Наука

Посланица Диогнету - Бисер ранохришћанске апологетске књижевности

Хорацио Е. Лона: Коментар ”Посланице Диогнету”, Herder Verlag, Freiburg i. Br. 2011

 

У маниру античке ранохришћанске апологетске и протрептичке књижевности настао је спис анонимног писца, чији је аутограф пронађен на рибљој пијаци 1436. г. у Цариграду од стране западног клирика Томаза из Ареца. Године 1443. доминиканац Јоханес (Јован) Стојковић из Рагузе (Дубровника) пренео га је у Базел у доминикански манастир. Спис је недавно објављен у узорно припремљеном издању са опсежним коментарима осведоченог стручњака за апологетску литературу хришћанске антике.

Маргине овог кодекса, насталог на најмањем фолио-формату, вели се у једном извештају, мишеви су оглодали, а текст је на многим местима избледео, остао фрагментаран или нејасан. Овај текст је први објавио Heinricus Stephanus/Henrie Estienne у Паризу заједно са текстом Oratio ad Graecos 1592. г. Потом је рукопис купио Ројхлин, а након његове смрти 1522. текст је приспео у Форцхајм и, након још неколико необјашњивих епизода, коначно доспео у градску библиотеку у Стразбург. У трима преписима, једно из године 1586, које се сматра editio princeps, било је у поседу извесног Исака Фоса, да би коначно доспело у универзитетску библиотеку у Лајдену.

У лавиринту апокрифног предања

Дрeвни хришћански апокрифи

"Апокрифи" (ἀπόκρυφος, плур. ἀπόκρυφα) су текстови који нису ушли у библијски канон – или због њихове садржине, због њиховог недовољног познавања, због њиховог спорног религиозно-политичког статуса или због тога што су настала након закључења канона. Има и оних списа који су због недовољног или сумњивог угледа аутора списа остали изван канона. Апокрифи су израз хришћанске побожности и имали су знатног утицаја на теологију и историју уметности.

Зашто Јеванђеље по Томи није у Светом Писму Новога Завета? Није ли његово место напоредо са Исусовим биографијама које су написали апостоли и јеванђелисти Матеј, Марко, Лука, Јован? Томино Јеванђеље је пронађено 1945. г. у Египту на коптском језику и садржи 114 Исусових исказа (логија). Дело је, сматрају библисти, настало у другом столећу, у оно времe када је Нови Завет као збирка ауторитативних списа постао темељни спис Цркве Христове. Или је ово Јеванђеље било непознато у време настанка Новога Завета или га његови редактори нису сматрали довољно достојним.

Благотворна дејства посне хране

Благотворна дејства посне хране
Благотворна дејства посне хране
Благотворна дејства посне хране
Благотворна дејства посне хране

Иако се постом припремамо да примимо Свету тајну причешћа „на отпуштење греха и на живот вечни“, како учи наша света Црква, телесна димензија поста вишеструко погодује здрављу нашег организма. Наиме, исхрана богата дијетним влакнима из воћа, поврћа и житарица (кувана пшеница и кукуруз) успорава варење, ствара осећај ситости те доводи до нормализације шећера и масноћа у крви. Хришћански пост садржи елементе вегетаријанске и медитеранске исхране, које доказано смањују ризик од гојазности, повишеног крвног притиска, дијабетеса и других хроничних болести, истакла је др Весна Димитријевић-Срећковић, ендокринолог, професор Медицинског Факултета у Београду и коауторка књиге „Пост, пут у живот - хришћански пост као метод превенције и лечења дијабетеса, атеросклерозе и канцера“.

ПСУ Света Србија: Православље и спорт

ПСУ Света Србија: Православље и спорт
ПСУ Света Србија: Православље и спорт
ПСУ Света Србија: Православље и спорт
ПСУ Света Србија: Православље и спорт

Са благословом декана Православног богословског факултета Универзитета у Београду протојереја-ставрофора проф. др Предрага Пузовића, у организацији Студентског парламента ове високообразовне институције, 3. априла 2014. године одржана је трибина ”Православље и спорт”.

На трибини су говорили Његово Преосвештенство епископ Јегарски г. Порфирије, почасни председник Православног спортског удружења ”Света Србија”, и оснивачи овог Удружења Дејан Томашевић, Аца Кристић и Горан Стевановић. Овом приликом потписан је протокол о сарадњи између Православног богословског факултета Универзитета у Београду и Православног спортског удружења ”Света Србија”, којим је верификована досадашња успешна сарадња и дефинисан даљи развој сарадње ове образовне институције и спортског удружења основаног са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја са циљем да се деци и младима понуди јединствен концепт спортског развоја и личноносног узрастања у коме се истовремено примењују савремена тренажна методологија и Јеванђелски принципи.

Игуман студенички Тихон одбранио докторску дисертацију

У великом амфитеатру Православног богословског факултета Универзитета у Београду, пред комисијом у саставу: проф. др Зоран Крстић, (председник Комисије), проф. др Милан Радујко, проф. др Ненад Милошевић, проф. др Родољуб Кубат и проф. др Владимир Вукашиновић (ментор), 8. априла 2014. године докторску дисертацију под насловом Олтарска преграда – иконостас од IV до средине XVII века: форма, функција и значење успешно је одбранио мр Тихон Ракићевић, игуман манастира Студенице.