Наука

”Заједничко треба да заједно и чинимо”

Кардинал Курије Курт Кох  види код папе Фрање нове акценте у екумени У недавном интервјуу који је кардинал Курије Курт Кох дао католичкој агентури KNA, овај ”министар за екумену” истиче да папа Фрања прати збивања у екумени са много већим интересовањем и ангажовањем но његови претходници на катедри Св. ап. Петра.

Папа ставља снажне акценте на заједничке молитве и заједничке сусрете. Иза тога стоји ”реалистичко схватање да ми у екумени не можемо много даље да се крећемо само вођењем богословског дијалога”. Пријатељски односи су предуслов да се богословски дијалог уопште може водити, вели кардинал Кох, Председник папског Савета за јединство хришћана. Папи је стало до мисије Цркве која проповеда Јеванђеље у свету и додаје да папа Фрања жели да ”све што можемо заједно да то и чинимо заједно”.

Митрополит Порфирије посетио Универзитет у Загребу

На позив Ректора Загребачког Универзитета професора dr. sc. Дамира Бораса, у петак 24. јула 2015. године, Митрополит загребачко-љубљански господин др Порфирије (Перић) службено је посетио Универзитет у Загребу. У пратњи митрополита био је ђакон др Драган Радић.

Патријарху Иринеју биће уручен почасни докторат

У петак 11. септембра 2015. на Академији светог Владимира у Њујорку биће уручен почасни докторат, honoris causa, из богословских наука Његовој Светости Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском Иринеју.

Његова Светост ће овом приликом одржати предавање на тему „Богословље као нада за будућност Цркве“. Свјатјејши ће допутовати у ову знамениту Академију, помолити се у  капели Света Три Јерарха, и затим се упутити у свечану салу Академије. Свечаност проглашења почасним доктором богословских наука одржаће се у 18 ч. у аудиторијуму „Митрополит Филип“, а у наставку ће се приредити разговор за округлим столом у виду питања и одговора.

Поводом 100-годишњице од упокојења (1915-2015)

Др НИКОДИМ (Милаш), епископ далматинско-истријски (1890-1911; +1915)

Никодим Милаш пре монаштва Никола, рођен је 4. априла 1845. године у Шибенику од оца Трифуна и мајке Марије, по рођењу Италијанке која је пре удаје примила православну веру. Милаши су се доселили у Далмацију из Дувна.

Никола је завршио основну школу 1856. године код фрањеваца, а приватну нижу гимназију код доминиканаца, слушајући за то време веронауку у Бовановој српској школи. Будући да нижа гимназија није имала право јавности, Никола је морао поново полагати четврти разред код језуита у Дубровнику. Захваљујући урођеној му интелигенцији и брилиантним одговорима, не само да му је признат четврти, већ му је признат и пети разред и одмах је преведен у шести. Као стипендиста Зелићеве фондације Никола је наставио школовање у задарској гимназији. Иако није имао намеру да се посвети свештеничком позиву, захваљујући православном богослужењу, тој жили куцавици Православне Цркве, Никола се уписује у гимназију у Задру, а своје богословско образовање завршава 1863/4. школске године у Сремским Карловцима са одличним успехом. Као свршени богослов опет покушава да се посвети другом позиву, одлази у Беч и уписује се на Философски факултет. Међутим, убрзо напушта студије филозофије, одлази 1867. у Русију и уписује се у Кијевску духовну академију. Никола Милаш Духовну је завршио академију у двадесет шестој години живота и тиме заокружио своје школовање. Из Кијева се вратио као магистар теологије израдивши магистарски рад о Номоканону патријарха Фотија.

Манастири Епархије далматинске

Манастири Епархије далматинске
Манастири Епархије далматинске
Манастири Епархије далматинске
Манастири Епархије далматинске

Православни становници у приморским градовима и на далматинским острвима срећу се још у раном средњем веку. Били су то углавном православни Грци, а касније у XIV, XV и XVI веку, постоје и колоније Срба.

У XIV веку, основана су три српска манастира: Крупа (1317), Крка (1350) и Драговић (1395), који постају духовна средишта, културна стецишта и национална зборишта српског народа у Далмацији.