Нове књиге

Глас Цркве: Служба, акатист и житије Светог Некатрија Егинског

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског и администратора Епархије шабачке г. Фотија, а по одобрењу Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, под бројем 137/зап. 106, од 1. марта 2022. године, издавачка кућа „Глас Цркве“ Епархије шабачке добила је одобрење за поновно објављивање књиге Служба, акатист и житије Светог Нектарија Егинског.

Епископ Данило: О Божанском човекољубљу од Платона до Јована Златоуста

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа г. Лукијана, Епархија будимска је поводом 20. годишњице упокојења блаженопочившег Епископа будимског Данила Крстића објавила превод његове докторске дисертације „О Божанском човекољубљу од Платона до Јована Златоуста“ , са енглеског на српски језик, а који је приредила мр Ирина Стефановић.

Епископ Данило је после студија књижевности на Сорбони завршио и Богословски факултет Св. Сергија такође у Паризу а затим је 1958. године уписао докторске студије на Харварду где је 1968. године стекао степен доктора наука, руковођен својим ментором и пријатељем оцем Георгијем Флоровским. У међувремену се замонашио и био рукоположен у ђаконски и свештеномонашки чин.

Владика Антоније: Православна Москва – водич кроз православние светиње руске престонице

Поводом 20-годишњице рада обновљеног Подворја Српске Православне Цркве у Москви, у сусрет најрадоснијем хришћанском празнику Христовог Васкрсења, светлост дана је угледало јединствено дело те врсте на српском језику „Православна Москва – водич кроз православне светиње руске престонице“, чији је аутор Његово Преосвештенство Епископ моравички др Антоније (Пантелић).

Најновија књига Епископа моравичког др Антонија, викара Патријарха српског и старешине Подворја Српске Православне Цркве у Москви, у издању Службеног гласника и Подворја, представља својеврсни водич кроз православне светиње на подручју града Москве: манастире, значајније храмове и капеле, откривајући нам историју везану за мошти светитеља, чудотворне иконе, духовне школе и важније музеје у чијим колекцијама се чувају вредне иконе и богослужбени предмети. Управо због тога није нимало случајно да књига излази у години великог јубилеја: 20-годишњице рада обновљеног Подворја Српске Православне Цркве у Москви (2002-2022).

Васкршњи број „Српског Сиона”

Васкршњи број „Српског Сиона” посвећен стогодишњици уједињења

У сусрет дану када ће Сремски Карловци – Српски Сион дочекати Његову Светост Патријарха српског г. Порфирија и све архијереје наше помесне Цркве, где ће бити одржано отварање и прва седница овогодишњег заседања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, а поводом стогодишњице уједињења српских православних црквених области, као скромни допринос прослави тог јубилеја, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа сремског г. Василија, уредништво часописа нови број посвећује управо том значајном догађају.

Жички благовесник (април-јун 2022)

Епархија жичка, са благословом свог Архипастира Јустина, изнела је уочи сверадосног празника Васкрсења Христовог пред свештенство, монаштво, верни народ и све заинтересоване читаоце нове странице свог часописа.

Жички благовесник овога пута доноси тематску рубрику са пет текстова. Доцент Православног богословског факултета у Београду др  Ненад Божовић је аутор текста под насловом „Праслике Васкрсења у Старом Завету“. Овде је изнет велики број личности и догађаја из Старог Завета који су праобраз и наговештај догађаја Васкрсења Христовог. Божовић закључује: „Имајући у виду све наведено можемо да закључимо да Стари Завет не само што је живописно наговестио новозаветне догађаје спасења, него је важан и актуелан и данас, јер нам даје опис онога што очекујемо у будућем веку. Свеопште васкрсење ће бити у телу, грешници који се нису оправдали очекиваће Суд, а праведници ће ући у Царство Божје, гледаће Христа очима својим и орошени божанским светлом певаће они који су устали из праха“.

Ермије Созомен Саламински: Историја Цркве

Као трећа по реду публикација из области ране Историје Цркве, у преводу протојереја-ставрофора Радомира Поповића, текуће, 2022. године, појављује се превод Историје Цркве од Ермије Созомена Саламинског. На овај начин, редовни професор Историје Цркве на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, Радомир Поповић заокружује своје истраживање историје ране Цркве, тако да после превода Богољубиве историје и Историје Цркве од Теодорита Кирског, и ранијих превода Историје Цркве од Јевсевија Кесаријског и Сократа Схоластика (преводилац Слободан Продић) српској јавности постаје доступна сва литература о историји ране Цркве на српском језику.