Нове књиге

Нови број „Православља“ - новина Српске Патријаршије

У првомајском броју Православља, новина Српске Патријаршије читајте: Патријарх српски г. Иринеј за дневне новине Блиц у ексклузивном васкршњем интервјуу: „Страх је велики и оправдан“. Епископ пакрачко-славонски г. Јован служио је помен 22. априла 2020. године Господње у Јасеновцу, на дан молитвеног сећања на 75. годишњицу пробоја Јасеновачких логораша. Обележен је Дан сећања на жртве усташког злочина у Доњој Градини – геноцида у концентрационом логору Јасеновац.

In memoriamЈован Мирковић (1. новембар 1943. - 25. април 2020.): Орден Светог Деспота Стефана Лазаревића истраживачу библијског страдања српског народа у НДХ. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је на Васкрс, 19. априла 2020. године, у поноћ, свету архијерејску Литургију у крипти храма Светог Саве на Врачару. У рубрици Човекољубље читајте о активностима Верског добротворног старатељства у ванредној ситуацији.

Васкршњи број „Српског Сиона”

Старији читаоци Српског Сиона можда ће се сетити да је сам часопис имао дисконтинуитет у излажењу. Како време одмиче, чак и пасивном посматрачу постаје све јасније да уопште није једноставно благовремено припремати квалитетан садржај часописа на дуже стазе. Остави ли се по страни намера просуђивања ко је у прошлости колико и у чему допринео, свесни смо да ми, ипак, не почињемо све изнова. Ми се само надовезујемо на жртву оних који су се трудили пре нас. Било би преурањено и неопрезно наговештавати знатније позитивне помаке у непосредној будућности. Утисак је да се најпре мора испољити храброст за реалистичне искораке, који би могли довести до здравог и трајног сапутништва Српског Сиона са људима, који плове реком драматичног и тајанственог живота.

Нови број „Православља“ - новина Српске Патријаршије

Нови број Православља, новина Српске Патријаршије, почиње Васкршњом посланицом која је упућена свој духовној деци Српске Православне Цркве, а коју, уз радосни васкршњи поздрав Христос васкрсе!, коју потписују наши молитвеници пред Васкрслим Господом – Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј и сви архијереји наше свете Цркве. У новом броју Православља 15. априла 2020. године читајте и Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода у којем се, између осталог, каже: Са своје седнице, одржане 13. априла текуће године, Свети Архијерејски Синод се обратио државном врху Републике Србије са предлогом и молбом да у погледу забране кретања услед пандемије вируса корона одобри прекид забране кретања на Васкрс, од пет до десет часова, како би православни хришћани који нису у изолацији и самоизолацији могли да узму учешћа на јутрењу и Литургији на свој највећи празник. Са исте седнице упућени су изрази братске љубави и солидарности Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију и огорчења због поступака власти Црне Горе према њему.

Дијалог између православних хришћана и муслимана

Објављена је још једна научна монографија ђакона др Александра Прашчевића под насловом Дијалог између православних хришћана и муслимана.

Књига Допринос патријараха српских Димитрија, Варнаве, Гаврила и Викентија дијалогу са муслиманима (1920-1958) је изашла у издању Епархије рашко-призренске. Аутор је до сада објавио три научне монографије на исту тему: 1. Допринос Патријарха српског Германа дијалогу са муслиманима (1958-1990), 2. Патријарх Павле о исламу и муслиманима (1990-1997), 3. Допринос Патријарха српског Павла дијалогу са муслиманима (1998-2009).

Епископ Јован (Пурић): Горе имајмо срца. Историја и есхатон.

У издању манастирâ Пустиње и Раче, а са благословом Епископа ваљевског Милутина, 2019. године је објављена књига епископа Јована (Пурића) Горе имајмо срца (историја и есхатон) ИСБН 978-86-81218-18-1.

У самом уводу владика Јован објашњава православно учење о есхатону као савршено испуњавање и осмишљење историје, односно врхунац, пуноћу и стварност вечног животу у заједници са Тројичним Богом после Другог Христовог доласка, а наглашава да последње догађаје треба схватити искључиво у светлу Оваплоћења и Откривења Господа Исуса Христа, Сина Божјег. То је веома важно јер се у савременој богословској литератури говори о двема есхатологијама – за које аутор каже да су у сржи једне и јединствене – футуристичкој (у вези са очекивањима онога што ће се тек збити и открити у Другом Христовом доласку) и оствареној (у вези са Оваплоћењем Сина Божјег и Његовог првог доласка у свет, односно у историју). Дакле, аутор овде жели да истакне да есхатологија мора да буде у вези оба Христова доласка, јер је есхатолошка епоха започела првим доласком и до Другог доласка.