Нове књиге

Проф. др Дарко Ристов Ђого: Русь

Дарко Ристов Ђого, Русь, Руско-украјинско црквено питање (Црквена историја, идентитети, теологија), Књига прва: Од Почетка Руси до 1670, Београд, Москва, Кијев, Фоча: Православни богословски факултет Светог Василија Осрошког, 2020. 384 стр.

Имајући на уму важност тематике, импозантан хронолошки и предметни обухват студије и научни квалитет текста, са пуним правом се може констатовати да монографија протојереја-ставрофора проф. др Дарка Р. Ђога Русь. Руско-украјинско црквено питање (црквена иссторија, идентитети, теологија). Књига 1: од почетака Руси до 1670. представља крупан догађај у српској богословској науци, посебно у српској црквеној историографији. Реч је о првој свеобухватној и систематској студији једног српског богослова посвећеној руској црквеној историји.

Протојереј Георгије Флоровски: Екуменизам

Књига прва Догматске теме, са енглеског превео протођакон Радомир Ракић, изд. Епархија зворничко-тузланска, Бијељина  2019, стр. 307.

Православна епархија зворничко-тузланска је, по благослову надлежног архијереја Преосвећеног Фотија, објавила ову  књигу  угледног руског богослова протојереја Георгија Флоровског, кога је својевремено епископ марчански Данило назвао „васељенским протом“. Књигу је са енглеског језика превео протођакон Радомир Ракић. То је, у ствари, 13. књига у серији комплетних дела (свега 16) овог богослова објављених у САД, под насловом ECUMENISM I. A Doctrinal Approach, Volume thirteen in the COLLECTED WORKS of  GEORGES FLOROVSKY, Emeritus Professor of Eastern Church History, Нarvard University.

Нови број „Жичкoг благовесникa“ (X-XII 2020.)

У новом броју „Жички благовесник“ пред читаоце доноси две беседе архијерејȃ Српске Православне Цркве. Епископ жички др Јустин нам приближава догађај Петровог хода по води. Износећи духовну поуку, у наставку је актуализује на савремене изазове који се постављају пред нас. Епископ умировљени захумско-херцеговачки др Атанасије нам предочава мање познате детаље из живота Светог владике Николаја (Велимировића), проносећи тако изнова славу овог српског Златоуста пред чијом личношћу је себе Преподобни ава Јустин описао као „комарца пред орлом“. 

„Пред изазовом Covid-а 19“ је посебна рубрика у овом броју. Кроз текстове „Хоће ли вера у нама преживети пандемију вируса?“ (који потписује протонамесник Александар Р. Јевтић), „Страх и стрепња као доминантна осећања током пандемије“ (потписника дипл. псих. Милоша Благојевића), „Пошаст над пошастима“ (потписника Николе Александра Марића) изнети су различити аспекти проблема са којим се човечанство суочило у току ове године. Богословски, социјални и психолошки контекст овде је отворен за разумевање, али и и изналажење начина да последице новонасталог проблема буду што мање.

Књига Епископа стобијског Давида „Уметност и Откривење“ на грчком

Званична интернет страница Православне Охридске Архиепископије доноси вест о грчком издању књиге „Уметност и Откривење“ Епископа стобијског г. Давида. Митрополит пољански и килкиски Емануил у предговору пише: -У књизи „Уметност и Откривење“ Епископа стобијског Давида човек је позван да буде сасаздатељ света.

Свештена Митрополија пољанска и килкиска Грчке Цркве објавила је књигу Епископа стобијског и Местобљуститеља струмичког Давида под називом „Уметност и Откривење“ (што је магистарски рад аутора). У уводној поруци митрополит Емануил, између осталог, наводи да књига „Уметност и Откривење“ Преосвећеног Епископа стобијског г. Давида, одличног познаваоца Предања православних Отаца, излаже читаоцима одређене увиде у односе уметности према  православној догми једног периода, од Другог светског рата до данас.

Нови број „Српског Сиона” посвећен стогодишњици васпостављања Патријаршије

Веома су ретке године, ако их је уопште и било, када се у Епархији сремској није прослављао неки значајан јубилеј. Ово не треба да чуди уколико имамо у виду да Епархија сремска баштини тековине Сирмијумске митрополије (III век), што имплицира да је на њеном простору веома рано организован црквени живот који је оставио богато историјско наслеђе. Такође, Сремски Карловци, седиште Епархије сремске, двеста година су били седиште и Карловачке митрополије, која је храбро носила крст српског народа и представљала недреманог чувара српског националног и верског идентитета. Управо у том историјом посвећеном граду одржани су значајни црквено-народни сабори и скупштине. У њему су донесене одлуке које су определиле будућност српског православног народа.