Наука

Предавања у Православном духовном центру у Краљеву

У Духовном центру „Владика Николај Велимировић“ 24. и 25. јула 2015. године у Краљеву, др Ивица Живковић, професор у богословији Св. Кирила и Методија у Нишу, одржао је предавања на тему Православна породица и подизање деце. Предавања су организована у сарадњи са Народном библиотеком „Стефан Првовенчани“ у Краљеву, у овиру циклуса предавања под називом Духовни разговори са др Ивицом Живковићем. Проф. Живковић је, тим поводом, одржао два предавања на Дечјем одељењу Народне библиотеке под називом Православна биоетика – поштовање светиње живота и Дисциплиновање мисли у животу православних хришћана.

Антрополошке недоумице у моралној дебати о можданој смрти

Мождана смрт дефинисана као неопходни услов праксе медицинске трансплантације органа.

Након скандала око донације органа у трансплантационој медицини, јавност у Немачакој је постала скептична. Питање критеријума мождане смрти добија изнова у оштрини и бризантности. Да би се у том погледу деловала упутно Бискупска конференција Немачке је издала 27.априла 2015. године једaн тематски handout  = приручну информацију односно сажети документ као оријентацију у овој густој шуми етичких опрека и недоумица, насловљену „Hirntod und Organspende“ – „Мождана смрт и донација органа”. У њему се долази до закључка да је мождана смрт апсолутни критеријум за донацију органа, истичући да је слободна воља предуслов сваке донације.

За десет година знаћемо нешто поузданије о Кеплеру 452b

Сензационална вест коју је пренела администрација аеронаутичког и космичког центра NASA(National Aeronautics and Space Administration) поводом ”проналска” планете назване Келпер 452b и која наликује земљи, удаљеној 1.400 светлосних година од ње, коментарисао је шеф-астроном Ватикана језуита Хозе Габриел Фунес. Он је саопштио да је реч заиста о посебном ”открићу”, али да је науци потребно још најмање десет година да би своја сазнања о њој консолидовала. Важно је, истиче овај језуитски отац и водећи астроном Фунес да се научна факта поштују, ”јер она нису ни католичка, ни не-католичка, већ напросто научна факта. Ја мислим да је науци неопходна религија и обрнуто. Оне су комплементарне. И тек када будемо располагали поузданим научним фактима, онда ће теологија бити у стању да се о њима изрази”, саопштио је овај великодостојник Курије Радио-Ватикану.

Симпосион о Григорију Палами

Симпосион о Григорију Палами
Симпосион о Григорију Палами
Симпосион о Григорију Палами
Симпосион о Григорију Палами

Научна организација под називом Palamas Seminar уприличила је у просторијама манастира Калипетра, близу Верије, велики међународни скуп посвећен истраживању философског и теолошког легата Григорија Паламе. Овај симпосион, на коме су учешће узели научници и универзитетски професори из Грчке, Србије, Румуније, Пољске, Сједињених Америчких Држава, Русије, Швајцарске и Канаде, био је усредсређен на истраживање специфично исихастичке компоненте у дјелу Григорија Паламе.

Професор Михаил Тритос у Епархији горњокарловачкој

 Професор Михаил Тритос у Епархији горњокарловачкој
 Професор Михаил Тритос у Епархији горњокарловачкој
 Професор Михаил Тритос у Епархији горњокарловачкој
 Професор Михаил Тритос у Епархији горњокарловачкој

Бивши декан и професор на Теолошком Факултету Аристотеловог Универзитета у Солуну г. Михаил Тритос ових дана борави у посјети Епархији горњокарловачкој. Овом приликом професор је на Ивањдан у манастиру Богородице Тројеручице у Доњем Будачком одржао предавање на тему Старац Пајсије Светогорац, пријатељ Божји. На предавању је био присутан и Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим. Вијест о предавању прењели су и грчки црквени сајтови попут Ромфеа.гр и Амен.гр идр.

Др Александар Раковић: Посмртне остатке Николе Тесле заштити од њу ејџ квазикултуре

По­след­њих не­де­ља јав­ност је упо­зна­та с не­у­о­би­ча­је­ним слу­ча­јем „ин­тер­вјуа“, „умет­нич­ког пер­фор­ман­са“ или „ме­ди­та­ци­је“ (мо­жда све­га то­га за­јед­но?) по­ред по­смрт­них оста­та­ка срп­ског на­уч­ни­ка Ни­ко­ле Те­сле.

Реч је о до­га­ђа­ју у Му­зе­ју Ни­ко­ла Те­сла у Бе­о­гра­ду од 14. апри­ла 2015. ко­јем ће­мо се вра­ти­ти не­што ка­сни­је. Пр­во не­ко­ли­ко ре­чи о вер­ској и на­ци­о­нал­ној при­пад­но­сти Ни­ко­ле Те­сле. О то­ме је пу­но пи­са­но, али је у кон­тек­сту по­след­њих до­га­ђа­ја вр­ло ва­жно да овим чи­ње­ни­ца­ма још јед­ном по­све­ти­мо па­жњу.