Наука

Беседа архимандрита Андреја на Вечерњoj праштања

На вечерњој праштања у Саборном храму у Новом Саду, 6. марта 2011. године, архимандрит Андреј Ћилерџић произнео је беседу о смислу хришћанског поста и у име Његовог Преосвештенства Епископа бачког Господина Иринеја сабранима на молитви пожелео срећан почетак Васкршњег поста.

Извор: Епархија бачка

Седми васељенски сабор о иконама

Седми Васељенски Сабор сазвао је цар Константин VI и мајка му царица Ирина. Сабор је одржан у Никеји (где и Први Васељенски Сабор 325), у Витинији, у Малој Азији а против иконобораца. Председавајући сабора је био цариградски патријарх Тарасије. Цар и царица нису лично били присутни на свим саборским седницама, већ на крају су били на последњој седници и потписали су све саборске одлуке. Сабор је одржан у митрополијском храму Свете Софије у Никеји од 24. септембра до 23. октобра 787. године.

Свете иконе (слике) биле су у Цркви одувек поштоване, али Црква све до овог времена није била (јер то није било до тада ни потребно) званично дефинисала и формулисала изричито учење о томе. Почев од 726. до 843. године било је у Цркви, особито на Истоку много оних који су, нажалост, оспоравали значај и употребу икона у Цркви. Особито су се у томе истицали неки византијски цареви (цар Лав III Исавријанац (717-741), Константин V Копроним (741-775), Лав V Јерменин и други) као и поједини епископи (Константин Николијски у Фригији, Тома Клавдиопољски, Теодосије Ефески).

Велики канон Светог Андрије Критског

Током прва четири дана Великог и Часног поста на повечерју чита се велики покајни канон Светог Андреја Критског. Свети Андреј, епископ Критски, беше рођен нем и до седме године није говорио. Када су га родитељи однели у храм и тамо причестили он је проговорио. У четрнаестој години отишао је у манастир Светог Саве Освећеног и показао се изврсним монахом. Учествовао је на шестом Васељенском сабору. Написао је доста поучних књига, песама, канона.. од којих му је овај који читамо у време Великог поста далеко најпознатији. Његов биограф каже: „Гледајући му лице, слушајући медоточне речи, свак се наслађиваше и порављаше". У овом канону све су песме покајног карактера са речима које упућују на пут покајања и спасења.

Епископ Атанасије (Јевтић): Историја и богословље светих икона

Седми Васељенски сабор сазван je и одржан у Византији, у Цариградској патријаршији, конкретно у митрополији Никејској у Витинији, и трајао je од 24. септембра до 23. октобра 787. године. Гоњење светих икона и православних иконофила започео је цар Лав III већ 726, а нарочито 730. године, својим едиктима о уклањању и уништавању икона из храмова, што је спровођено не само у Цариграду, него и широм Византијског царства. Прогону икона и иконопоштоватеља успротивио се цариградски патријарх Герман.

Живи храм Земље живих

Свети апостол Петар позива хришћане да се уграде као живо камење у храм као у грађевину духовну (1Пт 2,5). Овај позив нас подстиче да размислимо о значају храма и његовог истинског и духовног смисла. Значај светишта у његовим различитим облицима потрђује читава историја рода људског, укључујући и Свето Писмо.

Литургијски етос епске народне песме Свеци благо дијеле

Страдање је као феномен присутно у свим видовима овоземаљске егзистенције. Оно је жива рана у месу свега што постоји. Због тога је тако много сачуваних и несачуваних одговора на тему страдања. Нема ниједне религије, философског учења, нити било које делатности људске мисли која се није надносила над овим незаобилазним сапутником свега што путује по земљи.

Нови циклус трибина у Саборној цркви у Крагујевцу

У понедељак 21.фебруара 2011.године, предавањем професора др Драгана Милина, шефа катедре за Стари Завет на Православном богословском факултету СПЦ Универзитета у Београду, отпочео је нови циклус трибина у Епархијском духовном центру Саборне цркве у Крагујевцу.