Наука

Научно издање Biblia Hebraica Stuttgartensia као„Reader‘s Edition“

У фебруару ове године је код Немачког библијског друштва (Deutsche Bibelgesellschaft) објављена такозвана Biblia Hebraica Stuttgartensia (BHS).

Ова BHS је меродавни јеврејски текст Светога Писма Старога Завета и уједно једна од најпоузданијих подлога за даље преводе Библије. Ново издање нуди читаоцима на енглеском језику драгоцену помоћ и упутства у читању/разумевањутекста и помоћ при превођењу оригиналног текста. Код свих јеврејских речи које се појављују мање од седамдесет пута у тексту дата је граматичка форма и енглески превод, етимологија, као и дескрипција контекста у коме се та реч/појам појављују. Уз све то је придодат и глосар (речник, појмовник) учесталих јеврејских речи. Уз њих је читање текста Библије и без додатних лексикона и граматика могућ. Означене су напомене на маргинама, такозване ”мале масоре” (масоретски текст), као и упутства на ”велике масоре”, а уз то  и варијанте другачијег читања, паралелних места и претпостављаних погрешака које су филолози идентификовали.

Јеванђеље Светог апостола Јована: богословље, Црква и духовност

”Библијски дани” у Католичкој академији у Минхену

Ова угледна установа Католичке Цркве у Баварској са седиштем у Минхену организује сваке године неколико ”Библијских недеља”. Оне нису друго до колоквијуми којима председава један од стручњака за извесне богословске тематске јединице Библије, а уз подршку више богословских стручњака из те или сродне области. Као што то савремене академске конвенције налажу, обично се, мимо предавања пред општим формумом, интензивно ради и у секцијама,чији се резултати излажу у једном од панела и критички разматрају у општој дискусији/дебати у пленуму.

Тако је ове године тема првих ”Библијских дана” била посвећена пасхалном циклусу, односно: ”Јеванђеље од Св. Апостола Јована: богословље, Црква и духовност” (Das Johannesevangelium: Theologie, Kirche und Spiritualität). Тродневним радом овог колоквијума је руководио професор новозаветне егзегезе из Трира др Ханс-Георг Градл. Заједно са професорима за Нови Завет, Јергом Фрајем из Цириха, Силке Петерсеном из Хамбурга, Михаелом Тилијем из Тибингена, Ханс-Улрих Вајдеманом из Зигена, као и једним историчарем уметности Волфгангом Августином, и уз то, једним теоретичарем књижевности Данијлом Вајднером из Берлина и учешће амбициозне публике – око 120 учесника – настојало се да се зађе у рефлексивне висине овог веома сложеног текста Четвртог Јеванђеља.

СЕПТУАГИНТА - Превод Старога завета на грчки језик

Септуагинта је уобичајени стручни назив превода Старога завета с јеврејског језика на грчки, и то на основу предања да је седамдесет лица, седамдесеторица (лат. septuaginta) или, тачније, седамдесет два научника радило на овом преводу.

Неки библисти своде израз Септуагинта, превод Седамдесеторице, само на превод Петокњижја (првих пет књига Старогха завета), пошто је оно било онај корпус књига који је, према раном предању, тада преведен, мада се њиме означава превод углавном целога Старога завета. И премда је овај превод био Библија ране Цркве и Jудејства све до пред крај 1. века по Хр., овај превод скоро да није сматран значајним у Западној цркви, како би требало да буде, без сумње услед тога што се та Црква слепо држала јеврејског канона старозаветних књига (У Православној цркви управо је превод Седамдесеторице поштован као богонадахнут; у словенском свету је уживао углед и из разлога што је послужио као предложак за превод Старога завета на словенски језик. - прим. прев.).

Владика славонски Јован одржао предавање у Бијељини

У недјељу 29. марта 2015. године, када славимо успомену на Свету Марију Египћанку, као последње предавање у низу великопосних предавања имали смо задовољство да угостимо у Бијељини Епископа славонског г. Јована.

Сведочанство чудеса славног светитеља

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Г. Милутина, Црквена општина Мионица приредила је промоцију књиге протојереја- ставрофора Ненада Андрића "У сретање Светом Нектарију Егинском Чудотворцу", 29. марта 2015. године, у мионичком Културном центру. Сабрање отворили директорка Библиотеке "Милован Глишић" Весна Марковић и архијерејски намесник колубарски протојереј- ставрофор Саша Тимотић, а о књизи су говорили ђакон Душан Новаковић, иконописац из Ваљева и аутор.