Нове књиге

Из штампе изашао 260. број часописа „Светигора“

Мир Божји! Христос се роди! Ево мирбожања, ево најрадоснијег празника - Христовог рођења - Божића, ево и првог броја Светигоре образника за вјеру, културу и васпитање Митрoполије црногорско-приморске у овој 2017. години милости Господње, а 260. по реду. На првим страницaма је Божићна порука Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморскoг г. Амфилохија, којoj су поднаслов ријечи „Нема дана без очнога вида“ из Горског вијенца. У Вијенцу је Његош оставио слику празновања Божића у Црној Гори. O томе како се слави Божић у Црној Гори записао је и 1866. године архимандрит Нићифор Дучић. Тај запис Светигора је преузела из Цетињског гласника. Други запис који је преузела јесте Илије Хајдуковића из 1893. године који говори о путовању Светог Саве. Кроз Светигору ти текстуални свједоци живе и добијају нове читаоце. Рукописима, благом српске културне баштине, позабавила се др Милена Мартиновић. Светигора је објавила сажетак њене докторске дисертације Рукописне књиге манастира Рођења Пресвете Богородице на Цетињу, одбрањене у октобру 2016. на Београдском универзитету. Живо благо српске културне баштине су гусле. У Подгорици 1. децембра 2016. године одржан је округли сто Гусле у српској традицији. О том чувару народног памћења на округлом столу излагао је, поред осталих, и Рајо Војиновић Зашто су гусле српске гусле. Он даје и приказ књиге Будимира Алексића Библија и српска епика.

Нови број Жичког благовесника

Из штампе је изашао нови број Жичког благовесника, часописа Епархије жичке. Поред тематског садржаја посвећеног празнику Рођења Христовог - Божићу, ту су и текстови посвећени темама из историје Цркве, богословља, веронауке (радови наставника и ученика), разних области културе, преводи, прикази књига, као и Летопис богослужења Епископа жичког. Радујући се мисионарском делу које часопис чини на пољу изградње живе Цркве Христове, што и јесте основна улога богословља, препоручујемо текстове пажњи верног народа, као и оних који то тек треба да постану. Такође, позивамо свештенство да препозна важност деловања проповеди Речи Божје и да својим пастирским трудом учини да буде препозната истинска брига пастира за спасење и просвећеност поверене пастве. Штампарије нису настале због штампања, већ због читања. О важности заједничког подухвата сведочи и Уводна реч Епископа жичког г. Јустина, штампана у овом броју часописа:

Споменица поводом јубилеја митрополита Амфилохија

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и Егзарх најсветијега Пећкога трона др Амфилохије Радовић навршио је 2015. године 30 година архијерејске и 25 година митрополитске службе на Цетињском трону.

Прослава јубилеја Његова Високопреосвештенства још је у живој успомени код свих многобројних поштовалаца слављеникових, који су у истој ма на који начин учествовали. Она ће остати у њиховој трајној успомени као радосан доказ о томе колико се у нашој Православној Цркви  цијене заслуге заслужних.

Високопреосвећени слављеник примио је о данима прославе 30-годишњице  архијерејске и 25-годишњице митрополитске службе велике, видне и дивне знаке пажње, љубави и уважења, како из помјесних Цркава, тако и са разних страна свијета. Поменути знаци пажње тако су топли и искрени, а многи од истих толико значајни, да би се погријешило кад би остали неприбрани у једној цјелини, у једној књизи, ради трајнијег и лакшег сјећања и ради чувања у виду примјера и подстицаја за све, који имају воље, љубави и способности, да се ваљаним радом одужују својој Православној Цркви, сваки на положају, које му је Провиђење одредило.

Издавачкa кућa Митрополије дабробосанске Дабар: Житија светих Срба

У издању Издавачке куће Митрополије дабробосанске Дабар изашла је књига Житија светих Срба. У овом издању ИК Дабар (формат А4, 848 страница) обухваћени су сви Срби светитељи од 4. вијека до данас. У овом зборнику сабрана су житија многих Светих Срба тако да су на једном мјесту представљени најљепши, најчистији и најсветији, најстрадалнији и најузвишенији синови и кћери нашег народа, синови и кћери Божје. Њихова житија изложена су хронолошки, тако да се упоредно може пратити и историја нашег народа. Неке битне и судбоносне тренутке из историје наше Цркве преузете су из Кратке историје СПЦ од проф. др Предрага Пузовића и Српске цркве у историји од др Радомира Поповића и унијели у овај зборник да би читаоци могли имати јаснију и свеобухватнију слику наше свештене историје. Исто тако, треба нагласити да међу житијима има светих за које није могуће тачно утврдити народност, а има и таквих за које се засигурно зна да нису били Срби али у својим радом и пожртвованошћу задужили Србски народ који их слави и поштује, каже се у предговору књиге.