Нове књиге

Храм као Тело Христово

Предраг Ристић је велики човек и велики архитекта. Kолико ја знам, ученик је Дероков. Говорио је да треба превазићи свога учитеља и ја мислим да је он превазишао Дерока. Зову га Пеђа Исус, јер је онако жут. Стари је Београђанин. Пун је прича, сећања, живих историја. Као младић је гледао кад су Немци порушили железнички мост на Сави, па су се на срушеном мосту у води заустављали лешеви Срба из Јасеновца. Он је силазио са Топчидерског брда и после је гледао кад су их сахрањивали на Ратном острву. Својевремено је направио предлог архитектонског решења за споменик у води који би се дизао на неколико спратова. То би био споменик јасеновачким жртвама на Ратном острву.

Нови број Православља - новина Српске Патријаршије

Православље бр. 1212, 15. септембар 2017. године  

На насловној страници овог броја налазе се две фотографије новоустоличених архијереја Српске Православне Цркве. Њихово постављење на катедре поверених им епархија збило се почетком септембра 2017. године. У тринаесту недељу по Духовдану (3. септембра) устоличен је новоизабрани Митрополит дабробосански г. Хризостом (Јевић). Недељу дана касније, 10. септембра, устоличен је Епископ бихаћко-петровачки Сергије (Карановић). У овом броју Православља налазе се опширни извештаји о наведеним устоличењима.

Пажњу читаоцима скрећемо и на интервјуе са академиком Владетом Јеротићем, протом Василијем Томићем - некадашњим уредником Православља, као и протојерејем Сергијем Јаношевићем, православним мисионарoм на Сејшелима.

Др Александар Средојевић: Српски патријарх Димитрије Павловић (1920-1930)

Хришћанска мисао, Ваљево-Београд 2017, стр.  600.

Велико дело о великану Српске Цркве написао је протојереј-ставрофор Александар Средојевић и одбранио као докторску дисертацију на Филозофском факултетуу Београду 29. септембра 2014. г. пред комисијом коју су сачињавали угледни историци: Љубодраг Димић, Радош Љушић и Радмила Радић.

Рецензент и ментор др Димић примећује да „није лако реконструисати биографију патријарха Димитрија, истражити његову улогу и одредити историјски учинак“. „У питању је личност која је дуги низ година била на најистакнутијим позицијама СПЦ – као професор факултета, епископ нишки и шабачки, митрополит и патријарх“ (Димић).  Био је и нучник, дипломата, црквени мислилац, организатор црквеног живота на целом простору новоуспостављене Патријаршије.

Др Слободан Продић: Прилози за биографију свештеника Павла Флоренског

Др Слободан Продић, Прилози за биографију свештеника Павла Флоренског (9. јануар 1882. - 8. децембар 1937.) - Поводом осамдесет година од убиства Павла Флоренског.

Име свештеника Павла Флоренског већини читалаца познато је, пре свега, захваљујући његовим богословским радовима. Неке од његових књига преведене су на српски језик и пружају нам могућност да се упознамо са овим аспектом његовог стваралаштва. С друге стране, данас је мало познато да је он био свестрана особа и неко ко се бавио читавим низом научних дисциплина.

Нови број Православља - новина Српске Патријаршије

Православље (бр. 1211, 1. септембар 2017. године)

На на­слов­ној стра­ни­ци новог бро­ја Православља на­ла­зе се две фо­то­гра­фи­је но­во­у­сто­ли­че­них епи­ско­па Срп­ске Пра­во­слав­не Цр­кве. Њи­хо­во по­ста­вље­ње на ка­те­дре по­ве­ре­них им епар­хи­ја зби­ло се то­ком ме­се­ца ав­гу­ста. У Де­ве­ту не­де­љу по Ду­хов­да­ну (6. ав­гу­ста) усто­ли­чен је но­во­и­за­бра­ни Епи­скоп ми­ле­шев­ски Ата­на­си­је (Ра­ки­та). Не­де­љу да­на ка­сни­је, 13. ав­гу­ста, усто­ли­чен је но­во­и­за­бра­ни Епи­скоп ни­шки Ар­се­ни­је (Глав­чић). У овом бро­ју Пра­во­сла­вља на­ла­зи се ви­ше де­та­ља, као и из­ве­шта­ји о на­ве­де­ним усто­ли­че­њи­ма. Та­ко­ђе, у овом бро­ју Ва­шу па­жњу скре­ће­мо на сле­де­ће тек­сто­ве: Те­о­до­рит Кир­ски, „Бо­го­љу­би­ва исто­ри­ја (Про­лог)“ у пре­во­ду Ла­за­ра Не­ши­ћа; Ол­га Бла­го­је­вић, „О иза­зо­ви­ма пре­во­ђе­ња тек­сто­ва Све­то­га Пи­сма“; Ми­лош Па­вло­вић, „За­бо­ра­вље­ни ве­ли­кан срп­ске исто­ри­је – јеромонах Ми­тро­фан Ма­тић“; Алек­сан­дар Ра­ко­вић, „Ви­зан­тиј­ско хри­шћан­ство сред­њо­ве­ков­не Мал­те“; про­то­пре­зви­тер Зо­ран Ан­дрић, „Кла­у­ди­ја Цеј: Су­коб о ин­ве­сти­ту­ри“, за­тим на раз­го­вор са про­то­је­ре­јем-ста­вро­фо­ром Дра­га­ном Тер­зи­ћем, јед­ним од уред­ни­ка Пра­во­сла­вља (раз­го­вор је оба­ви­ла Сла­ви­ца Ла­зић), те обра­ћа­ње Зла­те Ко­цић са при­ма­ња „Злат­ног кр­ста кне­за Ла­за­ра“ у Гра­ча­ни­ци, о Ви­дов­да­ну 2017. г. („Оно што је­смо је од ду­ха“) и текст о Са­бор­ној цр­кви у Чи­ка­гу...

Православље бр. 1209–1210, 1–15. август 2017. године

У новом ав­гу­стов­ском дво­бро­ју Православља, новина Српске Патријаршије (Православље бр. 1209–1210, 1–15. август 2017. године), поред бројних текстова из сталних рубрика налазе се и три нове рубрике, покренуте у са­рад­њи са Ра­ди­јом Ар­хи­е­пи­ско­пи­је бе­о­град­ско-кар­ло­вач­ке „Сло­во љуб­ве“. 

Ове ру­бри­ке на­зва­не су по исто­и­ме­ним ра­дио еми­си­ја­ма – Реч пастира, Под знаком питања и Српски мост, и у овом двоброју у њима ће читаоци наћи разговоре са мати Екатарином, монахињом, глумицом Весном Станковић и др Ди­ми­три­јем Ва­си­ље­ви­ћем, пр­вим срп­ским док­то­ром џе­за.

Пажњи читалаца препоручујемо де­та­љан из­ве­штај из Ли­бер­ти­ви­ла (прослава Св. Мардарија и по­се­та Па­три­јар­ха Ири­не­ја Епар­хи­ји но­во­гра­ча­нич­ко-сред­ње­за­пад­но­а­ме­рич­кој), као и ин­тер­вју са но­во­и­за­бра­ним Епи­ско­пом ни­шким Ар­се­ни­јем.

Сабрана дела оца Георгија Флоровског

Сабрана дела оца Георгија Флоровског
Сабрана дела оца Георгија Флоровског
Сабрана дела оца Георгија Флоровског
Сабрана дела оца Георгија Флоровског

Одбор за просвету и културу Епархије браничевске се од 2015. године латио обимног посла сакупљања, превођења, уређења и штампања сабраних дела блажене успомене о. Георгија Флоровског, једног од кључних родоначелника православне теологије у савременом свету.

Православна вера у XX и XXI веку би се тешко могла и замислити без лика и дела овог блаженог оца и учитеља, који је поставио темеље на бази којих и данас преживљава православна свест о Предању Тајне Цркве. Надамо се да ћемо овим допринети даљем развоју богословске мисли и уопште хришћанске свести о Цркви у оквирима наше помесне Цркве, тј. где год се реч Божја чита и мисли на српском језику.