Наука

Протојереј Слободан Лукић: Витлејемска радост

Хришћанско искуство Божића јесте превасходно искуство истинске радости. Она извире из учешћа у неизрецивој тајни Богооваплоћења, за које нас Црква нарочито припрема својим богослужењем у ове претпразничне дане. Зато је увијек потребно, нарочито данас, запитати себе да ли заиста доживљавамо и осјећамо ту радост и да ли свој живот темељимо на њој.

Давно је речено да нити има хришћанства без радости, нити праве радости без хришћанства. Свака тема која се тиче Цркве и нашег живота у њој има смисла само у контексту те велике радости коју благовијести Јеванђеље, како на почетку – „Не бојте се; јер вам, ево, јављам радост велику” (Лк. 2,10) – тако и на крају – ”А они му се поклонише и вратише се у Јерусалим са радошћу великом” (Лк. 24,25).

Христовим рођењем разрешен си свеза старог рођења

Увек актуелну беседу 38. на Богојављење тј. Рођење Христово, чије одломке доносимо, Свети Григорије Богослов изговорио је у Цариграду, почетком 380. или 381. године. У то време на Истоку је још увек Божић празнован у склопу празника који се називао Јављање или Богојављење. Поред Рођења Христовог, тог дана прослављано је још и поклоњење мудраца, Христово крштење, али и свадба у Кани Галилејској. Празник Божића издвојен је на Истоку у деценијама које су следиле, по узору на традицију која је већ постојала на Западу.

Посебне недеље поводом празника Рођења Христовог – Детињци, Материце, Оци

У црквеним службама поводом празника Рођења Христовог постоје три посебне недеље, две пре, а једна после Божића. То су Недеља Праотаца, Недеља Отаца и Недеља Богоотаца. У Недељу Праотаца (у српском народу познатoj као Материце) помињемо на богослужењима све родоначалнике Народа Божјег, од Адама до Јосифа, заручника Маријиног. Помињемо и све пророке који су проповедали о Христу, од Самуила до Јована Крститеља. У Недељу Отаца (у нас познатој као Оци) прослављамо све Исусове претке по телу који се наводе у родослову у Јеванђељима од Матеја и Луке. У Недељу Богоотаца, после Празника Рођења Христовог, чинимо успомену на Праведног Јосифа, заручника Маријиног и на цара Давида као директног претка Исусовог.

Објављен 63. том „Православне енциклопедије”

У издању руског Црквено-научног центра „Православна енциклопедија” објављен је нови, 63. том Православне енциклопедије. У овом тому настављен је низ одредница на слово „С”. Овај том започиње текстом о светом великомученику Сергију Вјачеславовичу Константинову, настојатељу Вазнесенске цркве у граду Кимри, осуђеном 1937. године на десет година заточеништва у логору. Свети великомученик Сергије Константинов упокојио се 1941. године на ободу града Коврова. Овај том завршава се чланком под називом „Синаксар”. У византијској традицији наведени термин означава зборник црквених текстова, житија и служби посвећених одређеном црквеном празнику или светитељу, који се читају током богослужења, поређаних по календарским данима.

У сусрет Празнику: Свети Николај Мирликијски

Ево богаташа који никада не осиромашује. Ево богаташа који из дана у дан све је богатији и богатији. То је свети отац наш Николај Чудотворац. Ваистину човек који се обогатио јединим богатством и у овом свету и у оном свету: богатством које се гњили, не распада се… Богат Богом. Да, ми данас прослављамо дивног Светитеља Божјег, богатог и пребогатог богаташа, а то значи богат вечном Божанском Истином, вечном Божанском Правдом, вечном Божанском Љубављу, вечним Божанском Животом… Десило се са њим оно што се дешава са сваким хришћанином… Само он је показао много у срцу љубави према Богу и постао богаташ који је све богатији и богатији… Богат Богом. Тако бива, речено је у Светом Еванђељу, са сваким који се богати у Бога, а не тече благо на земљи.

Свети Николај Чудотворац - правило вере и образац кротости

Празник светог и богоносног оца Николаја Чудотворца од најранијих времена свечано је прослављан, док химнографија у његову част представља неисрпну ризницу. Литијске стихире дело су цара Лава Мудрог, док је састављач канона Теофан. Славу на хвалитним стихирама саставио је Патријарх цариградски Герман. Посебно је занимљиво истаћи кондак Светом Николају који је саставио Свети Теодор Студит, и у коме Светог Николаја велича и прославља као најусрднијег помоћника свих хришћана. Други кондак Светом Николају саставио је Свети Роман.[1] Угодник Божји Николај на основу богате химнографије са слободом се може назвати општим помоћником и верним заштитником рода хришћанскога. Због великог значаја овог светилника православља у седмичном богослужбеном кругу сваки четвртак, поред Светих славних и свехвалних Апостола, посвећен је и њему. У годишњем богослужбеном кругу празнујемо два празника Светог оца Николаја: Главни спомен 6/19. децембра и празник преноса његових часних моштију из града Мира у Бари, 9/22. маја.