Наука

Осам векова Милешеве: У знаку Руса

Осам векова Милешеве: У знаку Руса
Осам векова Милешеве: У знаку Руса
Осам векова Милешеве: У знаку Руса
Осам векова Милешеве: У знаку Руса
Осам векова Милешеве: У знаку Руса
Осам векова Милешеве: У знаку Руса
Осам векова Милешеве: У знаку Руса
Осам векова Милешеве: У знаку Руса

Много шта су Доментијан и Теодосије прећутали о Сави, па би према њима испало да је он по преласку у велики грчки Манастир Ватопед „заборавио“ руски Манастир који га је први примио, а то би било неповољно по Саву, познатог по својој добродетељи за скоро све манастире Свете Горе. Преко Милешеве, добијен је још један детаљ Савиног рада, који сведочи да преласком у Ватопед везе са Русима нису прекидане.

Осам векова Милешеве: Сава као мисионар

Осам векова Милешеве: Сава као мисионар
Осам векова Милешеве: Сава као мисионар
Осам векова Милешеве: Сава као мисионар
Осам векова Милешеве: Сава као мисионар
Осам векова Милешеве: Сава као мисионар
Осам векова Милешеве: Сава као мисионар
Осам векова Милешеве: Сава као мисионар
Осам векова Милешеве: Сава као мисионар

Свети Сава стиже као најпогоднија личност, која има начина да савлада све препреке, било да су оне политичке, верске, па чак и војничке природе, што се показало више пута. Савина Житија мало говоре и о његовом раду у земљи, уз ретке помене било чега конкретног. Стога се не може очекивати да саопште више детаља ни о Савином путу код угарског краља. Приликом ове посете Угарској, о којој биографи говоре на особит начин – и која се обично своди само на Савино чудо са грâдом – вероватно је требало решавати положај православних на простору северно од граница српске државе, простор који је само неку деценију раније био у саставу Византије и под управом Цариградске патријаршије. Сад је бригу о њему могла преузети једино српска Архиепископија, пошто је географски гледано најближа овом подручју.

Разговор са антропологом Наталијом Гончаровом

Разговор са антропологом Наталијом Гончаровом

Наталија Гончарова, антрополог, виши научни савјетник на Московском универзитету (Универзитет биологије), гост је наших манастира од 23. до 30. јуна. Вршилаје антрополошку анализу у манастиру Бешка а сада ради у Светоархангелском манастиру на Михољској превлаци код Тивта. За наш Радио говори о својим истраживањима у Црној Гори. /СВЕТИГОРА/

Радио Искон: Разговор са Игуманом Методијем

Радио Искон: Разговор са Игуманом Методијем

Разговор са Архимандритом Методијем, игуманом Свете царске лавре манастира Хиландара. Разговор водио: Монах Јустин, 14. јун 2011.

Извор: Епархија врањска

Свети Јероним Стридонски

Св. Јероним је сигурно један од најзначајнијих књижевних стваралаца, али и подвижника, које је дала Латинска Црква. 347. се најчешће наводи као година рођења светитеља. Сам Јероним је забележио да је рођен у Стридону (О знаменитим људима, 135). Истраживања и даље нису тачно локализовала место Стридон, изгледа да је то био мали градић негде у Далмацији, стога се Јероним често назива Далматинцем.

Као пуно име светитеља наводи се Софроније Јевсевије Јероним. Међутим, овај навод није тачан. Софроније је био монах који се спријатељио са Јеронимом, чак је и неке његове списе превео на грчки језик. Изгледа да је у тим преводима, поред Јеронимовог, стајало име преводиоца – Софроније, па је отуда грешком додато Јерониму. Што се тиче имена Јевсевије, то је било име његовог оца које је он сам себи додао. Узгред, име Јероним је грчког порекла и значи „свето име“.

Нова сазнања о почецима високог образовања у Срба

Нова сазнања о почецима високог образовања у Срба

Просвећени Висарион Павловић, Епископ бачки 1731-1756, отворио је 8. септембра 1731. Рождество-Богородичну латинословенску школу у трајању од шест година, а око 1740. и Философско-теолошку Академију – дакле прву српску високу школу.

Проучавања у области историје школства и педагошких идеја често доводе до ревалоризације чињеница које су у одређеним епохама посматране као непобитне. Недавна истраживања проф. др Богољуба Шијаковића, др Александра Раковића и доц. др Владимира Вукашиновића, пружају нов поглед на историјат високошколског образовања у Срба, који омогућава да се његов настанак веже за средину 18. века. На тај начин долазимо до сазнања да се Срби по својим традицијама у области високог образовања могу сврстати у ред најразвијенијих европских народа.

Православни богословски факултет је одличан избор

Православни богословски факултет је одличан избор

О Православном богословском факултету и богословским студијама у Србији за Православље је говорила др Ксенија Кончаревић, редовни професор и продекан за наставу ПБФ, аутор више уџбеника, преводилац и стручњак у области теолингвистике.

Реците нам нешто о историјату и значају ове високошколске установе за нашу Цркву и народ у целини.

— Идеја о оснивању Православног богословског факултета који би деловао у саставу Универзитета први пут је у српској јавности изнета још 1860. године. Први пројекат наставног плана овог факултета утврђен је 1870. године.