Наука

Архиепископ охридски Јован: Да сви будемо једно!

Архиепископ охридски Јован: Да сви будемо једно!
Архиепископ охридски Јован: Да сви будемо једно!
Архиепископ охридски Јован: Да сви будемо једно!
Архиепископ охридски Јован: Да сви будемо једно!

Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован одржао је предавање у великом амфитеатру Православног богословског факултета Универзитета у Београду под називом „Да сви будемо једно“, у организацији Студентског парламента Православног богословског факултета и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке.

Предавању су, поред великог броја студената, присуствовали и епископи брегалнички Марко и стобијски Давид.

На ”друштвеним” мрежама нас има. А на молитвама?

У уторак, 12.маја 2015. године у 19 часова, у Задужбини Илије М. Коларца у Београду протојереј-ставрофор др Милош Весин одржаће предавање на тему На ”друштвеним” мрежама нас има. А на молитвама?.

Стрмоглав монаха Артемија расколника и његове секте

Биографија: Марко – Артемије Радосављевић, рођен 15. 1. 1935, у селу Лелићу више Ваљева; завршио Београдску богословију 1958; служио 2 године војску; на препоруку Еп. Јована Шабачковаљевског изабрао монаштво и замонашен од Оца Јустина у Ман. Ћелије на Аранђеловдан 1960; затим рукоположен за ђакона; до 1964. г. завршио Богословски факултет у Београду; потом био професор у Богословији у Ман. Крки 1964–68; потом је ту службу, уз сагласност Синода, напустио и отишао у Париз, но како Далматински Еп. Стефан није дао сагласност за одлазак, буде од њега стављен под забрану свештенослужења. Убрзо из Париза пређе у Атину и, на препоруку јером. Амфилохија и Атанасија, прими га за свог клирика Митрополит Атички Никодим и постави га, са платом, да служи у женском Манастиру Св. Тројице Коропи крај Атине, одакле је спремио докторат, на грчком, уз нашу помоћ, штампао га 1975. г. и успешно одбранио (Тајна спасења по Св. Максиму Исповеднику). Од тада ништа озбиљније није написао, осим неколико превода Св. Максима (користећи се углавном руским; превео је како-тако Велики Канон и Страстну Седмицу), изузев краћих текстова с „догматским претензијама“, објављених у покренутом часопису „Св. Кнез Лазар“, где је окупио мању групу „ревнитеља Православља“, уско зилотског карактера (нпр. његов текст о Исповести, са преко 160 питања, копирајући језуитске обрасце; текст о Посту, налажући против Канона „пост у суботу“!).