Наука

Епископ Атанасије (Јевтић): Историја и богословље светих икона

Седми Васељенски сабор сазван je и одржан у Византији, у Цариградској патријаршији, конкретно у митрополији Никејској у Витинији, и трајао je од 24. септембра до 23. октобра 787. године. Гоњење светих икона и православних иконофила започео је цар Лав III већ 726, а нарочито 730. године, својим едиктима о уклањању и уништавању икона из храмова, што је спровођено не само у Цариграду, него и широм Византијског царства. Прогону икона и иконопоштоватеља успротивио се цариградски патријарх Герман.

Живи храм Земље живих

Свети апостол Петар позива хришћане да се уграде као живо камење у храм као у грађевину духовну (1Пт 2,5). Овај позив нас подстиче да размислимо о значају храма и његовог истинског и духовног смисла. Значај светишта у његовим различитим облицима потрђује читава историја рода људског, укључујући и Свето Писмо.

Литургијски етос епске народне песме Свеци благо дијеле

Страдање је као феномен присутно у свим видовима овоземаљске егзистенције. Оно је жива рана у месу свега што постоји. Због тога је тако много сачуваних и несачуваних одговора на тему страдања. Нема ниједне религије, философског учења, нити било које делатности људске мисли која се није надносила над овим незаобилазним сапутником свега што путује по земљи.

Нови циклус трибина у Саборној цркви у Крагујевцу

У понедељак 21.фебруара 2011.године, предавањем професора др Драгана Милина, шефа катедре за Стари Завет на Православном богословском факултету СПЦ Универзитета у Београду, отпочео је нови циклус трибина у Епархијском духовном центру Саборне цркве у Крагујевцу.

Ђакон Бранислав Ђурагић: Црква, истина и живот

У четвртак, 3. марта текуће године, са почетком у 19 часова, у великој сали зграде Друштвено-политичких организација у Бачкој Паланци, на позив овдашње Црквене општине, Ђакон Бранислав Ђурагић, сабрат Саборног храма у Новом Саду, одржао је предавање на тему „Црква, истина и живот".

Пост - промена философије живота

Тема људског пада је тема антрополошка. Сагласно Божанском откровењу, човјек је биће које је на граници свјетова, биће у коме је Бог умијесијо тијесто духовно и материјално; он је зеница васионе, створење саздано по слици (узет са лика) и прилици Божијој. Он је биће створено, али није створено завршено. Људско биће није само пресликано, није просто одсјај Божанског, него истовремено има и динамички дар да, на основу онога што јесте, буде нешто много више и много савршеније. То и значи и пралик. Дакле створен је са лика, по лику - икони, али и по обличију - прилици. "Прилик" је нешто што иде ка Лику. Са лика и ка лику - у томе је распон и динамизам људске личности који је основно својство људске природе, и нема ни једне философије земаљске која би то довела под знак питања. Свака философија и наука опитно знају да је човек биће динамично, испуњено изузетним могућностима. Биће које, богословски речено, не само дато него и задато. Човјек је задатак, Божији и природе у којој се рађа, и свој сопствени задатак.

Владика Атанасије: Патрологијa 2, предавања на Православном богословском факултету

Поздравна реч драгом госту: Драги и поштовани колеге, студенти и професори, Катедра за патрологију има част да вас све данас угости у овом великом амфитеатру. Повод за овакав сусрет јесте гостовање нашег угледног Епископа и уваженог професора, умировљеног Eпископа Захумскохерцеговачког Атанасија Јевтића. /видео записи предавања/