Наука

Предавање проф. др Милоша Весина у Загребу

Предавање проф. др Милоша Весина у Загребу
Предавање проф. др Милоша Весина у Загребу
Предавање проф. др Милоша Весина у Загребу
Предавање проф. др Милоша Весина у Загребу

На празник Сретења Господњег 2015. године, протојереј-ставрофор Милош Весин, професор пастирске психологије и омилитике на Православном богословском факултету у Либертивилу, био је гост Митрополије загребачко-љубљанске. Овом приликом одржао је предавање у свечаној сали Духовног центра и Гимназије у Загребу под темом Православно хришћанство и пренатална психологија.

Против паушалних судова

Различити светови – ”Приручник хришћанство и ислам у Немачкој”

In medias res – иако се овај приручник односи на питање односа двеју религија у Немачкој, њена методичка релевантност се може узети узорном за испитивање односа и проблема и у другим поднебљима.

Године 2013. објављен је "Handbuch Christentum und Islam in Deutschland". Grundlagen, Erfahrungen und Perspektiven des Zusammenlebens. Freiburg im Breisgau 2014. који је издала Фондација Ојген Бизер (Eugen-Biser-Stiftung). Две свеске овог ”приручника” су прерасле у малу енциклопедију у којој су приређивач и педесет и пет аутора својим прилозима/чланцима са највишом стручношћу покрили тематске целине.

Имајући у виду савремену бризантност овог односа – појачани исламистички тероризам у Европи – , овај ”приручник” својом трезвеном логиком научне неутралности и фактичности, уноси уверљиви реализам у односе двеју религија.

Изостанак стварног учешћа у светотајнском животу Цркве

Ако из пастирске перспективе посматрамо учешће у Светим Тајнама већине активних чланова црквене заједнице у данашње време и ако то наше посматрање усмеримо на конкретан појединачни однос верника према Светим Тајнама Цркве, сигурно је да ће већина свештенослужитеља у исто тако великој већини случајева приметити проблем тзв. „обичајног“ приступа Св. Тајнама. Такав приступ је вероватно производ низа историјских околности које су садашњег човека, хришћанина, довеле до таквог стања да у самим Светим Тајнама које се догађају око нас, па чак и у онима у којима и сами учествујемо, не видимо догађај кроз који се суштински мења наш начин постојања. Једна од тих околности које су узроковале такво стање је дефинитивно процес секуларизације који се пред нама одвија већ дуже времена и који је произвео низ генерација чија је већина у црквеним обредима и Светим Тајнама углавном видела нешто застарело и неприкладно за „савременог“ и технолошки унапређеног човека.

Етичке импликације пренаталне дијагностике

Олдос Хаксли описује у својој дистопији „Лепи нови свет“ (1932.), за разлику од Томаса Морове „Утопије“ (1516), како савршено друштво живи у хармонији сходно трима начелима: „стабилности“, „миру“ и „слободи“. Но чини се да Хакслијева визија обмањује. „Савршено“ друштво је је резултат свеобухватног система који почива на вештачкој репродукцији, кондиционирању и индоктринацији тоталитарне светске државе. Морална субјективност њених грађана је стриктно контролисана, опсервирана и изложена сталној манипулацији. Најпре је реч о биолошкој кондиционираности. Људска репордукција се збива изван његове полности, односно исход је техничког процеса оплођења. Социјална кондиционираност се збива путем индоктринације. Чини се да Хакслијев роман није изгубио у својој актуелности. Оно што је изгледало фикционалном визијом, почиње да бива опора стварност у виду ген-техничких процеса савремене репродуктивне медицине.