Наука

Свети Јован Шангајски: Беседа на Богојављење

Славећи Богојављење, ми се сећамо и да се Бог показао људима као Тројица и да се Исус јавио свету као Христос. Где се јавио Христос? Где је започео Своје дело? Да ли је отишао у град велики и тамо се јавио у Својој Слави? Или се успео на гору високу, а маса од мноштва хиљада је стајала доле и посматрала Га као некакво чудо? Не! Христос је пошао у пустињу, на реку Јордан , где је Јован крштавао народ.

Историја српског богослужења

Промоција пројекта Историја српског богослужења Института за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета Универзитета у Београду биће приређена у четвртак, 25. јануара, у 13 сати, у Свечаној сали САНУ.

Говоре: академик Владимир Костић, председник САНУ, академик Гојко Суботић, проф. др Смиља Марјановић Душанић, архимандрит др Тихон Ракићевић и проф. др Владимир Вукашиновић. Том приликом биће представљене књиге из едиције Историја српског богослужења: Српска барокна теологија Владимира Вукашиновића и Историјско-богословска анализа српских штампаних Литургијара из XVI века  Ратка Хрваћанина, као и посебно издање наведене едиције Литурзи и литурголози Србољуба Убипариповића, Владимира Вукашиновића и Ненада Милошевића.

Предавање проф. Горана Раденковића у Ивањици

Предавање проф. Горана Раденковића у Ивањици
Предавање проф. Горана Раденковића у Ивањици
Предавање проф. Горана Раденковића у Ивањици
Предавање проф. Горана Раденковића у Ивањици

-Библију тумачимо кроз Цркву и у Цркви. Ако је Црква та која нам говори шта је Свето Писмо, исто тако, Црква је и та која нам говори како треба да разумемо Свето Писмо. Библију читамо лично, али не као изоловане индивидуе. Ми је читамо као чланови породице, породице Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве. Читамо је у заједници са свим осталим члановима Тела Христовог у свим деловима света и у свим генерацијама. У току читања Писма, Бог заиста говори непосредно срцу свакога од нас, али ово се увек дешава у извесном оквиру и са извесном тачком референције. Овај “оквир” је Царство Божје “остваривано” у божанственом евхаристијском богослужењу, а тачка референције је - Црква (Петар Василијадис, професор Светог Писма Новог Завета на Аристотеловом универзитету у Солуну).

Састанак митрополита Амфилохија са студентима и постдипломцима богословских факултета

Састанак митрополита Амфилохија са студентима и постдипломцима богословских факултета
Састанак митрополита Амфилохија са студентима и постдипломцима богословских факултета
Састанак митрополита Амфилохија са студентима и постдипломцима богословских факултета
Састанак митрополита Амфилохија са студентима и постдипломцима богословских факултета

На Обрезање Госпосње и дан Светог Василија Великог, у недељу 14./1. јануара 2018. године, после свете Литургије у Цетињском манастиру, у просторијама Митрополије црногорско-приморске одржан је редовни годишњи састанак студената, постдипломаца и доктораната богословских факултета са митрополитом Амфилохијем, који су примљени за Митрополију црногорско-приморску.

Свештеник Вукман Петровић: Човек и невреме

Прво је Бог створио свет и добро беше веома. А онда је, на крају шестоднева,  створио човека као своју икону, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од цијеле земље и од свијех животиња што се мичу по земљи. Човек је створен да буде господар свега створеног, то значи да буде домаћин природе.

Шта значи реч домаћин? Домаћин је онај који подиже, ствара дом- дом праведности, дом радости, дом верности, дом послушности Истини, дом гостољубља, дом молитве. Ако у себи не гради ове врлине онда домаћин престаје бити домаћин, јер домаћи његови више у њему не виде љубав, због тога пате и тугују, због тога страдају.

Пресвета Богомајка - заштитница васцеле творевине

Шта да Ти принесемо Христе, зато што си се на земљи јавио као човек нас ради? Свака од створених твари приноси ти благодарење: Ангели –песму, небеса – звезде, мудраци – дарове, пастири – чудо, земља -пештеру, пустиња – јасле, а ми Богомајку Дјеву! Ти који јеси пре векова, Боже, помилуј нас. (из службе празника Рождества)

Свети Јован Златоусти: На дан рођења нашег Спаситеља Исуса Христа

Што су праоци још давно са болом очекивали, што су пророци предсказивали a праведници желели да виде, то се на данaшњи дан збило и стварно испунило. “И Бог се на земљи јави и с људима поживје (Вар. 3, 38).

Радујмо се, дакле, љубљени, веселимо се! Ако је Јован у утроби матерњој заиграо, кад је Марија к Јелисавети дошла, онда ми, који не Марију, но самог нашег Спаситеља рођеног гледамо, треба и да заиграмо и да се зарадујемо а исто тако и да се задивимо оној великој Божијој наредби која сваки ум превазилази. Размисли само какав би то призор био кад би сунце с неба сишло, и кад би по земљи ишло и кад би зрацима својим са земље све обасјало. А кад би такав догађај ужаснуо све оне који би тварну светлост тако гледали, замисли како је гледати да Сунце Правде из нашег тела зраке испушта и душу нам просвећује? Одавно сам желео видети овај дан, и не само видети него сам желео да то буде са мноштвом народа баш као што данас видимо. Жеља се моја испунила и остварила делом.