Наука

Поводом 100-годишњице од упокојења (1915-2015)

Др НИКОДИМ (Милаш), епископ далматинско-истријски (1890-1911; +1915)

Никодим Милаш пре монаштва Никола, рођен је 4. априла 1845. године у Шибенику од оца Трифуна и мајке Марије, по рођењу Италијанке која је пре удаје примила православну веру. Милаши су се доселили у Далмацију из Дувна.

Никола је завршио основну школу 1856. године код фрањеваца, а приватну нижу гимназију код доминиканаца, слушајући за то време веронауку у Бовановој српској школи. Будући да нижа гимназија није имала право јавности, Никола је морао поново полагати четврти разред код језуита у Дубровнику. Захваљујући урођеној му интелигенцији и брилиантним одговорима, не само да му је признат четврти, већ му је признат и пети разред и одмах је преведен у шести. Као стипендиста Зелићеве фондације Никола је наставио школовање у задарској гимназији. Иако није имао намеру да се посвети свештеничком позиву, захваљујући православном богослужењу, тој жили куцавици Православне Цркве, Никола се уписује у гимназију у Задру, а своје богословско образовање завршава 1863/4. школске године у Сремским Карловцима са одличним успехом. Као свршени богослов опет покушава да се посвети другом позиву, одлази у Беч и уписује се на Философски факултет. Међутим, убрзо напушта студије филозофије, одлази 1867. у Русију и уписује се у Кијевску духовну академију. Никола Милаш Духовну је завршио академију у двадесет шестој години живота и тиме заокружио своје школовање. Из Кијева се вратио као магистар теологије израдивши магистарски рад о Номоканону патријарха Фотија.

Манастири Епархије далматинске

Манастири Епархије далматинске
Манастири Епархије далматинске
Манастири Епархије далматинске
Манастири Епархије далматинске

Православни становници у приморским градовима и на далматинским острвима срећу се још у раном средњем веку. Били су то углавном православни Грци, а касније у XIV, XV и XVI веку, постоје и колоније Срба.

У XIV веку, основана су три српска манастира: Крупа (1317), Крка (1350) и Драговић (1395), који постају духовна средишта, културна стецишта и национална зборишта српског народа у Далмацији.

Православно духовно школство у Далмацији

Традиција православних духовних школа на подручју Далмације сеже у далеку прошлост. Могло би се рећи да од када постоје три српска манастира, Крупа (1317), Крка (1350) и Драговић (1395), да од тада датира и нека врста српског школства и писмености у њима, јер манастири су вазда, поред свога духовног назначења, имали и просветитељску улогу, коју су, сходно историјским околностима, с мање или више успјеха, увијек вршили.

Христос свештених повести

Православни богословски факултет у Београду има ретку част известити јавност о томе да ће од 10. до 13. септембра текуће године бити домаћин значајне међународне конференције на релевантну тему савремене библијске теологије, под насловом Христос свештених повести

Примарни научни значај скупа огледа се кроз интерактивно сагледавање Христовог лика у свештеним повестима библијских писаца и црквених традиција, што на редак начин одговара сусретању источних и западних егзегета у граду вечитог сусрета, и под сводовима училишта теологије која по себи обухвата Исток и Запад.

Ретки јеврејски текстови онлајн

Једна од најстаријих јеврејских Библија биће ускоро доступна на интернету онлајн: Израелска национална библиотека припрема тзв. ”Гастер-Библију” која се чува у „British Library“ у Лондону, да је  ускоро објави ”онлајн” на интернету. Рукопис, који је старији од 1.000 година, биће интегрално дигитализован.

Предавања у Православном духовном центру у Краљеву

У Духовном центру „Владика Николај Велимировић“ 24. и 25. јула 2015. године у Краљеву, др Ивица Живковић, професор у богословији Св. Кирила и Методија у Нишу, одржао је предавања на тему Православна породица и подизање деце. Предавања су организована у сарадњи са Народном библиотеком „Стефан Првовенчани“ у Краљеву, у овиру циклуса предавања под називом Духовни разговори са др Ивицом Живковићем. Проф. Живковић је, тим поводом, одржао два предавања на Дечјем одељењу Народне библиотеке под називом Православна биоетика – поштовање светиње живота и Дисциплиновање мисли у животу православних хришћана.