Наука

Српска Православна Црква у Италији

Српска Православна Црква у Италији
Српска Православна Црква у Италији
Српска Православна Црква у Италији
Српска Православна Црква у Италији

Од тренутка када је стекла самосталност у XIII веку Српска Православна Црква је имала бројне и живе везе са Католичком Црквом на територији данашње Италије. Најважнији догађаји који су обележили те односе су пре свега покровитељски однос чланова династије Немањић, краљева Милутина и Стефана Дечанског, као и цара Душана, који су храму Светог Николе у Барију поклонили бројне и вредне дарове.

Тропар преподобном старцу Порфирију, глас 8

Апостолском ревношћу живећи,
и Христовим именом се наслађујући,
и свима љубав Божју проповедавши,
свагда си у њој обитавао,
и многе душе њоме си исцелио
и васкрслом Господу их привео.
Зато ти који си насеља светих наследио,
похитај ка нама 
и поведи нас у наручје Божје,
нас који ти радосно кличемо:
Радуј се преподобни оче Порфирије!

Стогодишњица Руске Православне Заграничне Цркве

У Београду и Сремским Карловцима од 23. до 25. новембра 2021. године одржана Међународна научна конференција „Везе времена – закључци и преспективе – ка једном столећу Руске Заграничне Цркве“

Почетак научног скупа се поклопио временски са оним данима рада Првог руског свезаграничног црквеног сабрања које је пре тачно једно столеће одржано у Сремским Карловцима од 21. новембра до 3. децембра 1921. године. Организатори научне конференције су Архив Српске Православне Цркве и „Историјске студије Руске Православне Заграничне Цркве“ предвођене ђаконом др Андрејем Псаревим, професором црквене историје у Џорданвилској Семинарији.

Свети Јован Златоусти: Беседа о посту и милостињи

Диван је пост, као што је дивно и читање Светог Писма; али дивно је само онда, када је праћено делом, пошто ако читаш а не делаш, читање ти бива на осуду, оно тада бива повод за казну. Јер нису праведни пред Богом они који слушају закон, него ће се оправдати они који испуњавају закон (Рим. 2,13). И опет Христос вели: Да нисам дошао и говорио им, не би греха имали; а сад изговора немају за грех свој (Јн. 15,22). Блажен је онај који говори онима што слушају, нарочито онда када они враћају с великом каматом; а камата – то је послушање и испуњавање заповести Божијих, како говори Господ: и дошавши, ја бих узео своје са добитком (Мт. 25,27). Шта си, дакле, брате, задобио уз помоћ поста? Па и земљорадник сади да би жњео, и трговац путује у туђину како би стекао имање, и морнар плови многим морима како би брод накрцао товарима. Не говори ми „много сам дана постио, нисам јео ово ни оно, нисам пио вина, одолео сам нечистоти“, него ми покажи јеси ли постао кротак, пошто си био гневљив, и јеси ли постао човекољубив, пошто си дотле био прек, јер ако си опијен гневом, зашто мучиш своје тело? Ако су унутар тебе завист и користољубље, каква је корист од тога што само воду пијеш? Сада ме не интересује каква је трпеза, него је ли дошло до измене рђавог начина размишљања? Ако госпођа, тј душа, чини прељубу, зато бичујеш служавку, тј. стомак? Ако душа отупљује, због чега исцрпљујеш тело?

Свети Јован Златоуст: О погубности гатања

И да зна сва­ки од вас др­жа­ти са­суд свој у све­то­сти и у ча­сти, а не у стра­сти по­хот­ној, као и не­зна­бо­шци ко­ји не по­зна­ју Бо­га (1. Сол 4, 4–5). Ово сло­во на­ме­ње­но је, пре свих, они­ма ко­ји су па­ли у пре­ве­ли­ки не­мар. А ако су та­кве оп­ту­жбе упу­ћи­ва­не Ју­де­ји­ма, ка­кав би­смо опро­штај и ка­кво оправ­да­ње мо­гли да оче­ку­је­мо ми ко­ји, на­кон то­ли­ке бла­го­да­ти ко­ју при­ми­смо, за­вр­ша­ва­мо у ис­тој ду­хов­ној бе­ди као и они?

Мно­ги и да­нас стра­да­ју од ове бо­ле­сти и ра­за­ра­ју сво­је жи­во­те. Они ко­ји се ода­до­ше ба­вље­њу га­тар­ским бе­сми­сли­ца­ма, осим што се су­ко­бе са Бо­гом, до­би­ја­ју као пла­ту не­по­треб­не жа­ло­сти и уда­ља­ва­ју се од под­ви­га вр­ли­не. Ти­ме је ђа­во убе­дио оне нај­не­ра­суд­ни­је да не за­ви­се од њих са­мих де­ла вр­ли­не или гре­ха, ни­ти да су удо­сто­је­ни ика­кве сло­бод­не во­ље, на­сто­је­ћи да та­ко по­стиг­не две ства­ри, ко­је су ујед­но и нај­по­губ­ни­је: и да их од­го­во­ри од ула­га­ња тру­да у сти­ца­ње вр­ли­не и да их ли­ши пре­дра­го­це­но­га да­ра сло­бо­де.

Ваљево: Свечана академија у навечерје празника Светог Нектарија Егинског

Ваљево:  Свечана академија у навечерје празника Светог Нектарија Егинског
Ваљево:  Свечана академија у навечерје празника Светог Нектарија Егинског
Ваљево:  Свечана академија у навечерје празника Светог Нектарија Егинског
Ваљево:  Свечана академија у навечерје празника Светог Нектарија Егинског

Прослава празника Светог Нектарија Егинског, чији се култ у српском народу нарочито развио у последњој деценији, отпочела је у навечерје дана који му је посвећен у календару Српске Православне Цркве свечаном академијом у храму Васкрсења Христовог.