Наука

Протојереј-ставрофор Александар Средојевић: Патријарх српски Димитрије Павловић (1920-1930)

Поштовани и уважени чланови комисије, даме и господо, част ми је да пред Вама данас браним моју докторску дисертацију о животу Патријарха српског Димитрија Павловића. У нашој српској историографији питање Српске Православне Цркве није довољно добро обрађено. Исто тако је и са њеним водећим личностима-духовницима: свештеницима, монасима и патријарсима. Разумевање историјата Српске Православне Цркве је кључно за разумевање повеснице Србије, српског народа. Они стоје у нераскидивој вези.

Патријарх Иринеј: О делу Михаjла Пупина

Ове године обележавамо 160 година од рођења Михајла Пупина, научника који је одњихан у светосавском духу и захваљујући коме је кроз живот ходио ,,са два пара очију”, како га је, још у детињству, саветовала мајка му Олимпијада, за коју се слободно може рећи да је била друга Ана, односно Анастасија - мајка Светога Саве.

Захваљујући управо мајци и оцу му Константину Пупин је постао научник који је задужио не само наш род, већ цело човечанство. За све што је у науци открио, а открио је много, захвалан је био Богу, Светом Сави и својим родитељима, нарочито мајци за коју је говорио да је "била врло побожна жена" и да је, "као ретко ко, познавала и Стари и Нови завет", а нарочито ,,живот светих Отаца, посебно  Светога Саве". ,,Прво од ње", каже Пупин, ,,схватио сам живот овог чудесног Србина. По причи моје мајке, по начину на који ми је она то све испричала, моја прва јасна слика о Светоме Сави била је у овоме: то је био светац који је, поред осталог што је учинио за род српски, нарочито истицао вредност књиге и вештине писања. Тада сам тек разумео зашто је моја мајка толико полагала на моје читање и писање."

Докторирао протојереј-ставрофор Александар Средојевић

Докторирао протојереј-ставрофор Александар Средојевић
Докторирао протојереј-ставрофор Александар Средојевић
Докторирао протојереј-ставрофор Александар Средојевић
Докторирао протојереј-ставрофор Александар Средојевић

Дисертацију на тему „Патријарх српски Димитрије Павловић (1920-1930)“ протојереј-ставрофор Александар Средојевић успешно одбранио на Философском факултету у Београду 29. септембра 2014. године.

Четворочлану испитну комисију су сачињавали:  проф. др Љубодраг Димић, академик; проф. др Радош Љушић, председник Комисије; проф. др Мирјана Радојевић и др Радмила Радић.

Конрад Шмид: Књижевна историја Старога Завета

Како ваља боље разумети Стари Завет? Пред неизмерним морем без обала у области библијских истраживања нуди нам аутор Конрад Шмид, професор Старога Завета и библијске историографије на универзитету у Цириху/Швајцарска, један сажети преглед развоја књижевне историје старозаветних текстова. При томе је осветљен историјски контекст њиховог настанка, као и етапе и фазе њиховог континуираног развоја. При томе је реч о теорији слојева њиховог настанка и редакције.

Наг–Хамади: Гностичко предање

Habent sua fata libelli - Сто година до објављивања другог тома

Нека јуришања на врхове Алпа завршавају се под крошњом дрвета. Напрасно се навуку облаци и стане севати, грмети и громом ударати или се, пак, одвећ амбициозни планинар обмане у беспућу и кршу или снага изда, па се већ на првом застоју поколеба и одустане. Било како било, планинарење се мора прекинути. Тако стоји и са пројектима у области духовних наука. Дилтај је стигао да објави само први том „Шлајермахеровог живота“. Тако се и на други том Хајдегеровог „Бића и времена“ узалудно чекало или на продужетак Сатртровог "Critique de la raison dialectique". Слично стоји и са "Thesaurus linguae Latinae", најопсежнијим лексиконом латинске антике који је отпочео са излажењем 1894. г. и до данас се стигао до слова „П“.

Митрополија Црногорско-приморска у другој половини XIX и почетком ХХ века (1851-1920)

НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУТЕТА „СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ“ УНИВЕРЗИТЕТА У ИСТОЧНОИМ САРАЈЕВУ

РЕФЕРАТ О ЗАВРШЕНОЈ ДОКТОРСКОЈ ДИСЕРТАЦИЈИ СТРУЧНЕ КОМИСИЈЕ ЗА ПРЕГЛЕД И ОЦЕНУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ

МИТРОПОЛИЈА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКА У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА (1851-1920)

ДОКТОРАНДА МР ПАВЛА ДОБРОСАВА КОНДИЋА

На седници Наставно-научног већа Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ Универзитета у Источном Сарајеву, одржаној 22. октобра 2013. године, одлуком бр. 904/13, изабрани смо за чланове Стручне комисије за преглед и оцену докторске дисертације мр Павла Кондића, под насловом Митрополија Црногорско-приморска у другој половини XIX и почетком ХХ века (1851-1920). После пажљивог читања дисертације и међусобног консултовања, имамо част да Већу поднесемо следећи Реферат: