Култура

Васкршњи број Крке, часописа Епархије далматинске

О. Александар Шмеман: РЕЛИГИЈА СПАСЕЊА

Ми тврдимо да је хришћанство религија спасења. Али од чега она то спасава и како се то спасење задобија? Жалосно је, али веома често и сами хришћани су банализовали, замрсили и извитоперили тај концепт спасења, пружајући тако противницима религије доказе за слична упрошћавања и извртања.

Уредбе и прописи Митрополије београдске 1835-1856

Најновије издање Одбора за просвету и културу Епархије браничевске представља публикација Уредбе и прописи Митрополије београдске 1835-1856. У питању је прва књига зборника докумената из Библиотеке Архива епархије браничевске. У њој су публиковани извори из Епархијске архиве који се односе на период док је, у црквено-адмонистративном погледу, подручје данашње Епархије браничевске припадало Митрополији београдској. Због ограничености обима публикације, прва књига обухвата грађу од 1835, од када потичу најстарији сачувани документи, до 1856, док ће наредне публикације садржати изворе до 1922. године, када је након обнове Епархије браничевске конституисан и епархијски Духовни суд. Тако ће првих неколико зборника докумената сачињавати тематску целину посвећену уредбама и прописима Митрополије београдске. Овим уредбама, прописима и налозима, које је у виду расписа, Конзисторија Митрополије београдске преко окружних протопрезвитерата упућивала нижем свештенству, вршено је уређење црквеног живота у Кнежевини, потом Краљевини Србији. Међу публикованим изворима, поред уредби и прописа црквеног садржаја, налази се и велики број докумената који се тичу политичке, социјалне и културне историје српског народа, од којих, свакако, треба издвојити поједине владарске прокламације и указе.

Извод из књиге

Извор: Одбор за просвету и културу Епархије браничевске

"Саборност" - научни часопис

У издању Епархије браничевске изапаои је из штампе нови број богословског годишњака "Саборност", који је Матични научни одбор за друштвене науке категоризовао као М53.

Садржај броја III (2009):

Благовјештењске свечаности у Дубровнику

Дубровачка православна српска заједница ових дана је прославила своју крсну славу, Благовијести, којима је посвећен њен највећи, најмлађи и најљепши (од три) храмa у Граду, који броји 133 године од освећења и од када се «у њем' поје летурђија, овог свијета као и онога». Овогодишња слава је започела уочи Празника свечаним пријемом у црквеној сали Ђорђа Николајевића, гдје су били присутни представници жупанијске и градке власти, Исламске и Жидовске вјерске заједнице на челу са ефендијом Салканом Херићем и проф. др Сабрином Хоровић... Топлу добродошлицу им је изрекао о. Горан Спаић, а ови су узвратили изразом захвалности и радошћу што је «лијепо и красно када браћа живе заједно, јер таквима је Господ обећао живот вјечни.» Љепоти сусрета је допринијела и анђелска пјесма Београдског мушког хора под управом ђакона Влада Руменића, који је у веома посјећеном храму пјевао на вечерњем богослужењу, а у продужетку одржао концерт духовне музике.

Васкршњи концерт под покровитељством Његове Светости Патријарха српског Иринеја

У недељу, 11. априла, у Сава центру, са почетком у 19.30 часова, одржаће се Васкршњи концерт под покровитељством Његове Светости, Патријарха српског Иринеја. Извођачи су: Прво београдско певачко друштво, Биљана Крстић и „Бистрик", Павле Аксентијевић и „Запис", дечији хор „Чаролија" и Леонтина Пат и Соња Чоко.

Куповином карата, које се могу набавити у Сава центру (500 дин.), као и у парохијским црквама у Београду по сниженим ценама (200 дин), помаже се Фонд „Хуманост", фонд Вечерњих новости за болесну децу.

Изложба Србија – свето тле европске културе

Музеј Српске православне цркве са Народним музејом и Етнографским музејом из Београда учествује на изложби „Србија - свето тле европске културе" која је свечано отворена 26. марта 2010. године у рударској капели у Фемероу, област Вандеја, Француска.

Од укупно изложених 130 предмета највећи број припада црквено-уметничком благу , обухватајући период од 16. до 19. века. Са посебном пажњом реконструисан је иконостас Српске православне цркве са престоном иконом Христа Сведржитеља, 16. век, Косово.