Нове књиге

Свете српске жене

У издању издавачке куће Псковопечерског манастира Успења Пресвете Богородице „Вољни страник“ објављена је књига која говори о светим женама Српске Цркве, чији се спомен поштује у руској црквеној традицији. Књига „Свете српске жене“ је зборник у којем су приказана најпотпунија житија дивних подвижница, у чијим подвизима се огледају искрена вера, побожност, љубав, пример молитве и бриге о ближњима. Управо су оне васпитавале будуће подвижнике, христољубиве владаре и подвижнике за веру.

Ова књига представаља дуго очекивани поклон хришћанкама које носе имена у част српских светих жена, као и свима онима који се занимају за српску историју и културу. Аутор зборника је стручњак за историју Српске Цркве јеромонах Игњатије (Шестаков), сабрат Сретењског манастира у Москви. У књизи се наводи краћи речник манастира и храмова који се помињу у житијима светих жена. А многобројне фотографије ће помоћи у томе да се већ кроз читање започне ходочашће ради обиласка српских светиња. У предговору књизи Митрополит загребачки и љубљански Порфирије пише:

Нови број „Животворног источника”

Из садржаја новог броја Животворног источника, гласила Епархије зворничко-тузланске, издвајамо текст архимадрита Василија Кондикакиса С оне стране времена. Следе чланци Света тајна причешћа: Тијело и Крв Христова у литиргијским молитвама и Слово о посту. Пажњи читалаца препоручујемо чланак Апостол православља у Америци о Светом Герману Аљаском. Интервју са проф. Милошем Ковићем доноси одговоре на актуелне теме. Чланак Како је будиста постао Светогорац самим својим насловом позива читаоце жељне истине да у црквеним продавницама пронађу Преображењски број Животворног источника.

Протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић: Будимо деца светлости

Тешко да се данас у нашем времену и роду могу наћи људи попут Светог aпостола Павла који је ономад Атињанима проповедао о „непознатом Богу“, осећајући и ценећи њихову богочежњивост и вапај за смислом. Потреба нашег човека је такође да осети проповед Божје речи и доживи призив Цркве, а нова књиге протојереја-ставрофора др Саве Б. Јовића одговара на изазов прослављања откривеног Бога који је у једном делу нашег народа друге половине XX века био заборављан.

У стара времена, у античко доба привлачне Јеладе и великог Рима, када су остваривана „дела блистателна“, реторика је била практична вештина усмерена ка задобијању публике за политичке сврхе или према успеху на судским процесима. Беседништво као ораторство откривало је и његов свештени значај, још у незнабожачким временима, код народа који нису имали откривење Христово, јер је реч oratio поред говора означавала још и молитву. Са тријумфом Цркве почетком IV века хришћанска омилитика је дефинитивно постала вештина речи и проношења Бога и богооткривене истине, као реч и поука која је нераздвојна од богослужења (sвете Литургије).

Нови број „Православља“ - новина Српске Патријаршије

На фотографији која краси насловну страну августовског двоброја Православља види се детаљ из храма Свете Софије из Цариграда која се као симбол Православља нашла на оштром удару. Византијска базилика, храм Премудрости Божије Света Софија у Истамбулу, некадашњем Цариграду, од 24. јула 2020. године поново је претворена у џамију. О судбини Свете Софије која је, „као узор свих Божјих цркава, у целом свету и у свим вековима, по други пут у својој историји постала џамија и у којој је већ била прва заједничка молитва (џума)“,  и поруци коју је овим поступком послао свету турски председник Ердоган за новији број новина Српске Патријаршије говоре др Дарко Танасковић, исламолог и некадашњи амбасадор при УНЕСКО, и др Александар Раковић, виши научни сарадник Института за новију историју Србије.