Наука

Акцелератор ће морати да чека до пролећа

CERNЕвропска организација за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) саопштила је да ће морати да се чека до пролећа да се поново пусти у погон највећи акцелератор честица на свету због потребних оправки и редовног зимског затварања.

Портпарол ЦЕРН-а Џејмс Жилис рекао је да поправке на уређају неће моћи да буду завршене пре предвиђеног зимског затварања у новембру.

Највећи разбијач миличестица хадрона, који је требало да послужи за сложени научни експеримент симулирања Великог праска, већ два пута се теже кварио и при последњем квару речено је да неће моћи да се користи најмање два месеца.

Допринос СПЦ јавној расправи о Предлогу закона о заштити података о личности

Одговарајућина позив заинтересованим институцијама нашег друштва да се укључе у плоднудебату о Предлогу закона о заштити података о личности, Центар за проучавање и употребу савремених технологија при Архиепископији београдско-карловачкој даје на увид јавности стручни извештај урађен од странесвог правног тима из области електронске приватности.

Извештај Центра на 10 страна А4 PDF формата, са конкретним решењима, изменама и допунама чланова Предлога закона, можете преузети ОВДЕ.

Традиција римске државе и хришћанске Цркве приликом установљавања односа између Цркве и државе

Питање о односу између Цркве и државе по својој суштини јесте јуридичко /правно/ питање. Међутим, јуридичка начела са којима је живио грчки свијет не побуђују ни код кога неки нарочит интерес, док је смисао за право римског народа одувијек био предмет поштовања научника. Римљани су били «уски» у области умозрења, под пером њихових мислилаца философска питања врло брзо добијају уско практичну димензију, али је зато тај народ био јако талентован за администрацију и организацију: умио је да осваја, али је умио и да управља. Међутим, управо тај дар је недостајао Грцима. У цвијету своје историје они никада од својих република никада нису могли образовати стамену, чврсту политичку цјелину; чак и када је хегемонија у грчком свијету прешла у моћне руке господара Македоније, и тада су центрипеталне силе однијеле побједу над центрифугалним - монархија Александра Великог њега није надживјела. Склон више умозрењу, Грк је природно био склон да сву своју пажњу усредсриједи на развој догматске мисли, а да у забораву остави област практичних односа.

Два века од оснивања Велике школе, претече Универзитета

Велика школа Сутра се навршавају два века како је беседом "О дужном почитанију к наукама" Доситеј Обрадовић отворио врата полазницима Велике школе, првој те врсте у Србији, која је представљала претечу данашњег Универзитета у Београду.

Међу првим ђацима који су тог 1. септембра по старом календару, 13. по новом, ушли у клупе Велике школе били су син Карађорђев, Алекса Карађорђевић, Вук Караџић, Милан и Иван Стојковић, Николче Карапанџић, Милосав Здравковић, Макса Ранковић, Милоје Божић, Јовица Миловановић и други, углавном синови устаника, а касније познате личности кнежевине Србије, изјавила је Тањугу управница Задужбине "Доситеј Обрадовић" Мирјана Драгаш.

Свети Николај Жички - Беседа о Јовану и Иродијади

Свети Владика Николај жички и охридски Човечанство је једна горда реч, драга браћо, но посматрано с планине човечанство се не види. Види се магла и виде се облаци, но човечанство се не види. Виде се црне гомиле шума и неправилно изаткана мрежа поља и њива, но човечанство се не види. Назиру се кроз маглу и велики градови као локве просуте сиве боје, и назиру се реке и путови као извијугани бели конци, но човечанство се не назире. Не виде се царске палате, ни парламенти, ни храмови, нити се виде муве, које прелетају те предмете људске гордости, нити се виде врапци који лете над мувама, ни орлови који лете над врапцима - само се види горе мало плаве боје, што људи зову небо и доле мало сиве боје, што људи зову земља, и између тога двога нешто, што људи не зову никако. Посматрачу на планини најзад се заморе погледи тражећи у долини под собом човечанство, и он склапа своје очи, развлачи уста на један циничан осмејак и шапће сам себи: човечанство је само једна горда реч ! И затворених очију почиње да слуша, не би ли бар чуо то човечанство.

Јубилеј на Православном богословском факултету Универзитета у Београду

ПБФУБ

Православни богословски факултет обележиће сутра 88. годишњицу прве седнице одржане у ректорату Београдског универзитеа у Капетан Мишином задању којом је озваничен рад те високе образовне институције Српске православне цркве.

Ова значајни датум биће обележен окупљањем на богослужењу у капели Светог Јована Богослова а потом и свечаношћу којој ће присуствовати професори, студенти и сви запослени факултета који је као члан Универзитета у Београду прихватио европске стандарде организовања наставе.