Нове књиге

Сакрална архитектура Бањалучке епархије

Монографија Сакрална архитектура Бањалучке епархије на њеном садашњем простору од Миланског едикта до краја средњег вијека штампана је поводом 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве и 120 година од оснивања Бањалучке епархије. Издавач је Архив Републике Српске и Удружење архивских радника Републике Српске, а издавање је помогао Републички секретаријат за вјере Владе Републике Српске.

Аутори монографије су Славољуб Лукић, доктор теологије, Бојан Вујиновић, мастер археологије, и Марко Јанковић, мастер историје. Монографија је подијељена на четири цјелине: „Црквене прилике на подручју садашње Бањалучке епархије од апостолског доба до Берлинског конгреса 1878. године”, „Базилике на простору садашње Бањалучке епархије”, „Активни манастири” и „Угашени манастири – манастиришта и црквишта”. Свако од поглавља је заокружена цјелина и може стајати самостално.

Нови број годишњака Академије СПЦ - Живопис 9, 2020

У данашње време у црквеној уметности приметан je све већи јаз између језика и непосредног искуства. Односно, пре се посеже свођењу и одређењу језика логичким и интелектуалним дискурсом, него доживљајним надиндивидуалним искуством односа. Истовремено уметнички речник постаје стручан и научан, стварајући све већу дистанцу између истине ликовног израза и чињенице дијалошке стварности и постојаности динамике свакодневног личносног сусрета у човековом животу. Одвајајући речи од њеног личносног сведочења долазимо до стварности која има за последицу свођење језика на „неутралну семантику објективних појмова“. Користећи овакав језик који је одвојен од живота, уметнички израз се своди на „семантички формализам“, немајући способност сагледавања егзистенцијалне целости и јединства човека као синтезе умног и чулног света. Имајући у виду горе наведене датости било би погрешно закључити да је посреди само приоритет лингвистичког израза, него је овде поглавито наглашена неусагласивост и антагонизам између уметности, вере и живота, стога је овај часопис управо осмишљен и конципиран са жељом и тежњом да се стави акценат на оживљавање уметности, довођењем речи у везу са емпиријским искуством.

„Цр­ква“ - Ка­лен­дар Срп­ске Па­три­јар­ши­је за про­сту 2021. годину

ЦРКВА 2021; Календар Српске Православне Патријаршије за просту 2021. годину, издавач Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, главни и одговорни уредник протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, Београд 2021.

Ево, већ је осма година како Календар „Црква“ Српске Православне Патријаршије, публикацију коју издаје Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, уређује протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, његов главни секретар, који је у овом чињеницом најпостојанији уредник поменуте престижне публикације у новијој историји српског црквеног издаваштва. Календар је приручник сваког православног дома, парохије и монашке обитељи. Он даје основне смернице богослужењима, указује на библијска читања и помаже читаоцу да сагледа „црквено време“ којим се узноси до непролазности. Обично мерљиво време је ковитлац огреховљености, лишено пуноће, а „црквено време“ је освештани простор космичких координата, где је релативитет оплемењен котвом златног тежишта преко Оваплоћења Божанског Логоса.

Протојереј Симон Ј. Туркић: Сузе слободе

После успешних романа: Невидљиво путовање, Ковчег завета, Птичица рајска, свештеник Симон Ј. Туркић 2020. године доноси, нову публикацију Сузе слободе у издању куће Алфа и омега из Франкфурта.

Роман прати хајдук Вулету, пишчевог прађеду,… који се доселио из Никшића… али не само биографски или хронолошки, већ богословски врло утемељено. Захваљујући тој зрелости ово дело се може сматрати, до сада, најбољим романом овог аутора. Зашто? Првенствено, писац води читаоце кроз историју српског народа и српске Цркве, али уједно исказује и објашњава најтананије јеванђељске тајне, и то обичном човеку, пишчевим парохијанима, ученицима, студентима, старима и младима, али и свештенослужитељима.

Прва свеска часописа „Николајеве студије”

„Туциндан — рођендан некога коме је суђено да се потуца по свету“ (овако је 5. јануара 1952. године владика  Николај датирао писмо које је из Лакаване послао о. Алекси Тодоровићу у Минхен — в. СД, XIII, 687)

За 140. годишњицу рођења Николаја Велимировића из штампе је изашла прва свеска часописа Николајеве студије. И електронска и дигитална копија прве свеске положене су у Репозиторијум Народне библиотеке Србије: http://repozitorijum.nb.rs/repozitorijum.aspx?issn=2738-1064 Часопис је доступан у отвореном приступу: https://nicholaistudies.org/ Следећа свеска часописа планирана је за другу половину ове године. Наредни број ће бити објављен на енглеском и српском језику.