Нове књиге

Нови број „Православног катихете“ посвећен дечјој креативности

Нови број „Православног катихете“, часописа вероучитеља Архиепископије београдско-карловачке који се управо појавио из штампе, посвећен је дечјој креативности. Разлог што је овој теми дат толики простор образложио је у уводнику главни и одговорни уредник Епископ хвостански Атанасије, који се налази на челу Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке.

Преосвећени Епископ Атанасије подсећа да живимо у потрошачком друштву које непрепознаје индивидуалну креативност. Да би се те последице ублажиле, пред вероучитеље је постављен задатак да у самом процесу верске наставе морају да буду креативни и да буде и чувају дечју креативност, чиме се чува и гради сама вера.

Епископ нишки Јован: Икона и духовност

У издању Епархије жичке, као осамнаеста књига у едицији Жички путокази, објављен је зборник научних радова Епископа нишког др Јована (Пурића). Зборник носи наслов Икона и духовност и садржи двадесет и седам студија и азбучник појмова. Студије су настајале у периоду од 2006. до 2011. године, односно у раздобљу од када је Владика Јован постао професор Светог Писма на Високој школи – Академији Српске Православне Цркве за уметност и консервацију у Београду, а затим и напредовао у ранг ванредног професора. У зборнику су објављена научна истраживања из више богословских дисциплина: егзегезе, библистике, иконологије, патрологије, догматике, појања, химнографије и хришћанске антропологије. Све студије су већ штампане у најпознатијим српским теолошким часописима, али и у зборницима са међународних научних скупова.

Митрополит Јoван Зизијулас: Црква у Тајни пројављена

Символизам и реализам Царства (уводна реч)

„Научна“ одређења Литургије која су са запада продрла на исток, а затим некритички прихваћена у академској теологији православне Цркве, сматрају символику нашег богослужења нечим периферним, другоразредним, безначајним. Новији речници догматике, литургике и литургичког богословља примећују да су богослужбене символичке радње и гестови често схваћени као „акти који се не сматрају занимљивим за један теолошки дискурс“1. Штавише, символизам се у свим уџбеницима догматике, како западним, тако и нашим, али по римокатоличким обрасцима конципираним, види као оштра претња евхаристијском — светотајинском реализму!