Нове књиге

"Светосавац" - информатор СОЗ Тузла

Светосавац Крајем априла изашао је први број информатора Светосавске омладинске заједнице у Тузли - „Светосавац".

Из првог броја издвајамо наслове:
- Година јубилеја владике Василија,
- Манастир Озрен,
- 125 година од рођења Јована Јовановића Змаја,
- 135 година од рођења Надежде Петровић.

Епископ Атанасије (Јевтић): Духовни живот, виђен православном антропологијом

Владика Атанасије ЈевтићУ Бугарској је изашла из штампе књига Епископа Атанасија Јевтића, "Духовни живот, виђен православном антропологијом". Књигу је објавила издавачка кућа "Синтагма", и представља прво издање амбициозне едиције "Мала православна библиотека". Укључена су два текста, "Духовни живот" и "О православном благочестију", којим се бугарским читаоцима представља Владика Атанасије, један од најпознатијих савремених православних богослова.

Избор текстова, превод са српског на бугарски језик, као и научна редакција су дело др Свилена Тутекова. Др Тутеков у плану има превод и издавање још неколико радова Епископа Атанасија.

Зоран Пешут, Софија, Бугарска

Епископ браничевски Игнатије: Биће као есхатолошка заједница

 Владика Игњатије"Стварање света и човека, оваплоћење Христово и заједница с њим у Евхаристији, јесу типови и иконе будућег Царства Божијег. То још увек није истинито постојање створених бића, зато што још увек није остварено васкрсење мртвих у Христу. Свети Максим Исповедник пише да се све креће ка последњем циљу, ка сједињењу с Богом у есхатолошком Христу. То је будуће стање створених бића, тј. то је будуће васкрсење мртвих у Христу и живот вечни, што се још увек није догодило. У овој студији смо покушали да дамо одговор на питање шта је есхатон и у каквом су односу хришћанска есхатологија и хришћанска онтологија, као и у каквом односу стоје ове две теме са еклисиологијом, са садашњим начином постојања Цркве. Црква постоји у свету да би спасла свет, не толико оним што чини и говори, колико оним што она јесте, а њено биће извире из есхатона. Ту онтолошку поруку, која је уско повезана са есхатоном, носи целокупно учење Цркве, а посебно њен литургијски догађај."

Епископ пожаревачко-браничевски ИГНАТИЈЕ (МИДИЋ)

“Свевиђе” – часопис посвећен животу Цркве и њеног верног народа

У црквеној гостионици Пасха у Никшићу, 11. маја 2008. године, у оквиру „Дана Светог Василија Острошког" представљен часопис „Свевиђе", лист Епархије будимљанско-никшићке

Свевиђе У представљању „Свевиђa", који са благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, излази већ шест година, учествовао је јереј Миодраг Тодоровић. Он је говорећи о значају излажења овог и сличних листова, посвећених вјеронауци, хришћанској култури и животу Цркве, казао да је мисија „Свевиђа" у томе што представља наставак Литургије и сабрања кроз писану ријеч.

Црква Рођења Св. Јована Крститеља, Радован Пилиповић, Београд 2008.

Приповест о цркви Светог Јована Крститеља на Централном гробљу у Београду извире из савремене прошлости Православне Цркве у нашем главном граду. Историја овог храма је кратка, како је већ више пута наглашавано, али није недостојна приповедања нити описивања.

Храм Св. Јована Крститеља родио се из нарочитог места у хришћанском предању. Прве хришћанске богомоље настајале су на гробљима, на местима вечног починка хиљада душа које су, у различитој мери, биле у заједници са Богом. Право на гробља је једно од ретких права која је римска држава поштовала и која није ускраћивала хришћанима које је прогонила.

Смрт је за истинског хришћанина једина земаљска стварност са којом се ваља изборити и коју треба победити. Тако је и црква Св. Јована Крститеља настала из тежње за победом над секуларизованим и песимистичним схватањем смрти.

Архитектонска историја цркве која се данас налази у урбаном делу Београда отпочела је од једне просторије у обичној световној згради на Централном гробљу. Њена повест је запала у време које је по владајућој идеологији и друштвеном расположењу, најблаже речено, било суревњиво према Српској православној цркви. Но баш због тога, на примеру овог парохијског храма осећа се животворност речи нашег Господа да ће сазидати Цркву своју и да је ни врата пакла неће надвладати. Умешност, сталоженост и завидна тактичност патријарха српског Германа (1958-1990) освојиле су зграду испрва предвиђену за сахрањивање и испраћај покојника разних вера и идеологија. Од једне просторијице намењене православнима за испраћање на онај свет, читава зграда, иако није била првобитно сазидана са култном наменом, прешла је мало-помало у власништво Српске православне цркве и постала права и достојна богомоља.