Култура

Споменица поводом јубилеја митрополита Амфилохија

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и Егзарх најсветијега Пећкога трона др Амфилохије Радовић навршио је 2015. године 30 година архијерејске и 25 година митрополитске службе на Цетињском трону.

Прослава јубилеја Његова Високопреосвештенства још је у живој успомени код свих многобројних поштовалаца слављеникових, који су у истој ма на који начин учествовали. Она ће остати у њиховој трајној успомени као радосан доказ о томе колико се у нашој Православној Цркви  цијене заслуге заслужних.

Високопреосвећени слављеник примио је о данима прославе 30-годишњице  архијерејске и 25-годишњице митрополитске службе велике, видне и дивне знаке пажње, љубави и уважења, како из помјесних Цркава, тако и са разних страна свијета. Поменути знаци пажње тако су топли и искрени, а многи од истих толико значајни, да би се погријешило кад би остали неприбрани у једној цјелини, у једној књизи, ради трајнијег и лакшег сјећања и ради чувања у виду примјера и подстицаја за све, који имају воље, љубави и способности, да се ваљаним радом одужују својој Православној Цркви, сваки на положају, које му је Провиђење одредило.

Дубровник: Изложба посвећена Светом Влаху

Дубровник: Изложба посвећена Светом Влаху
Дубровник: Изложба посвећена Светом Влаху
Дубровник: Изложба посвећена Светом Влаху
Дубровник: Изложба посвећена Светом Влаху

Поводом јубиларне 1700. године од мучеништва Светог Влаха, заштитника Дубровника, која се у његовом граду обиљежавала низом догађаја у години која је на измаку, и Православна Црква града Дубровника дала је свој допринос изложбом у галерији Лазарети „Светом Влаху у част“.

Аутори изложбе, академски умјетници и иконографи Даријо Станимировић и Стеван Ковачевић, који је иначе и свештеник Православне Цркве у Дубровнику, на петнаестак својих радова испричали су занимљиву ликовну причу о Светом Влаху, али и о православној иконографији. Поред икона Светог Парца Дубровачког, видјеле су се и оригиналне новоосмишљене композиције доласка реликвија Светог Влаха из Константинопоља у Дубровник, приказ Светог Влаха као заштитника и лијечника животиња, као и сцена мученичког страдања. Вечер су својим присуством и поздравима увеличали Бискуп дубровачки Мате Узинић и Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије.

У сусрет насветијег Рођења на земљи

Предстојећи велики празник - Божић слави се као успомена нанајсветије Рођење на земљи, па, иако је Васкрс празник над празницима, Божић и дани који су везани за њега препуни су лијепим вјерским обредима и народним обичајима. Зато је вријеме празновања Рождества Богомладенца Христа најљепши и најсвечанији периоду читавој календарској години. Доласку Божића се сви радују, свечано празнично расположење почиње од Никољдана и траје неколико недјеља послије Божића. Припреми најрадоснијег дана, како пише у књизи "Веронаука у кући“, посвећене су, искључиво у српском народу, нарочито, три последње недеље пред Божић, за које наш народ има називе: Детињци, Материце и Оцеви, као и за дане уочи самог празника: Туциндан и Бадњидан.

Концерт „У сусрет Божићу“ одржан у Беранама

Концерт „У сусрет Божићу“ одржан у Беранама
Концерт „У сусрет Божићу“ одржан у Беранама
Концерт „У сусрет Божићу“ одржан у Беранама
Концерт „У сусрет Божићу“ одржан у Беранама

У Полимском музеју у Беранама 26. децембра 2016. године уприличен је концерт У сусрет Божићу. Концерту је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, бројно свештенство беранског намјесништва, монаштво манастира Ђурђеви Ступови и грађани Берана. У програму концерта, организованог поводом у сурет најрадоснијег хришћанског празника Рођења Богомладенца Христа, учествовали су: Драгана Поповић, виолина, и Наталија Дјаченко, клавир. Гост вечери био је пјесник проф. Раде Јолић.

Вече сјећања на Академски ансамбл „Александров“

Вече сјећања на Академски ансамбл „Александров“
Вече сјећања на Академски ансамбл „Александров“
Вече сјећања на Академски ансамбл „Александров“
Вече сјећања на Академски ансамбл „Александров“

Поводом трагичног догађаја који се догодио у недјељу 25. децембра 2016. године, у којем се руски воjни авион срушио у Црно море, недалеко од Сочиjа, и том приликом су страдала 92 путника и чланови посаде, међу којима и 64 члана чувеног Академског ансамбла Руске Армије Александров, Црногорско-руски културни центар и Друштво црногорско-руског пријатељства из Никшића организовали су 28. децембра 2016. године вече посвећено наступима овог величаственог хора.