Нове књиге

Нови број „Православља“ - новина Српске Патријаршије

Првојулски број новина Српске Патријаршије Православље, посвећен је молитвеном обележавању, културном, историјском, социјалном  контексту прославе Видовдана – Косовског завета, који је био и остао темељ српског идентитета кроз векове. Дубоко укорењен у националном бићу, Косовски завет је вековима надахњивао бројне српске уметнике, песнике и мислиоце. Због одлуке Светог кнеза Лазара и целог српског рода да бране отаџбину и Крст Часни, Косово је у српској државности, историји и вери сматрано светим местом, извориштем националног духа и јемцем етничких вредности.

О томе говоре ауторски текстови ђакона др Ивице Чаировића, Марине Марић... као и вести из Митрополије црногорско-приморске, Епархије бачке, Архиепископије београдско-карловачке, Епархије далматинске... Како се Видовдан обележавао широм епархија Српске Православне Цркве у веку за нама, можете читати у репринт–издању новина Српске Патријаршије из 1989. године, које доносимо на средњим странама овог броја Православља...

Огњена Марија Ливањска

Таленат да се препознају судбинске приче вредне отимањa од заборава довео је Буда Симоновића, лета 1990. године, до Ливањског поља, а све на трагу сазнања да у неком селу код Ливна живи жена која је у дубокој крашкој јами преживела више од месец дана. У јаму су је, заједно са бројним рођацима и комшијама, убациле усташе давне 1941. године, иако је била у поодмаклој трудноћи. У селу Челебић нашао је јунакињу своје будуће приче, Стану Лалић - Црногорац, и од ње сазнао да и другим селима на рубу Ливањског поља постоји још сличних судбина везаних за сам почетак рата и усташке покоље. Да те трагичне приче отргне од заборава аутор их је објављио у „Илустрованој полиици“, а потом је тај мозаик тужних фељтона и репортажа прерастао у књигу чије се прво издање појавило лета 1991. године. Тог лета ексхумирани су и сахрањени посмртни остаци жртава извађених из јама и са других стратишта у околини Ливна у којима су лежале пола века.

Нови број „Каленића“ (3/2020)

Из садржаја новог броја Каленића (3/2020) издвајамо: Свети Филарет (Дроздов): Вазнесење Господње, Борис Бобрински: Дух Свети, Лоренс Фарли: Оче наш, завршна доксологија, Срећко Зечевић: Свети апостол Тома - највећи васељенски сведок Христовог Васкресења, Марко Стевановић: Верујући у Васкрсење Христово верујемо у обнављање људског достојанства, Лазар Марјановић: Грчки језик Новог завета, Небојша Ђокић: Прилог историји цркве Светог Рокмана у Рековцу, Ирина Јазикова: Силазак Светог духа на Апостоле - ретка јерменска икона, Светиње византијског Понта, Преподобни Давид Граџински: Умножавање љубави. Из летописа Епархије шумадијске, Промене у Епархији шумадијској, Служење, пријеми и посете Епископа шумадијског г. Јована, Дечја страна.

Владика Фотије: Вечност ми треба

Поводом двадесетогодишњице епископске службе Преосвеченог Епископа зворничко-тузланског г. Фотија, сестринство манастира Светог Василија Острошког из Бијељине припремило је монографију Владика Фотије - двадесет година архијерејске службе.

Ових дана из штампе је изашла и нова збирка песама епископа Фотија - Вечност ми треба.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Јован Хаџи Васиљевић: Свети Прохор Пчињски и његов манастир

Поводом 950 година манастира Светог Прохора Пчињског и 700 година од његове обнове, из штампе је изашло фототипско издање књиге Свети Прохор Пчињски и његов манастир Јована Хаџи-Васиљевића, најпре објављене 1900. године у Београду, у штампарији Краљевине Србије.

Поновљено издање књиге у издању је Свеправославног друштва „Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски“ и Књижевне заједнице „Борисав Станковић“ из Врања. Књига је објављена са благословом Његовог Преосвештенства епископа Врањског Господина Пахомија, под уредништвом архимандрита мр Методија Марковића (главног и одговорниог уредника), проф. др Сунчице Денић Михаиловић (уредника књиге) и мс Ненада Дејковића (уредника припреме за штампу).