Култура

Сведочанство Васкрсења којим живимо у Славонији

Сведочанство Васкрсења којим живимо у Славонији
Сведочанство Васкрсења којим живимо у Славонији
Сведочанство Васкрсења којим живимо у Славонији
Сведочанство Васкрсења којим живимо у Славонији

У недељу, 2. септембра 2018. године, светом архијерејском Литургијом коју је са свештенством Епископије славонске и сестринством манастира Јасеновац служио Његово Преосвештенство Владика пакрачко-славонски г. Јован, отпочели су овогодишњи дани празновања Светих новомученика јасеновачких.

Повезане вести:

Истог дана, у поподневним часовима у Културном центру Бански Двор у Бања Луци отворена је изложба слика под називом „Свети новомученици јасеновачки у светлости Васкрсења“. Изложба је организована по благослову Његовог Преосвештенства Епископа бањалучког г. Јефрема и Његовог Преосвештенства Епископа пакрачко-славонског г. Јована.

Запаљен музеј у Рио де Женеиру

Овај музеј стар 200 година садржи огромне драгоцености и незаменљиво културно наслеђе. Некада је био краљевски дворац; садржи римско, грчко и португалско наслеђе. Музеј је најстарија научна установа ове земље и истовремено највећи природњачки и етнографски музеј Латинске Америке. Не зна се судбина двадесет милиона артефаката.

Нова књига о екологији

Православни француски теолог Жан Клод Ларше објавио је ових дана у Женеви књигу на француском под насловом „Духовни основи еколошке кризе“ на 133 стране. Писац је добро познат по својим студијама о разним видовима болести и о духовним чиниоцима с њима у вези. А и овде се обраћа питању „болести природе“ и разматра могућа њена излечења са свог специфичног угла, пружајући своје сагледавање узрока еколошких криза и њиховог евентуалног залечења.

Према његовом гледишту, еколошка криза има извориште у нашем губљењу духовних вредности и у начину понашања, што су иначе традиционални темељи наших односа с природом. Једино повратком овим духовним вредностима и начинима понашања можемо пронаћи трајно и право решење.

Нови број Православља - новина Српске Патријаршије

У овом, септембарском броју новина Српске патријаршије, Вашој пажњи препоручујемо једногласни Апел свештенства и монаштва Епархије рашко-призренске дат о Преображењу Господњем, којим се подржава Порука Светог Архијерејског Сабора СПЦ, усвојена на овогодишњем мајском заседању Сабора у Београду, а којим сви парохијски свештеници и свештенослужитељи, игумани и игуманије са целокупним монаштвом Епархије рашко-призренске, предвођени својим Архипастиром Епископом Теодосијем, једногласно позивају одговорне политичке представнике да заштите наш народ и вековне српске светиње на Косову и Метохији. Његова Светост Патријарх српски Иринеј о Косову и Метохији, на наредним странама Православља, између осталог, каже: „Хиљаду година српски народ живи на Косову и Метохији, тамо је подизао светиње, украсио ју је, а данас моћници овога света желе да нам је отму, узму, као што су је и окупирали. Не можемо никада дозволити да Косово буде нечија друга земља.“

Ликовна колонија Трстеник

Ликовна колонија Трстеник
Ликовна колонија Трстеник
Ликовна колонија Трстеник
Ликовна колонија Трстеник

По благослову епископа крушевачког Давида, трећу годину заредом у другој недељи Госпојинског поста одржава се ликовна колонија иконописања. Под будним оком архијерејског намесника трстеничког протојереја Марјана Вујовића, десетак иконографа из Србије (Рашка, Краљево, Београд, Трстеник)  и Републике Српске (град Теслић) на славу Божју живописали су светитеље и своје радове оставили на ползу трстеничкој цркви Свете Тројице, као и Општини Трстеник која једним делом помаже у одржавању ове манифестације.

Поводом годишњице блаженог упокојења патријарха Германа

Поводом 27-годишњице престављења патријарха српског  Германа, у Саборној цркви у Београду одслужен је помен у присуству Његове Светости Патријарха српског Иринеја и епископа рашко-призренског Теодосија.

Парастос је служило братство Саборне цркве.

ГЕРМАН ЂОРИЋ | патријарх српски | 1958-1990; †1991

Патријарх Герман рођен је 7. августа 1899. године у Јошаничкој Бањи од оца Михаила и мајке Цвете. Отац мује био учитељ а касније је рукоположен у чин ђакона и презвитера. На крштењу је добио име Хранислав. Основну школу је учио у Великој Дренови и Крушевцу, а деветоразредну богословију започео је у Београду а завршио у Сремским Карловцима 1921. године. Једно време је био на студијама права у Паризу, а затим се уписао на Богословски факултет у Београду који је завршио 1942. године.

Књижевно вече у Пребиловцима

Књижевно вече у Пребиловцима
Књижевно вече у Пребиловцима
Књижевно вече у Пребиловцима
Књижевно вече у Пребиловцима

У петак, 24. августа 2018. године, у амфитеатру храма Христовог Васкрсења у Пребиловцима одржано је књижевно вече на коме су своја дела представили представници СПКД „Просвјете“ у Гацку. У току вечери наступ је имао и млади гуслар Милош Лучић из Гацка.