Наука

300 година од рођења владике Данила Јакшића

300 година од рођења владике Данила Јакшића
300 година од рођења владике Данила Јакшића
300 година од рођења владике Данила Јакшића
300 година од рођења владике Данила Јакшића

За епископа, а на приједлог народа и депутата, 3. јула 1750. године изабран је архимандрит гомирски Данило Јакшић, један од најзначајнијих архијереја у историји горњокарловачког владичанства.

Рођен је на Божић 1715. године у Српским Моравицама од оца Милете и мајке Стојне. Школовао се у манастиру Гомирје, а рукоположен с деветнаест година, што се сматра за изнимно рано, али је уједно показатељ о каквом се капацитету радило. Чак га је владика Љуботина држао уз себе неколико година видјевши у њему способног и перспективног монаха. Службује у Сјеничаку гдје је предводио народ поротив посјете унијатског владике Пашића. Доласком епископа Павла Ненадовића, поново је у Плашком гдје у владичанству допуњује своја знања и искуства стечена још под владиком Љуботином. Приликом избора за владику имао је 33 године, но младост га није пријечила да учини велика дјела у двадесет година својега вођења владичанства.

Хришћанство у Европи између 1750.и 1850.

Нова књига реномираног професора Рудолф Шлегла из Констанца о „Старој вери и модерном свету. Хришћанство у Европи на прелому 1750 – 1850“ - Rudolf Schlögl: „Alter Glaube und moderne Welt. Europäisches Christentum im Umbruch 1750–1850“,  Frankfurt am Main 2013. - описује фудаменталне преломе у хришћанству од 1750. до 1850. у Европи.

Шлеглова централна премиса гласи - „религија је елементарни део друштва“. У временском оквиру од сто година могу се пратити многе промене. На пример, улога мушкараца и жена, породице и заједнице, државе и индивидуе. Овде је реч о амбицији аутора да представи „укупан преглед“ европског хришћанства.

Индивидуална религиозност и установе цркава подстичу трансформације друштава у којима  егзистирају. Аутор описује тај процес у четири поглавља.

Војин Калинић докторирао на Факултету политичких наука

Теза: "Културни препород Срба у Северној Далмацији од 1848. до 1914. године".

Син угледног  свештеника Душка Калинића,  пароха при цркви св. јеванђелиста Луке у Крњачи, Војин је на Факултету политичких наука у Београду успешно – с десетком и похвалама – одбранио своју докторску тезу на тему  "Културни препород Срба у Северној Далмацији од 1848. до 1914. године".

Предавање др Србољуба Убипариповића у Брчком

Предавање др Србољуба Убипариповића у Брчком
Предавање др Србољуба Убипариповића у Брчком
Предавање др Србољуба Убипариповића у Брчком
Предавање др Србољуба Убипариповића у Брчком

Др Србољуб Убипариповић, доцент Богословског факултета у Београду одржао је пред бројним слушаоцима предавање на тему: "Црква као заједница Онога који је освећује и оних који се освећују". То је било уједно и последње предавање у Божићном циклусу предавања, која су одржана у сали Светосавског дома у Брчком, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа Хризостома, а у организацији Мисијског фонда Епархије, Црквене општине Брчко, СОЗ-а Брчко и СПКД Просвете из Брчког. Нова предавања биће организована и у Васкршњем посту.

Очи које су Бога гледале

Очи које су Бога гледале
Очи које су Бога гледале
Очи које су Бога гледале
Очи које су Бога гледале

Опсијући своје сужањске дане у злогласном логору Дахау Свети Владика Николај је говорио: "У логору је било овако - седиш у неком углу и понављаш у себи: - Ја сам прах и пепео. Господе, узми душу моју! Душа ти се одједанпут вазноси на небо и видиш Бога лицем к лицу. Али не можеш да издржиш, па Му говориш: - Нисам спреман, не могу, врат ме тамо! Затим поново сатима седиш и понављаш у себи: - Ја сам прах и пепео. Господе, узми душу моју! И - опет те вазноси Господ... Укратко, сав живот који ми преостаје дао бих, када би то било могућно, за један сат боравка у Дахау".