Нове књиге

Законоправило Светог Саве: Превод Сарајевског преписа. Манастир Добрунска ријека, Дабар, 2019.

Најзначајнија црквено-канонска књига и најобимнији рукопис српске писане традиције, Законоправило Светог Саве, као да је деценијама чекао неки значајан тренутак да буде цјеловито преведен. У години великог јубилеја, осам стољећа од успостављања Жичке архиепископије и самосталности Српске Цркве, појавио се у руху савременог српског језика први комплетан превод Законоправила Светог Саве, у издању Митрополије дабробосанске и манастира Добрунска ријека. Најзаслужнији за овај превод су др Зорица Никитовић, ванредни професор Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци, братство манастира Добрунска ријека код Вишеграда и др Станка Стјепановић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву, чијим је подвигом оживљен древни српски језик а преведеним текстом продужен живот овог изворника, самим тим и аутентично светосавско предање и православно учење.

Ана Рашковић: Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века

Књига Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века. Зборник транскрипција Ане Рашковић објављена је у библиотеци Православно искуство издавача Јасен из Београда. Нотни зборник транскрипција песама из последовања Светом Симеону Мироточивом, Светитељима Сави и Арсенију, Светом краљу Милутину и Светом мученику кнезу Лазару са руске неумске на савремену нотацију, представља први овакав зборник на нашим просторима и прву обимну студију на ову тему у српској науци.

Жички благовесник (јул-септембар 2020.)

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког г. др Јустина изашао је нови број Жичког благовесника (јул-септембар 2020.) Садржај започиње говором Светог Николаја Охридског и Жичког из 1916. у Лондону. Овај упечатљиви и дубокомислени историографски осврт остаје актуелан и опомињући до данас. Посебно за Европу и њено промишљање о сопственим хришћанским вредностима, које су на делу све више протериване из друштвене стварности. Наш народ је последице овога осетио и даље осећа, иако је за Европу много крви пролио.

Нови број „Православља“ - новина Српске Патријаршије

Првојулски број новина Српске Патријаршије Православље, посвећен је молитвеном обележавању, културном, историјском, социјалном  контексту прославе Видовдана – Косовског завета, који је био и остао темељ српског идентитета кроз векове. Дубоко укорењен у националном бићу, Косовски завет је вековима надахњивао бројне српске уметнике, песнике и мислиоце. Због одлуке Светог кнеза Лазара и целог српског рода да бране отаџбину и Крст Часни, Косово је у српској државности, историји и вери сматрано светим местом, извориштем националног духа и јемцем етничких вредности.

О томе говоре ауторски текстови ђакона др Ивице Чаировића, Марине Марић... као и вести из Митрополије црногорско-приморске, Епархије бачке, Архиепископије београдско-карловачке, Епархије далматинске... Како се Видовдан обележавао широм епархија Српске Православне Цркве у веку за нама, можете читати у репринт–издању новина Српске Патријаршије из 1989. године, које доносимо на средњим странама овог броја Православља...

Нови број „Каленића“ (3/2020)

Из садржаја новог броја Каленића (3/2020) издвајамо: Свети Филарет (Дроздов): Вазнесење Господње, Борис Бобрински: Дух Свети, Лоренс Фарли: Оче наш, завршна доксологија, Срећко Зечевић: Свети апостол Тома - највећи васељенски сведок Христовог Васкресења, Марко Стевановић: Верујући у Васкрсење Христово верујемо у обнављање људског достојанства, Лазар Марјановић: Грчки језик Новог завета, Небојша Ђокић: Прилог историји цркве Светог Рокмана у Рековцу, Ирина Јазикова: Силазак Светог духа на Апостоле - ретка јерменска икона, Светиње византијског Понта, Преподобни Давид Граџински: Умножавање љубави. Из летописа Епархије шумадијске, Промене у Епархији шумадијској, Служење, пријеми и посете Епископа шумадијског г. Јована, Дечја страна.