Наука

Јереј Зоран Ђуровић постао доктор патристичких наука у Риму

Дана 22. јуна 2010. године, на Патристичком институту Августинијанум у Риму, јереј мр Зоран Ђуровић постао је доктор патристичких наука. На почетку свечане одбране доктората на тему Протологија и есхатологија у De Genesi ad litteram светог Августина. Егзегетско-теолошка анализа, јереј Зоран Ђуровић је прочитао експозе, а затим је почела дискусија. У дискусији је разматрана тема која је била веома комплексна за истраживање.

Јереј мр Зоран Ђуровић докторира на Патристичком институту Августинијанум у Риму

Дана 22. јуна 2010 у 16,30, јереј мр Зоран Ђуровић ће бранити своју докторску тезу: "Протологија и есхатологија у De Genesi ad litteram светог Августина. Егзегетско-теолошка анализа", на римском Institutum Patristicum Augustinianum.

Нови доктор богословских наука

Дана 28. 05. 2010. на Богословском факултету (Одсек Пастирско и друштвено богословаље) Аристотеловог универзитета у Солуну, јм. Никодим (Богосављевић), сабрат Цетињског манастира, је пред шесточланом комисијом и у присуству заинтересоване публике одбранио докторски рад под насловом „Утицај христологије Св. Григорија Паламе на иконопис (14.-16. в)", и тиме стекао научно звање доктора богословских наука.

Међународна богословска конференција у Волосу

Од 3. до 6. јуна ове године у грчком граду Волос одржана је међународна богословска конфереренција на тему „Нео-патристичка синтеза или Пост-патристичко богословље: Може ли православно богословље бити контекстуално?". Конференцију је организовала Богословска академија Волос (Грчка) у сарадњи са Програмом за православне студије Фордам универзитета (Њу Јорк), Катедром за православно богословље универзитета у Минстеру (Њемачка) и Румунским институтом за међу-православне, међу-конфесионалне и међурелигијске студије (Румунија). Учесници су били познати богослови из разних земаља.

Манастир Велика Лавра на Светој Гори

Манастир Велика Лавра се сматра мајком свих општежитељних светогорских манастира. Основао га је свети Атанасије Атонски 963. године. Своје златно доба доживљава у четрнаестом веку, када су у манастиру живели бројни подвижници, а касније светитељи, међу којима је био и свети Григорије Палама.

Злочини бугарског окупатора у Сурдулици (1915-1918)

Говор др Славенка Терзића, историчара из Београда на одржаној Свечаној академији поводом Преноса моштију сурдуличких мученика и освећење Спомен-костурнице (1924-2010) у Сурдулици, недеља, 6. јуни 2010.

ЗЛОЧИНИ БУГАРСКОГ ОКУПАТОРА У СУРДУЛИЦИ (1915-1918) - Реч на спомен-академији у Сурдулици 28. маја 2010

Наше подсећање вечерас на догађаје и зверства бугарских окупационих трупа на овим просторима 1915-1918. године није само суочавање са прошлошћу, како се то каже у наше време, јер онај ко хоће да заборави злочин спреман је и да га понови, него и скромна тиха молитва за душе више хиљада невиних српских жртава убијених у Сурдулици. Истина је пут до помирења и суседског разумевања.