Нове књиге

Мелем за душу: Хроника светосавских академија у Бечу

У вези са ситуацијом, поводом пандемије која се проширила по целом свету, Епархија аустријско-швајцарска у потпуности је поштовала упутства и наредбе Владе Републике Аустрије и Министарства здравља, у циљу спровођења мера превенције ширења вируса, а које су предвиђене да се примене и у црквеномм животу. То је разлог што ове године није одржана ни традиционална Светосавска академија. Да би бечким Србима, ова празнина, у годишњем циклусу црквеног живота, на неки начин, била надокнађена, Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј осмислио је идеју да се одштампа једна монографија, са освртом на досадашње светосавске академије, одржане у главном граду алпске републике и као поклон, подели верном народу.

Православни мисионар: Сећајте се својих старешина

Пред читаоцима је нови јануарско-фебруарски 377. број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Тема овог првог броја у 2021. години је „Сећајте се својих старешинаˮ. Информације о новом броју и звучни записи представљања у медијима доступни су на нашој званичној интернет страници: http://misionar.spc.rs/misionar.php?ARHIVA=377.

Садржај почиње уредничким уводником презвитера др Оливера Суботића, под насловом Сећање и угледање на српске духовне старешине наших дана. Уредник читаоце уводи у тему броја наглашавајући да је поука Aпостола Павла о сећању на старешине сада најпотребнија јер смо суочени са упокојењем великих јерараха и духовних вођа нашег народа: патријарха Иринеја, митрополита Амфилохија и епископа Милутина.

Глас Епархије нишке (број 1/2021)

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија из штампе је изашао нови деветнаести број пете серије гласила Епархије нишке за хришћанску просвету и културу Глас Епархије нишке, први од планирана четири броја у 2021. години.

У уређивачком одбору часописа налазе се протосинђел Нектарије (Ђурић), протојереј Дејан Јовановић, протођакон Далибор Мидић и г. Лазар Павловић, а од овог броја састав уређивачког одбора је појачан двојицом врсних теолога из Ниша: др Дарком Крстићем и Николом Јоцићем. Уредник гласила је др Ивица Живковић. И овај број је састављен у сарадњи са уредништвом сајтова Православна Епархија нишка и Радио Глас Епархије нишке, чији уредници и сарадници чине састав Медијско-информативне службе Епархије нишке.

Канцеларија за веронауку Епархије ваљевске: Свети Сава – осам векова Српске Православне Цркве

У сусрет празнику првог архиепископа аутокефалне Српске Цркве, просветитеља, дипломате и утемељитеља свега вредног у духовном стваралаштву српског народа, Канцеларија за веронауку Епархије ваљевске, са благословом Преосвећеног Епископа шабачког и администратора Ваљевске епархије г. Лаврентија, издала је књигу „Свети Сава – осам векова Српске Православне Цркве“.

Реч је о џепном издању, које је приредио јереј Далибор Чкојић, секретар Епархијског одбора за веронауку, у сарадњи са Маринком Лугоњом, председником Удружења за неговање традиције и културе ваљевског краја. Посвећена „сенима наших предака и слободи наших потомака“, ова књижица садржи најважније одломке из житија принца Растка Немањића, потоњег монаха и архијереја Саве, податке из историје Србије и догађаје које су у оном времену утицали на живот и развој младе немањићке државе.

Сакрална архитектура Бањалучке епархије

Монографија Сакрална архитектура Бањалучке епархије на њеном садашњем простору од Миланског едикта до краја средњег вијека штампана је поводом 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве и 120 година од оснивања Бањалучке епархије. Издавач је Архив Републике Српске и Удружење архивских радника Републике Српске, а издавање је помогао Републички секретаријат за вјере Владе Републике Српске.

Аутори монографије су Славољуб Лукић, доктор теологије, Бојан Вујиновић, мастер археологије, и Марко Јанковић, мастер историје. Монографија је подијељена на четири цјелине: „Црквене прилике на подручју садашње Бањалучке епархије од апостолског доба до Берлинског конгреса 1878. године”, „Базилике на простору садашње Бањалучке епархије”, „Активни манастири” и „Угашени манастири – манастиришта и црквишта”. Свако од поглавља је заокружена цјелина и може стајати самостално.

Нови број годишњака Академије СПЦ - Живопис 9, 2020

У данашње време у црквеној уметности приметан je све већи јаз између језика и непосредног искуства. Односно, пре се посеже свођењу и одређењу језика логичким и интелектуалним дискурсом, него доживљајним надиндивидуалним искуством односа. Истовремено уметнички речник постаје стручан и научан, стварајући све већу дистанцу између истине ликовног израза и чињенице дијалошке стварности и постојаности динамике свакодневног личносног сусрета у човековом животу. Одвајајући речи од њеног личносног сведочења долазимо до стварности која има за последицу свођење језика на „неутралну семантику објективних појмова“. Користећи овакав језик који је одвојен од живота, уметнички израз се своди на „семантички формализам“, немајући способност сагледавања егзистенцијалне целости и јединства човека као синтезе умног и чулног света. Имајући у виду горе наведене датости било би погрешно закључити да је посреди само приоритет лингвистичког израза, него је овде поглавито наглашена неусагласивост и антагонизам између уметности, вере и живота, стога је овај часопис управо осмишљен и конципиран са жељом и тежњом да се стави акценат на оживљавање уметности, довођењем речи у везу са емпиријским искуством.