Нове књиге

Приказ књиге 175 година Богословије Светог Саве у Београду 1836-2011, монахa Игнатија (Марковићa)

Песник Хелдерлин у надахнућу је рекао да оно што траје стварају песници. И заиста је тако. Читава стварност, када се погледа изоштренијим, духовним оком, јесте поезија и стваралаштво, трајност и континуитет. Мало је познато да најстарија школа у Србији јесте управо Богословија Светог Саве у Београду. Гурнута од атеистичке и секуларизоване стварности некако у запећак, ове године прославила је 175 година постојања, од кад ју је основао митрополит Петар Јовановић, 1836. године. 

Преображењски број „Крке“ - гласила Епархије далматинске

Преображењски број „Крке“ - гласила Епархије далматинске

Из штампе је изашао нови преображењски број часописа „Крке“.

Садржај броја: Преображење Христово; Кратка историја Филиоквеа; Маслина и раса; „То су Божије ствари!"; О духовном расуђивању; Личност и генетски захвати; О васпитању деце; О кратким молитвама; Осврт на недавну посету папе римског Загребу; Равни котари; Хула на Патријарха Павла и СПЦ; Вијести из епархије.

ИЗДВАЈАМО ИЗ САДРЖАЈА: ЛИЧНОСТ И ГЕНЕТСКИ ЗАХВАТИ

Питање човекових захвата у природи путем генетског инжињеринга директно је повезано с људском слободом.

Патријарх српски г. Иринеј - година прва

У заједничком подухвату највећих српских издавача (Српске Православне Цркве, Службеног гласника и Завода за уџбенике) из штампе је изашла капитална монографија Патријарх српски г. Иринеј - година прва.

Богато илустрована, уз уводно слово Епископа шабачког Лаврентија, монографија приказује животопис Патријарха српског Иринеја и све активности Његове Светости  током 2010. године.

Наравно, монографија на свом почетку садржи исцрпне извештаје са изборног Сабора Српске Православне Цркве 22. јануара 2010. године на коме је Епископ нишки г. Иринеј изабаран за новог Патријарха српског. Следи извештај са Патријарховог устоличења у Саборној цркви у Београду и торжествене свечаности устоличења у Пећкој Патријашији. Кроз рубрике У служби Богу, Гостољубље, Благословен који долази у име Господње и У служби роду нижу се Патријархове активности у Архиепископији београдско-карловачкој и Епархији нишкој, његови званични сусрети у Патријаршији српској, канонске посете Епархијама напе помосене Цркве, ако и многобројна Патријархова учешћа у културном и јавном животу наше Отаџбине.   

Љубиша Ђидић: Кнегиња Јелена Балшић

Прва импресија за оног читаоца овог дела, који држи до националног и личног достојанства, биће осећање благодарности аутору ове монодрамске прозне поеме, која тако сажета, необичним узнесењем, зари непојамном дубином и ширином лепоте човекове снаге.

Инспиративна уводна реч Митрополита Амфилохија Радовића о лози Немањића и Лазаревића у оквиру светосавског опредељења и косовског завета широм отвара тематику монодраме Љубише Ђидића Кнегиња Јелена Балшић: „Преко њих се српски народ родио, препородио и уписао међу зреле европске народе. Њихово вријеме је мјера свега онога шта се са тим народом догађало и шта се са њим догађа до дана данашњега... Ово је прва драма овакве врсте посвећена овој благородној госпи у чијој личности је обједињена судбина Рашке и Зете, као и земља херцегова, дедовина Светог Саве Немањића“.

Проф. др Јелка Ређеп: Биографија властелинке Катарине Кантакузин

Проф. др Јелка Ређеп: Биографија властелинке Катарине Кантакузин

У издању Завода за уџбенике објављена је занимљива студија проф. др Јелке Ређеп "Катарина Кантакузин - грофица Цељска" (Београд, 2011). Ово је једанаеста књига из едиције "Биографије", у којој је поред животописа значајних личности средњег века (Стефан Душан, Ђурађ Бранковић, Јован Пети Палеолог, Манојло Комнин), објављено и неколико биографија из новије српске историје и културе (Јаков Игњатовић, Владан Ђорђевић, Зоран Ђинђић). По много чему знаменитим личностима српске средњовековне историје, може се придружити и Катарина Кантакузин, ћерка деспота Ђурђа Бранковића и деспотице Ирине (Јерине). Ова атрактивна властелинка из 15. века, живот је провела у бурним и немилим догађајима који су се одиграли широм Балканског полуострва, у круговима највишег племства Угарске, Византије, српске Деспотовине, Дубровачке републике, Венеције и Османлијског царства.