Наука

Блажени Августин

Велики конвертит

На дан када Православна Црква прославља Успеније Пресвете Богородице, дотле Римокатоличка црква 28. августа сваке године прославља свога светитеља Аурелија Августина, у нашим диптисима уведног као Блажени Августин.

Идеје и дела овог значајног философа и учитеља Цркве Блаженог Августина имају утицаја до данас. Клаус Розен,  професор емеритус старе историје из Преторије у Јужној Африци узима личност Августина у биографији – Klaus Rosen: Augustinus. Genie und Heiliger. Darmstadt 2015 - као историјску личност под лупу и извештава опсежно о томе који су догађаји његов живот упечатљиво одредили. Ова биографија допуњује нашу слику о овом великом позноантичком мислиоцу кроз вишеструке аспекте.

Епископ Давид учествовао на V Конгресу о деци и наталитету у Александровцу

Епископ Давид учествовао на V Конгресу о деци и наталитету у Александровцу
Епископ Давид учествовао на V Конгресу о деци и наталитету у Александровцу
Епископ Давид учествовао на V Конгресу о деци и наталитету у Александровцу
Епископ Давид учествовао на V Конгресу о деци и наталитету у Александровцу

Дана 26. и 27. августа 2015. године, у Александровцу  се одражава Пети национални конгрес о деци и наталитету, под слоганом "Буђење српског народа" а под покровитељством Општине Александровац у организацији Удружења "Опстанак".

Фочa: Семинар за ректоре и професоре богословских школа

Фочa: Семинар за ректоре и професоре богословских школа
Фочa: Семинар за ректоре и професоре богословских школа
Фочa: Семинар за ректоре и професоре богословских школа
Фочa: Семинар за ректоре и професоре богословских школа

У Фочи одржан дводневни семинар за ректоре и професоре богословских школа Српске Православне Цркве

Светом архијерејском Литургијом коју је, у капели Светог Василија Острошког на Богословском факултету Светог Петра Дабробосанског, служио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, 24. августа 2015. године у Фочи је почео дводневни, трећи по реду, семинар за ректоре и професоре богословских школа Српске Православне Цркве.

”Заједничко треба да заједно и чинимо”

Кардинал Курије Курт Кох  види код папе Фрање нове акценте у екумени У недавном интервјуу који је кардинал Курије Курт Кох дао католичкој агентури KNA, овај ”министар за екумену” истиче да папа Фрања прати збивања у екумени са много већим интересовањем и ангажовањем но његови претходници на катедри Св. ап. Петра.

Папа ставља снажне акценте на заједничке молитве и заједничке сусрете. Иза тога стоји ”реалистичко схватање да ми у екумени не можемо много даље да се крећемо само вођењем богословског дијалога”. Пријатељски односи су предуслов да се богословски дијалог уопште може водити, вели кардинал Кох, Председник папског Савета за јединство хришћана. Папи је стало до мисије Цркве која проповеда Јеванђеље у свету и додаје да папа Фрања жели да ”све што можемо заједно да то и чинимо заједно”.

Митрополит Порфирије посетио Универзитет у Загребу

На позив Ректора Загребачког Универзитета професора dr. sc. Дамира Бораса, у петак 24. јула 2015. године, Митрополит загребачко-љубљански господин др Порфирије (Перић) службено је посетио Универзитет у Загребу. У пратњи митрополита био је ђакон др Драган Радић.

Поводом 100-годишњице од упокојења (1915-2015)

Др НИКОДИМ (Милаш), епископ далматинско-истријски (1890-1911; +1915)

Никодим Милаш пре монаштва Никола, рођен је 4. априла 1845. године у Шибенику од оца Трифуна и мајке Марије, по рођењу Италијанке која је пре удаје примила православну веру. Милаши су се доселили у Далмацију из Дувна.

Никола је завршио основну школу 1856. године код фрањеваца, а приватну нижу гимназију код доминиканаца, слушајући за то време веронауку у Бовановој српској школи. Будући да нижа гимназија није имала право јавности, Никола је морао поново полагати четврти разред код језуита у Дубровнику. Захваљујући урођеној му интелигенцији и брилиантним одговорима, не само да му је признат четврти, већ му је признат и пети разред и одмах је преведен у шести. Као стипендиста Зелићеве фондације Никола је наставио школовање у задарској гимназији. Иако није имао намеру да се посвети свештеничком позиву, захваљујући православном богослужењу, тој жили куцавици Православне Цркве, Никола се уписује у гимназију у Задру, а своје богословско образовање завршава 1863/4. школске године у Сремским Карловцима са одличним успехом. Као свршени богослов опет покушава да се посвети другом позиву, одлази у Беч и уписује се на Философски факултет. Међутим, убрзо напушта студије филозофије, одлази 1867. у Русију и уписује се у Кијевску духовну академију. Никола Милаш Духовну је завршио академију у двадесет шестој години живота и тиме заокружио своје школовање. Из Кијева се вратио као магистар теологије израдивши магистарски рад о Номоканону патријарха Фотија.