала са правдољубивошћу оца немачког порекла. Његово одлучно одбијање нечовечне и безбожничке идеологије националсоцијалиста, његова одважност и његова спремност на жртву изничу из његове хришћанско-православне вере. Александар Шморел је први новомученик прослављен након васпостављеног канонског општења и јединства између Московске Патријаршије и Руске Заграничне Цркве.

Хор „Бранко“ из Лесковца у Трсту

Хор „Бранко“ из Лесковца у Трсту
Хор „Бранко“ из Лесковца у Трсту
Хор „Бранко“ из Лесковца у Трсту
Хор „Бранко“ из Лесковца у Трсту

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа аустријско-швајцарског г. Андреја, Црквену општину Трст посетили су чланови хора Бранко из Лесковца, који ове године прославља 130 година од оснивања.

Ваљево: Православне цркве и капеле у Естонији

Ваљево: Православне цркве и капеле у Естонији
Ваљево: Православне цркве и капеле у Естонији
Ваљево: Православне цркве и капеле у Естонији
Ваљево: Православне цркве и капеле у Естонији

-Културне везе између народа неретко буду управо оне које граде мостове преко којих потом прелазе привреда, политика и друге делатности, рекао је приликом отварања изложбе фотографија „Православне цркве и капеле у Естонији“ директор Народног музеја Ваљево др Владимир Кривошејев.

Мишићеви дани у Мионици

Од 15. до 22.  јула 2017. године по 21. пут одржавају се Мишићеви дани у Мионици. Свечаности поводом отварања Мишићевих дана у обновљеној сали Културног центра поред представника Владе Републике Србије присуствовао је и Епископ ваљевски г. Милутин, представници Војске Србије и делегација општина из окружења.

Представљена књига „Да се не заборави“ Љиљане Рабреновић

Представљена књига „Да се не заборави“ Љиљане Рабреновић
Представљена књига „Да се не заборави“ Љиљане Рабреновић
Представљена књига „Да се не заборави“ Љиљане Рабреновић
Представљена књига „Да се не заборави“ Љиљане Рабреновић

У суботу, 15. јула 2017. године, у манастиру Ђурђеви Ступови представљена је књига „Едмонтонски Видовдан - Да се не заборави“, аутора Љиљане Рабреновић. Љиљана Рабреновић, иначе рођена у Беранама, послије завршених студија на Факултету политичких наука у Сарајеву, одсјек за журналистику, радила је као новинар у престижном листу „Политика“. Деведесетих година отишла је у Канаду гдје је радила као главни и одговорни уредник и водитељ српског радио програма Отаџбина. Са групом ентузијаста 1998. основала је магазин „Видовдан“. Активно је учествовала у организовању протеста против самопроглашења независности јужне српске покрајине и против НАТО бомбардовања СР Југославије. Објавила је роман „Заблуда“.

Лутерова Библија: Историја непријатељског преузимања

Ниједна књига није чешће и више превођена но што је то Библија; она, у међувремену, постоји у преводима на 2817 језика. Аутор Карл-Хајнц Гетерт, умировљени професор књижевности на универзитету у Келну, приповеда нам у драмaтуршки напето написаној књизи ”Лутерова Библија. Историја непријатељског преузимања”  (Karl-Heinz Göttert: Luthers Bibel. Geschichte einer feindlichen Übernahme. S. Fischer Verlag, Frankfurt am Main 2017) управо о историји тих превода.