Нове књиге

Др Слободан Продић: Слово о полку Игорову

Др Слободан Продић: Слово о полку Игорову - Извор за проучавање историје руске земље и народа у времену средњег века

Проучавање историје незамисливо је без историјских извора. Руководећи се овим правилом др Слободан Продић је пред наше читаоце изнео књигу о свакако једном од најважнијих историјских извора за проучавање средњовековне историје руског народа и Цркве. Слово о полку Игореву јесте дело које је, највероватније, настало 1187. или 1188. године. Сам овај податак наравно да је интересантан свакоме кога интересује како се и на који начин стварала Руска земља и Руска Црква у другој половини 12. века. Када се томе дода и чињеница да је Слово један од најраније насталих рукописа међу Русима, тада, без сумње у то, пред нама имамо својеврсно ремек дело словенске културе и писмености.

Новe књигe у издању Издавачке фондације СПЦ Архиепископије београдско-карловачке

Новe књигe у издању Издавачке фондације СПЦ Архиепископије београдско-карловачке:

На изворима Божанске Премудрости, протојереј-ставрофор Живан М. Маринковић, бивши ректор Богословије у Призрену, поводом 40-годишњице упокојења - Већина људи на земљи,  проведе свој животни век, а да се ни једном озбиљно не замисли над тајном живота  и смрти, и не запита: Ко сам ја? Откуда сам? Зашто сам на земљи? Какав је смисао и циљ мога постојања и боравка на земљи? Шта је смрт? Да ли је она крај мога постојања или не? Има ли она уопште неки смисао и ако има, у чему је он? И тако даље.

Покровски број Крке

Из штампе је изишао нови покровски број Крке.

Садржај броја: Празник Покрова Пресвете Богородице, Светлост што Богу узводи, Никад, изгледа, доста зла, Сваком је његова мука највећа, Имам ли времена за вечност?, Ваља ли се, оче, недјељом...", Рак је излечив, Квиз - Анђели - Божански весници, Пронаћи себе, O привременом и вечном животу, Ни ти га се ниси сетио, Нијесам био онакав, O културном обрасцу, Технологија и стварност    , Људима је данас Бог на последњем месту, Аутобиографија, Доћи ће вријеме, Заволео сам страдање, Мистерија историје, За дјецу, Вијести из епархије и адресар.

Представљена књигa „Богословија Светог Саве (1836-2016)“

Представљена књигa „Богословија Светог Саве (1836-2016)“
Представљена књигa „Богословија Светог Саве (1836-2016)“
Представљена књигa „Богословија Светог Саве (1836-2016)“
Представљена књигa „Богословија Светог Саве (1836-2016)“

Говорити о Богословији Светог Саве у Београду није обавеза, већ потреба сваког ко је само и прешао праг те чувене црквене образовне установе и чуо велелепно појање богослова или се уверио у знање и ученост тих младих људи.

У крипти храма Светог Саве, чије име и носи београдска Богословија, 9. октобра 2016. године, на дан првог православног Богослова, љубљеног Христовог ученика и јеванђелисте Јована, одржана промоција књиге „Богословија Светог Саве у Београду, овде и сада и њено кретање стазама Светог Саве у садашњости, прошлости и будућности (1836-2016)“. Ово дело 18 ученика Богословије и најзаслужнијег за њено објављивање, монаха Игнатија, обогатила је прославу поводом великог јубилеја - 180 година континуираног рада.

Споменица у част владике Валeријана Стефановића

Споменица у част владике Валeријана Стефановића
Споменица у част владике Валeријана Стефановића
Споменица у част владике Валeријана Стефановића
Споменица у част владике Валeријана Стефановића

Поводом четрдесетогодишњице упокојења првог Епископа шумадијског

Публикација „Валеријан Стефановић, викарни Епископ будимљански и први Владика шумадијски“, по формату споменица са карактеристикама монографије, нема само пригодни карактер, како у предговору, насловљеном „Добро дрво добре плодове рађа - архипастирско служење Владике Валеријана у Шумадијској епархији“ истиче данашњи Епископ шумадијски г. Јован, већ показује зашто се и данас дух владике Валеријана осећа не само у Светоуспенском храму у Крагујевцу, где почива његово тело, већ у сваком месту Епархије шумадијске.

Теолошки погледи XLIX/2 (2016)

У другој половини септембра 2016. године из штампе су изашли нови Теолошки погледи (XLIX година излажења, друга свеска за 2016. годину) – на укупно 222 стране.

Нови Теолошки погледи читаоцима најпре доносе превод патристичких текстова - превод списа ранохришћанског аутора Афраата, персијског мудраца, под насловом Приказ 6: Приказ о синовима завета (стр. 203-238) (овај текст са сиријског језика превео је ђакон др Н. Тумара), те Тумачење Књиге о Рути из пера Блаженог Теодорита, епископа кирског из 5. века (стр. 239-246) у преводу Лазара Нешића, а затим следе радови домаћих аутора и преводи - укупно 8 чланака, за којима следе кратки осврти и прикази нових издања. У новој свесци версконаучног часописа Теолошки погледи објављени су следећи научни радови: