Наука

Pro et contra - еутаназија и аподиктичка етика

Разантни развој сазнања у области медицине и нових медицинских могућности да се продужи људски живот фундаментално су изменили однос људи према смрти.

У модерном друштву измењених епистемолошких парадигми, које се у Немачкој зове Wissensgesellschaft («друштво знања”, по аналогији са појмом „knowledgeable societies“, насталом у англосаксонској социологији), уочавају се све бројнији примери стремљења људи ка ”самоодређењу часа сопствене смрти”. Овај феномен је, више можда но у другим земљама Европе, водио ка сучељењу политичких дискурса. У мешовитом хору опонената посебно место имају велике Цркве у Немачкој, које се интензивно и гласно укључују у јавне контраверзне дебате. Њихове биополитичке примедбе и интервенције су легитимисане еклисиолошким начелима у форми ауторитативног гласа о ”друштвеном”, односно ”моралном надзору” Цркве.

Проф. Жак-Франсоа Копосима: Положај хришћана на Блиском истоку

Професор Жан-Франсоа Колосима гостује у нашој земиљи од 20. до 27. маја 2015. године.

Жан-Франсоа Колосимо рођен је 1960. године у Авињону, Француска, доцент је на патрологији на Богословском институтуСветог Сергија у Паризу, где води и семинар за постипломске студијеПравославље у савременом свету. Дугогодишњи издавач и публициста, доскора је био председник Центар натионалду Ливре, еминентне државнеинституције, свејеврсног Министарства за књигу - позиција на коју га јепоставио тадашњи француски председник Саркози лично. Тренутно једиректор ЦЕРФ-а, реномиране француске издавачке куће, познате поиздањима из области хришћанства и религије, у оквиру које излази ичувена колекција светоотачких дела Sources chrétiennes. Често гостује нафранцуским телевизијским каналима коментаришући различите друштвене, анарочито политичке феномене у вези са религијом, пре свега хришћанством.Аутор је многобројних чланака у престижним француским часописима Монду, Фигароу ... а такође и писац серије књига о најважнијим савременимидеологијама и њиховом повезаношћу са религијом ( српски превод његовекњиге о Ирану ускоро ће бити објављен), као и неколико сценарија задокументарне филмове.

Нови доктор наука

На Филозофском факултету Универзитета у Бањалуци 30. априла 2015. године јереј Драган Шућур одбранио је докторску дисертацију под називом Српска Православна Црква у Босни и Херцеговини 1945–1958. Чланови комисије били су проф. др Предраг Пузовић (предсједник комисије), доц. др Горан Латиновић (ментор) и доц. др Драгиша Васић. Комисија је на крају одбране закључила да докторски рад јереја Драгана Шућура представља значајан допринос истраживању положаја Српске Православне Цркве у комунистичкој Југославији.

Радмило В. Кошутић – нови доктор наука

Радмило В. Кошутић – нови доктор наука
Радмило В. Кошутић – нови доктор наука
Радмило В. Кошутић – нови доктор наука
Радмило В. Кошутић – нови доктор наука

Дипломирани студент Богословског факултета Кошутић одбранио своју докторску дисертацију на Филолошком факултету Београдског универзитета.

Радмило В. Кошутић je рођен 1981. г. у Београду. После завршене основне школе и VI веоградске гимназије, дипломирао је на Богословском факултету у Београду. Магистарске студије је завршио у Риму на Папском универзитету Грегоријана (Институт за религију и културу, специјализација: историја религије и аврамистичке религије) на тему „Ибн Хазмова и Спинозина критика Торе“. Докторску дисертацију „Култура светог и уметност хармоније у Јаковљевим лествицама“ одбранио је на Филолошком факултету у Београду 1.4. 2015. године из области историја религије и културна антропологија. Докторски рад од 261 стране састоји се из пет целина:

Митрополит Иларион примио делегацију Друштва за истраживање Новога завета

Митрополит Иларион примио делегацију Друштва за истраживање Новога завета
Митрополит Иларион примио делегацију Друштва за истраживање Новога завета
Митрополит Иларион примио делегацију Друштва за истраживање Новога завета
Митрополит Иларион примио делегацију Друштва за истраживање Новога завета

Ректор Универзитета за постдипломске и докторске студије Митрополит Иларион примио је 20. маја 2015. г. делегацију међународног Друштва за истраживање Новога завета (Studiorum Novi Testamenti Societas), организације која обједињује  у свету познате стручњаке по новозаветним питањима. Делегацију су сачињавали проф. К.-В. Нибур (Јена, Немачка), професор Х. Караколис (Атина, Грчка) и професор протојереј Василе Михок (Сибиу, Румунија).