Наука

Осврт на значај Николе Тесле за Цркву

Услед многобројних упита који се све учесталије постављају Српској Православној Цркви у вези са духовношћу и надахнућем чувеног проналазача и научника Николе Тесле, Српска Православна Црква жели да подсети на неколико чињеница које јасно указују на његов однос према духовности и у том смислу значај за Цркву.

Иако је обимна литература посвећена овом питању, вероватно је основни узрок недоумица и незнања мали број извора доступан на интернету.

Никола Тесла: „Сила трења која највише успорава људски напредак је незнање”

Никола Тесла је син српског православног свештеника Милутина Тесле, ерудите који је био познат и по величини своје библиотеке, по својим инспиративним говорима и изузетним новинским чланцима; и попадије Георгине Ђуке Тесле (девојачко Мандић), за коју Никола Тесла у својој аутобиографији тврди да поседује изузетне проналазачке способности, као и да је изумела мноштво уређаја за домаћинство. Извод из протокола крштених наводи да је Никола Тесла православно крштен неколико месеци по рођењу у цркви Светих апостола Петра и Павла у Смиљану (Аустријско царство) октобра 1856. године. Сви расположиви извори једногласно указују на то да је детињство и рану младост Никола Тесла највише волео да проводи у цркви и библиотеци.

Преводи Светог Писма од 1800. до 1988. године

Може се тврдити да се са преводом Светога Писма у наше доба отпочело са изумом штампарства у Европи у 15. веку. Пошто је овим поступком књигу зацело било много лакше набавити, временом је одраз Библије на писменост и књижевност бивао све већи. Па ипак, изум штампарства није одједном подигао лествицу преводилачке делатности на Књизи над књигама. Кад је Гутенбергова чувена Библија на латинском била објављена око 1456. г.,  Библија је као на потез руке преведена, потпуна или у деловима, на 33 језика (22 европска, 7 азијска и 4 афричка). Временом је штампана на скоро свим језицима у тад постојећим преводима. До средине 15. века неки од та 33 језика више нису били живи језици, па је Свето писмо на тим тзв. мртвим језицима објављивано евентуално за библисте или за стручну богословску употребу. До 1500. г. Библија је штампана на 11 језика од она 33 језика, а два језика су додана овом броју на која је Библија преведена, а то су српски и португалски.

Духовна трибина у Буковичкој цркви у Аранђеловцу

Духовна трибина у Буковичкој цркви у Аранђеловцу
Духовна трибина у Буковичкој цркви у Аранђеловцу
Духовна трибина у Буковичкој цркви у Аранђеловцу
Духовна трибина у Буковичкој цркви у Аранђеловцу

У недељу, 29. маја 2016. године, у сали Црквене општине буковичке цркве, при храму Светог архангела Гаврила у Аранђеловцу, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована, духовну трибину под називом „Лествица духовног уздизања“ одржао је протојереј-ставрофор др Зоран Крстић. На почетку предавања присутнима се обратио и захвалио на доласку у великом броју старешина храма протојереј-ставрофор Драгомир Кеџић.

Српска теологија данас

Српска теологија данас
Српска теологија данас
Српска теологија данас
Српска теологија данас

Дана 27. маја 2016. године на Православном богословском факултету Универзитета у Београду протојереј-ставрофор проф. др Радомир В. Поповић, управитељ Института за теолошка истраживања, свечано је отворио осми годишњи научни скуп Српска теологија данас 2016.

Уз захвалност свим учесницима, професор Поповић је изразио наду да ће се и у наредним годинама одазивати позиву Богословског факултета да учествују на научном скупу Српска теологија данас. Ове године је пријављено 55 реферата а учесници, подељени у две групе, своје реферате представили су научној јавности. После веома живе и плодоносне дискусије завршен је научни скуп Српска теологија данас 2016.