Култура

Нови број стручног богословског часописа „Отачник"

Изашао је из штампе нови број стручног богословског часописа „Отачник". Тема броја је ранохришћански гностицизам. Поред темата, заступљене су и друге области из хришћанске теологије и философије. Значајно је поменути да се ради о свесци која је вероватно најобимнија у новијој историји српске црквене периодике (761 страница). Значајно је и то, да се у њој, по први пут на српском језику, преводи један отачки спис са сиријског језика; ради се о беседи „Персијанског мудраца", Афраата О вери. Међу осталим отачким ауторима налазимо: св. Иполита Римског, св. Епифанија Кипарског, св. Иринеја Лионског и св. Климента Римског.

Ново издање Првог српског буквара из 1597. године

Завод за уџбенике из Београда обележио је свој 53. рођендан представивши критичко издање Првог српског буквара инока Саве из 1597. године.

Директор Завода Милољуб Албијанић рекао је на свечаности у Југословенском драмском позоришту (ЈДП) да Први српски буквар Инока Саве представља дар ђацима, студентима и професорима, као вредност која је модерна, а чува темељ српске писмености. - Завод за уџбенике жели да и убудуће буде део конкурентног и динамичног друштва које је, пре свега, засновано на знању. Али, завод ће и убудуће бити један од најважнијих чувара културне баштине и значајних дела на којима почива све оно што данас имамо или јесмо, рекао је Албијанић. Инок Сава из Дечана написао је буквар који је штампан код млетачког штампара Ђ. А. Рампацета у Венецији 1597. године. То дело је, међутим, остало незапажено у Србији готово 400 година.

Двострука улога културне баштине

У Музеју "Рас" у Новом Пазару, министар Небојша Брадић је промовисао монографију „Светска баштина Србија" на стручном представљању споменика културе са Унескове листе светске баштине који се налазе на територији Србије.

Шћепан Поље и његове светиње кроз вјекове

У Никшићу је, у оквиру манифестације „Дани Светог Василија Острошког", 10. маја промовисан зборник „Шћепан Поље и његове светиње кроз вјекове" који је недавно објављен у издању „Свевиђа" и манастира Заграђе. Промоцији у Црквено-народном дому присуствовао је и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије

Лазару Ристовском "Сергеј Бондарчук"

Глумац Лазар Ристовски добио награду "Сергеј Бондарчук" за изузетан допринос светској кинематографији коју додељују организатори Међународног филмског фестивала "Златни витез" у Москви.

Награда "Сергеј Бондарчук" за изузетан допринос светској кинематографији, коју додељују организатори Међународног филмског фестивала "Златни витез" у Москви додељена је глумцу Лазару Ристовском. Награда која носи име угледног руског редитеља Ристовском је додељена у среду увече, на отварању фестивала "Златни витез" у московском Дому кино.

У Баваништу завршени дани ћирилице

У Баваништу су о Св. Ћирилу и Методију, Крсној Слави организатора, одржани, девети по реду, ''Дани ћирилице''. Окосницу манифестације чини конкурс за најбољи литерарни рад, најлепши краснопис, калиграфски рад, вез и рељеф. Тема овогодишњег конкурса је ''Част'' и иницијал крстоносног слова ''ћ''. На конкурсу учествовало је 3623 ученика из 222 школе из Србије, Републике Српске, Црне Горе, Румуније, Француске, Норвешке, Аустралије и Јужноафричке Републике.

Орден Светог Саве првог степена Међународном филмском фестивалу "Златни витез"

Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. др Иринеј, члан Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, у пратњи ђакона Ђорђа Стојисављевића и др Миодрага Копривице, заменика генералног директора Радио-телевизије Војводине отпутовао је у Москву, где ће Међународном филмском фестивалу "Златни витез" уручити највише одликовање Српске Православне Цркве, орден Светог Саве првог степена.

Ово одликовање видљиви је одраз благодарности Српске Православне Цркве Фестивалу "Златни витез", који је од свих иностраних организација ове врсте дао највећи допринос афирмацији српске културе, а посебно српског филма. Под мотом За моралне и хришћанске идеале и уздизање људске душе, Фестивал су 1991. године у Москви основали филмски радници окупљени око идеје удруживања и међусобне помоћи кинематографијâ словенских и православних земаља.