Наука

Сретење Господње - празник сусрета Бога и човека

У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана кћи Фануилова. Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: Сад отпусти слугу Твога, Господе, јер видеше очи моје спасење Твоје. - Још рече Симеон за Христа Младенца: Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу. - Ана пак, која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А Фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, љути на Захарију што стави Дјеву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду. Уверен, да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица беше измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству Ангела Божјег. Дан Сретања празнован је од самог почетка, но свечано празновање овога дана установљено је нарочито 544 године, у време цара Јустинијана (из синаксара празника).

Протојереј-ставрофро проф. др Драгомир Сандо: Појам очинства у Цркви

Братство и управа храма Светог пророка Илије у Миријеву позива љубитеље духовних сабрања на предавање под називом „Појам очинства у Цркви“, које ће одржати проф. др Драгомир Сандо. Протојереј-ставрофро проф. др Драгомир Сандо је ванредни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду и председник Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке. Предавање ће бити одржано у оквиру раније покренутих Светоилијских духовних вечери, у четвртак, 16. фебруара  2017. године, у сали месне заједнице Старо Миријево (ул. Школски трг бр. 1) са почетком у 19 часова. Све информације око организације и превоза можете добити позивом на 064/800-1853.

Учитељи Васељене

Света Три Јерарха (грч: Οι Τρείς Ιεράρχες), заједнички празник светитеља Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог; установљен је у XI веку у време цара Алексија I Комнина (1081-1118), тачније 30. јануара 1084. године. Наиме, међу верницима у Византији избила је расправа ο заслугама ове тројице светитеља. Једни су држали страну једном, други другом, а трећи трећем светитељу, па су прозвани василијанима, григоријанима и јованитима. Спор су решили сами светитељи. Јавили су се у сну Св. Јовану Евхаитском и рекли му да су у Богу у истом достојанству. Наредили су да им се установи заједнички празник да би размирице међу верницима престале. Митрополит Јован је то објавио народу и завео празник Света три јерарха.

Парадокси емпатије

Предавање бившег примаса Англиканске цркве – Архиепископа Кентерберијског
др Рована Дагласа Вилијамса у Минхену
”О саосећању као моралном и философском проблему”

У Минхену постоји фондација која се зове Carl Friedrich von Siemens Stiftung, нека врста минхенског ”Оксбриџа” (Оксфорда и Кембриџа), која у оквиру циклуса предавања из различитих научних дисциплина позива најпроминентније предаваче са свих страна света. Извесан елитистички spleen даје печат овој институцији, јер се позиви публици на таква предавања уручују ексклузивно и лично у виду писаних позивница, коју директор ове фондације проф. др Хајнрих Мајер лично адресира.

Недеља о блудном сину (о љубави Очевој)

Удаљих се од Твоје славе Оче, безумно, и међу злима потроших богатство које си ми предао. Зато Ти глас блудног сина приносим: Сагреших пред Тобом, Оче Милостиви, прими ме у покајању, и учини ме да будем као један од слугу Твојих (кондак).

Друга припремна недеља кроз еванђелску причу и химнографију открива вернима димензију покајња као повратак из греховног изгнанства. Са друге стране поучени Очевом љубављу позвани смо да себе испунимо управо таквом Божанском неизмерном љубављу. Покајње и љубав представљају другу степеницу наше припреме за подвиг поста. Тематика ове недеље нас подсећа да ниједан грех не може да победи неизмерно човекољубље Божје, те стога, тугујући због својих грехова, човек никада не треба да падне у очајање.

Света Три јерарха – Три богоносна светитеља

Епископ евхаитски Јован имаде једну визију у сну, наиме, најпре му се јавише сваки од ова три светитеља у великој слави и красоти, а потом сва три заједно. Тада му рекоше – ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно… нити има међу нама првог ни другог. Још посаветоваше светитељи Епископа Јована, да им он напише једну заједничку службу, и да им се одреди један заједнички дан празника. (из житија Светих преп. Јустина ћелијског).