Наука

У подгоричком Саборном храму представљена „Патрологија“ владике Атанасија (Јевтића)

Представљање петотомне „Патрологије“ Његовог преосвештенства умировљеног Епископа захумско-херцеговачког г. др Атанасија (Јевтића), професора емеритуса, одржано је 22. децембра 2019. године у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици. 

Митрополит Порфирије: Уздање у Бога

У суботу, 21. децембра 2019. године, у просторијама Музеја Српске Православне Цркве у Загребу четврто предавање у божићном циклусу на тему „Уздање у Бога“ одржао је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије.

Посебне недеље поводом празника Рођења Христовог – Детињци, Материце, Оци

У црквеним службама поводом празника Рођења Христовог постоје три посебне недеље, две пре, а једна после Божића. То су Недеља Праотаца, Недеља Отаца и Недеља Богоотаца. У Недељу Праотаца (у српском народу познатoj као Материце) помињемо на богослужењима све родоначалнике Народа Божјег, од Адама до Јосифа, заручника Маријиног. Помињемо и све пророке који су проповедали о Христу, од Самуила до Јована Крститеља. У Недељу Отаца (у нас познатој као Оци) прослављамо све Исусове претке по телу који се наводе у родослову у Јеванђељима од Матеја и Луке. У Недељу Богоотаца, после Празника Рођења Христовог, чинимо успомену на Праведног Јосифа, заручника Маријиног и на цара Давида као директног претка Исусовог.

Детињци, Материце и Оци у контексту значаја породице

Прота Милун Костић, Детињци, Материце и Оци у контексту значаја породице (први део)

Ко­ли­ки зна­чај има по­ро­ди­ца у жи­во­ту по­је­дин­ца, дру­штва или др­жа­ве не­мо­гу­ће је украт­ко из­ло­жи­ти. По­ро­ди­ца је основ­на жи­ва ће­ли­ја сва­ке др­жа­ве. Као што сва­ка ће­ли­ја у на­шем те­лу има сво­ју функ­ци­ју та­ко и сва­ка по­ро­ди­ца у све­ту има сво­ју функ­ци­ју.

Нова биографија Библије

Kонрад Шмид, Јенс Шредер: ”Настанак Библије. Од првих текстова до Светог Писма” (Schmid, Konrad / Schröter, Jens:Die Entstehung der Bibel - VON DEN ERSTEN TEXTEN ZU DEN HEILIGEN SCHRIFTEN, C.H.Beck, München 2019)

Библија је данас фиксирани, коначни појам, али питање која књига припада Библији, било је питање канона око кога су се столећима ломила копља. Библија сабира под своје сводове различите дијахроне текстове из преко хиљаду година и ипак делује као једна књига. Како је дошло до тог чудесног дела?

Конрад Шмид и Јенс Шретер, протестантски теолози, објашњавају како су из различитих жанрова - древних приповести, песама, мудрих изрека, закона и писама/посланица у ранохришћанским заједницама и описима деловања и живота кроз један дуги процес настали свети списи Јевреја и хришћана, који се до данас у целокупном свету читају.