Култура

Васкршњи број „Жичког благовесника“

У сусрет празнику Васкрсења Христовог светлост дана је угледао и нови број часописа Жички благовесник (април-јун 2018.).

Поред текста са празничном темом из пера Светог Николаја Жичког као оснивача овога часописа, уследили су текстови Епископа жичког г. Јустина на тему Благовести, протојереја-ставрофора Милића Драговића на савремену тему Немам времена која на специфичан начин разобличава отуђење данашњице, као и текст вероучитеља Михаила Живковића о радости као изворном обележју хришћанског живљења прожетог искуством Крста и Васкрсења.

Богословски осврт на тему вантелесне оплодње и сурогат материнства је посебно драгоцен ако се у виду има актуелност ове теме и потреба пастирског старања свештенослужитеља да одговоре на дилеме са којима се њихове парохијани суочавају. Текст о цркви брвнари у Сечој Реци код Косјерића је освежио историјско памћење, али и дао одређене закључке који приказују како су свештенослужитељи у 19. деку деловали чувајући не само верски, већ и у ширем смислу културно-образовни идентитет свог народа.

Представљена Матица српска у Бару

Српско културно друштво Слово љубве из Бара организовало је 16. априла 2018. године у малој сали барског Дворца краља Николе представљање Матице српске Друштва чланова у Црној Гори. У промоцији Матице српске учествовали су проф. др Јелица Стојановић, председник, доц. др Драго Перовић, члан Извршног одбора, мр Милорад Дурутовић, члан Извршног одбора, као и аутори који су издавали књиге у окриљу овог Друштва протојереј Слободан Бобан Јокић, Јанко Јелић и Радинко Крулановић. Промоцију је обогатила пијанисткиња Душанка Јарамаз.

Света љубав

Света љубав
Света љубав
Света љубав
Света љубав

У недељу, 15. априла 2018. године, у Катедралном храму Преображења Господњег у Загребу одржан је концерт духовног руског појања - a cappella Камерног хора Иван Филиповић из Загреба, под диригентском палицом Горана Јерковића.

Концерт под називoм Света љубав одражавао је приказ сјајних композиција најпознатијих руских композитора Рахмањинова, Гречанинова, Честнокова... Ти небески звуци подсетили су присутне на период историје када је при Саборном храм постојала руска парохија и хор, који су заједно са српском парохијом и хором 20-тих и 30-тих година 20. века оставили великог трага у Загребу.

Пријем у Цековића кући у Палама

Пријем у Цековића кући у Палама
Пријем у Цековића кући у Палама
Пријем у Цековића кући у Палама
Пријем у Цековића кући у Палама

Са благословом Високопреосвећеног Митрополита г. Хризостома, градоначелник Источног Сарајева г. Ненад Вуковић приредио је пријем за свештенство и монаштво Митрополије дабробосанске са простора  Источног Сарајева, Сарајева и Сарајевско-Романијске регије. Пријем је организован у Цековића кући на Палама 16. априла 2018. године са почетком у 19 часова.

Престижно признање сараднику продукције Епархије бачке

Душици Мијатовић, спикерки продукције Епархије бачке додељења награда Радмила Видак за лепоту говора

У петак, 13. априла 2018. године, на свечаности у Каменој сали Радио Београда генерални директор Радио-телевизије Србије г. Драган Бујошевић уручио је награду за лепоту говора Радмила Видак гђи Душици Мијатовић, дугогодишњој спикерки и водитељки радијског и телевизијског програма, чији глас од самог почетка емитовања оплемењује телевизијске емисије Верски календар и Верски мозаик Србије (видео прилог).

Нема нове „Библијске куле“ у Гутенберговом граду Мајнцу

Музеј Гутенберг у Мајнцу у Немачкој неће се проширити изградњом Библијске куле. На основу привременог званичног коначног резултата референдума од прошле недеље, тек око 14.500 грађана гласало је за нову зграду, а нешто мање од 50.000 против. Конкретно, два примерка Библије које је у 15. веку штампао Јоханнес Гутенберг (1400-1468) требало је изложити на 20,5 метара високој кули која би се дорадила.

150 година од рођења Михаила Петровића Аласа

Српска академија наука и уметности и математичари у Србији ове године прослављају 150 година од рођења академика Михаила Петровића Аласа (1868‒1943), великог српског математичара и оснивача српске математичке школе. Академик Петровић био је угледан професор математике на Универзитету у Београду, али и књижевник, филозоф, музичар, рибар, светски путник и путописац. Био је студент познатих француских математичара Анрија Поанкареа, Шарла Ермитеа и Шарла Емила Пикара. Петровић је имао значајан научни допринос у диференцијалним једначинама, комплексној и нумеричкој анализи, геометрији полинома и математичкој феноменологији. Изумео је и конструисао неколико аналогних рачунских машина и био главни криптограф српске и југословенске војске до Другог светског рата.