Наука

Рођена прва генетски модификована беба

У Севиљи је рођена прва генетски модификована беба - мали Хавијер дошао је на свет како би спасао живот свог брата Андреа.

беба Шестогодишњи Андре болује од анемије типа Бета Таласемиа, наследног поремећаја грађе хемоглобина, и лекари ће сада искористити стем ћелије из пупчане врпце новорођенчета како би обавили трансплатацију коштане сржи. Хавијер се родио са 3.4 килограма тежине, а читава процедура изведена је у Шпанији. Родитељи Соледад Пуертас и Андре Марискал захвалили су се медицинском тиму од 31 доктора и 14 истраживача, који су пажљиво одабрали ембрио чије су се карактеристике највише подударале са ткивом његовг брата.

Извор: www.blic.co.yu

"Породица и Црква" - предавање Епископа Григорија у Дому културе у Палама

предавање У организацији Омладинског савјета града Источно Сарајево, у Дому културе у Палама, 10. октобра 2008. године, Епископ захумско-херцеговачки Г. Григорије одржао је предавање на тему „Породица и Црква". Предавању су, међу бројним посетиоцима, присуствовали и Министар вера у Влади Републике Србије г. Богољуб Шијаковић и Министар рада и борачко-инвалидске заштите у Влади Републике Српске г. Бошко Томић.

Аудио-запис предавања Владике Григорија можете чути ОВДЕ.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка

Патријарх Павле: Живети по науци Еванђелској свакога дана, часа и минута

Патријарх ПавлеНо шта ће чинити други то зависи од њих, то је у њиховим рукама, али шта ћемо чинити ми, у нашим је рукама. Бог очекује од нас, очекују и свети преци наши, да увек поступамо као народ Божији, као људи свесни, који знају шта раде јер има и оних који то не знају, по речи Господњој са крста за оне злочинце који су се под крстом ругали Њему, а Он се молио Оцу: "Оче опрости им, не знају шта раде". Ми дакле, браћо и сестре, да увек будемо они који знају шта раде и да то што треба и радимо и чинимо и по еванђелској науци се владамо. Јер хришћанство јесте то: знање науке еванђелске, науке Господа Исуса Христа и живот по тој науци свакога дана, свакога часа, свакога минута.

Патријарх српски Павле

Преузето из књиге Живот по Јеванђељу, Патријарх српски Павле, Народна и универзитетска библиотека у Приштини и Арс Либри, Београд,1998.

Михајло Пупин, српски научник светског имена

Данас се навршава 154 године од рођења Михајла Пупина, српског научника који је светску славу стекао проналаском "Пупинових калемова" који су омогућили пренос електричних сигнала на велике даљине.

ПупинПодстакнут анексијом Босне и Херцеговине од Аустро-Угараске Пупин је почео политички ангажман и од тада је, ослањајући се на ауторитет светски угледног научника, бранио српске интересе. Од 1911. године био је и српски генерални конзул у Њујорку. Био је и одличан популаризатор науке, док је за аутобиографско дело "Са пашњака до научењака" 1924. године добио је Пулицерову награду за књижевност.

Књига о српској средњовековној баштини

У Српској академији наука и уметности (САНУ) представљено је истраживачко дело академика Михаила Валтровића и архитекте Драгутина Милутиновића. Материјал о српским средњовековним споменицима, углавном црквама и манастирима, направљен у периоду између 1871. до 1884. године, објављен је после 150 година.

Европа топлија од остатка света

Просечна температура ваздуха у Европи расте брже од светског просека, тако да владе европских земаља морају да повећају улагања у прилагођавање климатским променама.

планетаУ извештају Европске агенције за животну средину се наводи да глобално загревање највише угрожава европске планине, обалу, Средоземље и Арктик. Регион Средоземља ће постати још сувљи, а север континента влажнији, показала је најновија студија објављена у Ослу.

"Просечна температура ваздуха у свету је у односу на ниво пре индустријске револуције порасла готово 0,8 степени Целзијуса, а у Европи и северној Земљиној хемисфери још више", наведено је у истраживању, уз податак да се температура у Европи повећала за један степен Целзијуса.

Уколико се наставе садашњи трендови, север Европе ће до краја овог века имати још више падавина него раније, док ће се у региону Средоземља повећати површина пустињских предела.