Наука

Измирење Бога и човека

Православно богословско друштво „Отац Георгије Флоровски" (The Fr. Georges Florovsky Orthodox Christian Theological Society), које делује у оквиру Принстонског Универзитета (Princeton University), организовало је свој први годишњи патристички симпосион 11. и 12. фебруара у Принстону (САД, држава Њу Џерси), са темом „О крсном дрвету: Светоотачко учење о искупљењу" ("On the Tree of the Cross: The Patristic Doctrine of Atonement").

Митрополит волоколамски Иларион одржао предавање на Богословском факултету у Београду

Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски Г. Иларион (Алфејев), Председник Одељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије, одржао је синоћ, 31. марта 2011. године, предавање на Православном богословском факултету Универзитета у Београду у присуству Преосвећеног Епископа бачког др Иринеја - декана Факултета, професора, наставниика и студената ове највише високошколске установе наше Свете Цркве.

Биографија Митрополита волоколамског Илариона (Алфејева)

Митрополит Иларион (у свету Григорије Валериевич Алфејев) рођен је 24. јула 1966. године у Москви. Од 1973. до 1984. године студирао је у Московској средњој специјалној музичкој школи у класи виолине и композиције. Са 15 година постаје чтец у цркви Васкрсења у Москви. Као ипођакон Митрополита волоколамског Питирима (Нечаева), 1983. године на послушању је у Издавачком одељењу Московске Патријаршије. Годину дана касније, после завршетка школовања, уписао се на Московски државни конзерваторијум. Од 1984. до 1986. године служио је у војсци.

Средина поста: Часни Крст

Трећа недеља Великог поста се назива Поклоњење Крста. Тога сс дана на великом бденију, после великог славословља, у свечаној литији износи Крст на средину храма - где остаје преко целе седмице. После службе је прсдвиђен посебан обред поклоњења Часном крсту. Важно је да се напомене да тема Крста, која доминира у химнографији те недеље, није страдање, него победа и радост. Штавише ирмоси недељног канона су узети из пасхалне службе - „Дан васкрсења" - а канон је парафразиран ускршњи канон.

Петар Василијадис: Крст - центар павловске сотириологије и апостолског служења

Свети Апостол Павле се са правом сматра оцем хришћанског учења о спасењу. Његова бројна позивања на Исусову смрт као чин спасења су, без сумње, одредили основни сотириолошки концепт хришћанства. Ипак, први покушај систематског излагања овог важног хришћанског учења се појавио тек у доба схоластичке теологије. Управо у време које је уследило непосредно после раздељивања источног и западног хришћанства Анселмо Кентерберијски је објавио своју познату "теорију сатисфакције". У свом познатом делу Cur Deus homo? он је, на основу јуридичког односа између Бога и човека, покушао да покаже неопходност Христовог оваплоћења и смрти на крсту за спасење људског рода. Божанска Праведност, веровао је он, је, због људске непослушности захтевала задовољење које сам човек није могао да пружи - зато је сам Бог на себе преузео казну распињањем.

Многи се исповедају али мало њих се каје

Исповест је једна од Светих Тајни наше Цркве. То није формална, уобичајена радња („да бисмо били на сигурној страни", или „да бисмо се припремили за долазећи празник"), није насилини и неприпремљен акт, то није изолована дужност и обавеза, потреба за психолошким растерећењем. Исповест увек треба да буде пропраћена покајањем. Један Светогорски старац каже: „Многи се исповедају, али мало њих се каје!" (старац Емилијан из манастира Симонопетра, Света Гора).