Наука

Homo Faber са религиознoм свешћу

Ричард Сенет, професор на New York University и London School of Economics, један од најугледнијих савремених социолога и историчара идеја тврди да су нашем времену - у коме сурово влада неједнакост и стална трибалистичкa конкуренција међу људима – насушно потребне поуздане и ритуализоване форме сарадње као цемент заједништва.

Ричард Сенет је аутор свестрано хваљене књиге „Флексибилан човек“ у којој је изложио актуелну критику феномена отуђења у виду „усамљености“, и тиме се дотакао осетљиве теме сложеног савременог капиталистичког друштва. У својој најновијој књизи - Richard Sennett: „Together. The Rituals, Pleasures and Politics of Cooperation“, Penguin, 2013. - аутор се прикључује форуму интернационалних дебата о томе да ли је човек по својој природи предодређен за сарадњу/кооперацију или за агресивни егоизам, односно шта значи таква (можда двострука) карактерна склоност/диспозиција у данашњим друштвеним облицима? Аутор сматра да се људска кооперативност не напаја из нужности која проистиче из еволуционистичко-биолошке предодређености, већ из религиозне социјализације кроз коју се конституише респект једног према другоме и Божјој твари у целини, као и из практичног искуства заједништва, попут оног које влада у занатским радионицама и атељеима.

Одигитрија: Упис нових ученика

Управа Школе иконописа „Одигитрија“ Епархије зворничко-тузланске у Бијељини и Управа Школе иконописа „Небеска Царица“ Епархије зворничко-тузланске у Брчком у току јануара и фебруара 2015. године расписују конкурс за упис нових ученика.

Кандидати који конкуришу за упис у прву годину школовања дужни су да донесу мапу радова: најмање десет цртежа (теме по личном избору) и најмање пет сликаних радова по личном избору кандидата (пејзаж, мртва природа, слободна композиција и сл.). Документација и мапе са попуњеном пријавом за конкурс подносе се лично.

Контакт телефон:

- 065 321 053 - Кристијан Р. Кубатлија, конзерватор и рестауратор
- 065 858 532 - Зорана Вуковић, иконописац
- 065 312 055 - Гордана Пачавра, иконописац

презвитер Васо Ј. Поповић,
космитор Школе иконописа "Одигитрија"

Владимир Латиновић - нови доктор богословља

Српско богословље је добило новог доктора богословских наука, Владимирa Латиновића, рођеног 1977. године у Бачкој Паланци, где је стекао основно и средње образовање. По благослову Његовог Преосвештенства Епископа бачког Иринеја, Латиновић се уписује на Богословски факултет СПЦ у Београду. У току студија истиче се ревноношћу у свакодневном богослужбеном животу факултетске заједнице из чега се развија интересовање за Литургику с посебним нагласком на евхаристијском богословљу.

Пошто је изучио немачки језик на Институту за источне Цркве (Ostkirchliches Institut) у Регенсбургу, 2007.г.  уписује постдипломске студије на реномираном Теолошком факултету у Тибингену (Немачка). Године 2010. изабран је за асистента на Катедри за историју догме (Dogmengeschichte), и уједно бива постављен за научног сарадника на Институту за екуменску теологију, који је основао у свету познати теолог  Ханс Кинг (Hans Küng), који је почасни директор овог Института.

Проф. др Стаменко Шушак: Метафизика ,,мождане смрти"

Проф. др Стаменко Шушак: Метафизика ,,мождане смрти"
Проф. др Стаменко Шушак: Метафизика ,,мождане смрти"
Проф. др Стаменко Шушак: Метафизика ,,мождане смрти"
Проф. др Стаменко Шушак: Метафизика ,,мождане смрти"

Проф. др Стаменко Шушак, кардиохирург из Сремске Каменице, одржао је 15. децембра 2014. године у Парохијском дому Храма Светог Саве на Врачару предавање на тему "Метафизика "мождане смрти" - антрополошки осврт на донацију органа".

Професор Шушак је указао на све стручне аспекте "мождане смрти", али и на човека као личност, биће са слободном вољом која тежи вечности, а не само као индивидуу и/или психо-соматско биће. Личносност људска јесте отворена онтологија, док свођење човека на ниже димензије (индивидуу, психосоматско биће или само соматско и/или психичко биће) доводи човека у позицију затворене онтологије простих физичких рефлекса и психичких реакција. Живот и смрт човека никако се не могу свести на живот или смрт једног органа или органског система, тако да се са највећим опрезом у обзир морају узети све чињенице када се говори о донацији органа од стране "мождано мртве" особе.