Наука

Битна је слога

Тиха реч хришћанина у буци постмодернизма

Велика је наша дијаспора политичка и економска. Занима нас Ваше мишљење о дијаспори.

Нећу да понављам оно што су остали понављали, али морам да кажем да је дијаспора врло значајна. Ми заиста имамо красне људе у дијаспори. Мислим, пре свега, на православне Србе, посебно на оне који не претерују са политиком и не опредељују се ни за једну страну наших трагичних политичких подела. То су људи довољно образовани да цене историју Србије и да трезвено размишљају о догађајима у двадесетом  веку.  Oни много могу да помогну Србији интелектуално, не мислим само на новац, него да помогну својом зрелошћу, православном и образовном зрелошћу.   Какав однос треба  да имају држава и Црква према дијаспори ја не знам. Мислим да је успешније организовати Тело Христово, тј. Цркву без утицаја државе. Некако се Црква, тј. људске личности спонтаније организују без посредовања државе. Ја се иначе не бавим политиком, нити сам био у некој партији, али мислим да се не води добра политика.

Епископ Арсенијe: Пред тајном Крста и Васкрсења

Епископ Арсенијe: Пред тајном Крста и Васкрсења
Епископ Арсенијe: Пред тајном Крста и Васкрсења
Епископ Арсенијe: Пред тајном Крста и Васкрсења
Епископ Арсенијe: Пред тајном Крста и Васкрсења

У четвртак, 2. априла 2015. у 18 сати у Етнографском музеју на Студентском тргу Kоло српских сестара је организовало предваскршње вече на тему Пред тајном Крста и Васкрсења.

Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Арсеније, викар Патријарха српског, одржао предавање на ову тему,  које овде доносимо у изводима:

Научно издање Biblia Hebraica Stuttgartensia као„Reader‘s Edition“

У фебруару ове године је код Немачког библијског друштва (Deutsche Bibelgesellschaft) објављена такозвана Biblia Hebraica Stuttgartensia (BHS).

Ова BHS је меродавни јеврејски текст Светога Писма Старога Завета и уједно једна од најпоузданијих подлога за даље преводе Библије. Ново издање нуди читаоцима на енглеском језику драгоцену помоћ и упутства у читању/разумевањутекста и помоћ при превођењу оригиналног текста. Код свих јеврејских речи које се појављују мање од седамдесет пута у тексту дата је граматичка форма и енглески превод, етимологија, као и дескрипција контекста у коме се та реч/појам појављују. Уз све то је придодат и глосар (речник, појмовник) учесталих јеврејских речи. Уз њих је читање текста Библије и без додатних лексикона и граматика могућ. Означене су напомене на маргинама, такозване ”мале масоре” (масоретски текст), као и упутства на ”велике масоре”, а уз то  и варијанте другачијег читања, паралелних места и претпостављаних погрешака које су филолози идентификовали.

Јеванђеље Светог апостола Јована: богословље, Црква и духовност

”Библијски дани” у Католичкој академији у Минхену

Ова угледна установа Католичке Цркве у Баварској са седиштем у Минхену организује сваке године неколико ”Библијских недеља”. Оне нису друго до колоквијуми којима председава један од стручњака за извесне богословске тематске јединице Библије, а уз подршку више богословских стручњака из те или сродне области. Као што то савремене академске конвенције налажу, обично се, мимо предавања пред општим формумом, интензивно ради и у секцијама,чији се резултати излажу у једном од панела и критички разматрају у општој дискусији/дебати у пленуму.

Тако је ове године тема првих ”Библијских дана” била посвећена пасхалном циклусу, односно: ”Јеванђеље од Св. Апостола Јована: богословље, Црква и духовност” (Das Johannesevangelium: Theologie, Kirche und Spiritualität). Тродневним радом овог колоквијума је руководио професор новозаветне егзегезе из Трира др Ханс-Георг Градл. Заједно са професорима за Нови Завет, Јергом Фрајем из Цириха, Силке Петерсеном из Хамбурга, Михаелом Тилијем из Тибингена, Ханс-Улрих Вајдеманом из Зигена, као и једним историчарем уметности Волфгангом Августином, и уз то, једним теоретичарем књижевности Данијлом Вајднером из Берлина и учешће амбициозне публике – око 120 учесника – настојало се да се зађе у рефлексивне висине овог веома сложеног текста Четвртог Јеванђеља.

СЕПТУАГИНТА - Превод Старога завета на грчки језик

Септуагинта је уобичајени стручни назив превода Старога завета с јеврејског језика на грчки, и то на основу предања да је седамдесет лица, седамдесеторица (лат. septuaginta) или, тачније, седамдесет два научника радило на овом преводу.

Неки библисти своде израз Септуагинта, превод Седамдесеторице, само на превод Петокњижја (првих пет књига Старогха завета), пошто је оно било онај корпус књига који је, према раном предању, тада преведен, мада се њиме означава превод углавном целога Старога завета. И премда је овај превод био Библија ране Цркве и Jудејства све до пред крај 1. века по Хр., овај превод скоро да није сматран значајним у Западној цркви, како би требало да буде, без сумње услед тога што се та Црква слепо држала јеврејског канона старозаветних књига (У Православној цркви управо је превод Седамдесеторице поштован као богонадахнут; у словенском свету је уживао углед и из разлога што је послужио као предложак за превод Старога завета на словенски језик. - прим. прев.).